Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.01.2020.

Donete odluke - organizovani kriminal januar 2020.

31. januar 2020. godine
DRAGAN ĐOKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 21/19 od 26. jula 2019. godine okr. Dragan Đoković je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i produženog krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,oo dinara. Oštećena privredna društva „Alvađo“ doo i „Studio Externi“ doo su radi ostvarivanja svojih imovinsko pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dragan Đoković je oglašen krivim što je tokom septembra meseca 2015. godine, na teritoriji grada Beograda, postao pripadnik organizovane kriminalne grupe koju je organizovao okr. Dejan Femić, protiv koga je postupak pravnosnažno okončan, a čiji pripadnik je postao i okr. Bogdan Bogdanović, protiv koga je postupak pravnosnažno okončan, pokazujući pripadnost izvvršenjem postavljenih zadataka od strane organizatora organizovane kriminalne grupe, koja je imala za cilj da vrši krivično delo prevara, tako što su u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica dovodili i održavali u zabludi vlasnike menjačnica sa teritorije grada Beograda, navodili ih da im oni u okviru svoje delatnosti vrše zamenu dinara za evre na štetu svoje imovine, gde je plan organizovane kriminalne grupe podrazumevao prethodno postizanje dogovora sa vlasnicima menjačnica o razmeni određenih količina dinara za evre, sa predlogom da se transakcije iz bezbednosnih razloga obave u ekspoziturama poslovnih banaka na teritoriji grada Beograda, u kojima je navodno trebao biti isplaćen veći dinarski iznos na ime ostvarenog kredita, sa ciljem da se pridobije poverenje vlasnika i zaposlenih u menjačnicama a zatim nakon uspešno obavljene prve regularne transakcije postizanje dogovora sa istim vlasnicima menjačnica oko nove razmene dinara za evre samo sada u većem iznosu na isti način i na istom mestu, gde bi sada prilikom razmene dinara za evre umesto originalnih dinarskih novčanica u torbama se nalazili svežnjevi novčanica upakovani tako što su na vrhu i dnu svežnja bile postavljene po jedna originalna novčanica,a između postavljen papir u boji apoena koji se nalazio na vrhu i dnu, čije ivice su odštampane tako da imitiraju dizajn originala i bili vakumirani u najlonske kese, kako se to radi u Narodnoj banci Srbije, kao i prethodnog dana kada je sav novac bio originalan, pa je u okviru planirane aktivnosti organizovane kriminalne grupe sada osuđeni Dejan Femić kao organizator imao ulogu da koristeći svoja znanja iz oblasti menjačnog poslovanja kao nekadašnji vlasnik menjačnice osmisli način izvršenja krivičnog dela, odredi uloge ostalih pripadnika grupe, organizuje i koordinira delovanje pripadnika, zatim da finansira pripremu izvršenja krivičnog dela, obezbedi bankarske karike različitih banaka kojima je uvezivao svežnjeve te da prilikom izvršenja „regularne“ transakcije 17. septembra 2015. godine, koja je bila sastavni deo pripremnih radnji, prevozi okr. Đokovića kao i novac kojim su transakcije izvršene, te da deo novca dobijen nakon transakcije, odnosno pripremljen za drugu transakciju čuva i obezbeđuje nedaleko od banaka u kojima su vršene transakcije, takođe uloga mu je bila da 18. septembra 2015. godine, tokom izvršenja krivičnog dela prevara bude zajedno sa sada osuđenim Bogdanovićem u blizini banke gde bi nakon izvršenog dela prihvatio novac od okr. Đokovića isti odvezao i obezbedio na sigurnu lokaciju do raspodele između pripadnika grupe, uloga sada osuđenog Bogdana Bogdanovića kao pripadnika grupe je bila da aktivno učestvuje u organizaciji, pripremi i izvršenju krivičnog dela s obzirom na to da raspolažnje znanjem iz oblasti menjačkog poslovanja, a uloga okr. Đokovića je bila da kao pripadnik organizovane kriminalne grupe, a po dogovoru sa organizatorom sada osuđenim Dejanom Femićem ostvari kontakt sa oštećenim vlasnicima menjačnica, ugovori sa njima prve „regularne transakcije“, a zatim da ponovo aktivira oštećene vlasnike menjačnica i sa njima ugovori i izvrši trasakcije u kojima je oštećenim menjačima umesto pravog novca kao vakumirane kese sa svežnjevima na čijem su se vrhu nalazile prave novčanice određenih apoena dok su se u sredini nalazili obični odštampani papiri u boji odgovorajućih apoena, kao i da u štampariji pripremi papir koji je stavljen u svežnjeve umesto originalnih novčanica.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okr. Dragana Đokovića i punomoćnik oštećenog privrednog društva „Studio Externi“ doo.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je presudu Kž1 Po1 23/19 kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdilo prvostepenu presudu, dok je žalba punomoćnika oštećenog privrednog društva odbačena kao nedozvoljena imajući u vidu da prvostepenom presudom imovinsko pravni zahtev oštećenih nije dosuđen već su isti upućeni na parnicu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud cenio da su osuđeni Dejan Femić i Bogdan Bogdanović sa Tužiocem za organizovani kriminal zaključili sporazum o priznanju krivičnih dela, pri čemu je i iz sadržine presretnutih telefonskih razgovora i iz video snimaka sigurnosnih kamera banaka nesumnjivo utvrđeno da je u konkretnom slučaju postojala organizovana kriminalna grupa, te koje je bilo učešće okr. Đokovića u izvršenju plana grupe i izvršenju krivičnog dela zbog koga je grupa organizovana te o načinu i opsegu učešća ovog okrivljenog u izvršenju.

Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio njegove lične i porodične prilike, da je neosuđivan, dok je kao otežavajuća okolnost pravilno cenjena brojnost preduzetih radnji, odnosno činjenica da je najveći broj radnji u izvršenju kriivčnih dela prevara preduzeo upravo on, kao i pribavljanje imovinske koristi koja u znatnoj meri pravazilazi imovinsku korist koja je propisana kao kvalifikatorna okolnost, te je pravilno okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,oo dinara nalazeći da će se istom postići svrha kažnjavanja.


 

31. januar 2020. godine
FEJZA GJEVDET

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 73/18 od 27. maja 2019. godine okr. Fejza Gjevdet je zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 250, stav 4 KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 500.000,oo dinara. Takođe od okrivljenog su trajno oduzeti predmeti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela i to mobilni telefoni sa brojevima kartica, kao i imovinska korist stečena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 54.600,oo evra.

Okrivljeni Fejza Gjevdet je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od oktobra meseca 2017. godine do početka januara 2018. godine, na teritoriji Republike Srbije  i to Beograda, Šapca i Loznice, organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi a radi sticanja neposredne finansijske koristi, na taj način što je sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe da za finansijsku korist koja se kretala do 3.000,oo evra po krijumčarenom licu za transport do blizine državne granice Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine radi nedozvoljenog prelaza državne granice, omogućavanje nedozvoljenog prelaza državne granice, prihvata na teritoriji Bosne i Hercegovine i dalji transport ka zemljama zapadne Evrope, nakon čega je tako stečenu imovinsku korist delio sa pripadnicima organizovane kriminalne grupe u zavisnosti od njihovog zadatka u ostvarenoj pojedinačnoj radnji omogućavanja nedozvoljenog prelaza državne granice Republike Srbije i nedozvoljenog tranzita kroz teritoriju Bosne i Hercegovine, dok su u navedenom vremenskom periodu pripadnici organizovane krivimalne grupe postali osuđeni Saša Eganović, Zoran Alimpić, Ramo Kukić, Milan Trifunović i druga NN lica, koji su prihvatili njegove naloge.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 15. januara 2020. godine presudu Kž1 Po1 21/19 kojom je odbilo kao neosnovane sve žalbe i potvrdilo prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio njegove porodične prilike i zdrvstvene probleme, dok je od otežavajućih okolnosti pravilno imao u vidu njegov raniji život te ga je pravilno osudio na kaznu zatvora kao glavnu i sporednu novčanu kaznu nalazeći da će se istom ostvariti kako ciljevi generalne tako i specijalne prevencije.


 

24. januar 2020. godine
GORAN KRSTIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 24/17 od 14. juna 2019. godine okrivljeni Goran Krstić je zbog izvršenja krivičnog dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te  mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja svih poziva u oblasti pravosuđa u trajanju od 5 godina.

Okrivljeni Goran Krstić je oglašen krivim što je u periodu od 10. jula do 9. decembra 2016. godine, u Zaječaru i Boru, kao predsednik Privrednog suda u Zaječaru dana 18. avgusta 2016. godine preko pravnosnažno osuđenog Branislava Rankića sa kojim je zajednički učestvovao u izvršenju krivičnog dela zahtevao od D.M. nagradu od 10.000,oo evra i 9. decembra 2016. godine primio nagradu od D.M. u iznosu od 10.000,oo evra da korišćenjem svog službenog položaja i stvarnog uticaja, posreduje kod I.S, u privrednom društvu za klanje i preradu mesa Klanica  „Polet“ d.o.o. sa sedištem u Boru – u stečaju da se izvrši službena radnja, prodaje imovine ovog privrednog društva neposrednom pogodbom D.M, pa je tim povodom okrivljeni u više navrata do decembra 2016. godine kontaktirao I.S. u vezi sa samim postupkom prodaje imovine ovog privrednog društva i u vezi sa prikupljenim informacijama lično ili preko pravnosnažno osuđenog Branislava Rankića obaveštavao o preduzetim radnjama i davao uputstva D.M. o daljim radnjama koje treba da preduzme da bi postala vlasnik imovine ovog privrednog društva u vezi sa čim je okrivljeni prilikom neposrednog kontakta 13. septembra 2016. godine obećao D.M. da će posao u vezi sa kupovinom imovine ovog privrednog društva od strane ove oštećene biti završen do kraja 2016. godine, pa je okrivljeni 3. novembra 2016. godine kontaktirao sa I.S. kada je saznao da se niko nije javio na poslednji javni poziv za prodaju imovine, nakon čega je kontaktirao pravnosnažno osuđenog Branislava Rankića i preko istog poručio D.M. da podnese ponudu po preporuci I.S, pa je D.M. 14. novembra 2016. godine podnela ponudu od 19.000.000,oo dinara, a u vezi sa dostavljenom ponudom I.S. je 16. novembra 2016. godine uputio zahtev Odboru poverilaca za razmatranje ponude za kupovinu u vezi sa čim je Odbor poverilaca 24. novembra 2016. godine dao saglasnost za prodaju imovine stečajnog dužnika ovog privrednog društva u svemu prema uslovima iz ponude D.M, pa je 30. novembra 2016. godine I.S. sačinio, potpisao i uputio D.M. obaveštenje i zahtev za uplatu novčanih sredstava u vezi sa predmetnom ponudom, nakon čega je 6. decembra 2016. godine okrivljeni, nakon poziva I.S. u kome mu je saopštio da je D.M. primila obaveštenje, kontaktirao pravnosnažno osuđenog Branislava Rankića i preneo mu navedenu informaciju a 9. decembra 2016. godine preko Rankića sa D.M. dogovrio primopredaju nagrade i istog dana od D.M. primio gotov novac u iznosu od 10.000,oo evra.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okrivljeni i njegov branilac i punomoćnik D.M.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 27. decembra 2019. godine presudu Kž1 Po1 26/19 kojom je odbilo kao neosnovane sve žalbe i potvrdilo prvostepenu presudu, dok je žalba punomoćnika D.M. odbačena s obzirom na to prvostepeni sud nije doneo odluku o imovinsko-pravnom zahtevu D.M, te ista nema proceno ni materijalno svojstvo oštećene.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da nije osuđivan,  porodične prilike i korektno držanje pred sudom, dok je od otežavajućih okolnosti cenio težinu posledice krivičnog dela koja se ogleda u narušavanju integriteta i ugleda sudijske funkcije i institucije sudske vlasti koja je u hijejarhiji organa državne vlasti među prvima pozvana da štiti pravni poredak i zakonitost ostvarivanja individualnih prava. S obzirom na ove okolnosti pravilno je prvostepeni sud okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci nalazeći da će se istom kaznom ostvariti svrha kažnjavanja.


 

23. januar 2020. godine
MILOŠ DELIBAŠIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal  K Po1 112/18. godine od 2. aprila 2019. godine zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ, te krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1.KZ (od čega okr. saradnik Vojnović, Koljenšić i Novaković krivično delo teško ubistvo u saizrvršilaštvu, a okr. Delibašić u podstrekavanju) okr. saradnik Miloš Vojnović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom), okr. Miloš Delibašić i Ratko Koljenšić su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 30 godina, dok je okr. Slaviša Novaković osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, te je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ okr. Goran Maletić (rođen Bojanić) osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a okr. Saša Cvetanović je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1. tačka 5. KZ osuđen na kaznu zatvora  u trajanju od 35 godina.

Okrivljeni Miloš Delibašić je oglašen krivim što je u periodu od kraja aprila do 16. jula 2013. godine, na teritoriji Republike Srbije i Crne Gore, zajedno sa sada pok. Slobodanom Šaranovićem (prema kome je postupak obustavljen) organizovao organizovanu kriminalnu grupu čiji su pripadnici postali okr. Koljenšić, okrivljeni saradnik Vojnović, okr. Novaković i Maletić, delovali sporazumno u cilju vršenja krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od 20 godina ili zatvor od 30 do 40 godina, radi prevlasti u kriminalnoj sredini i sticanja finansijske i druge koristi tako što su okr. Delibašić i sada pok. Slobodan Šaranović za organizovanu kriminalnu grupu stvorili plan i preduzimali radnje na skrivanju pripadnika grupe, pribavljali lažne isprave, iznajmljivali stanove radi skrivanja posle izvršenih krivičnih dela, obezbedili novac za pripremu i vršenje krivičnih dela, oružje i municiju, organizovali obuku u pucanju iz vatrenog oružja okr. Cvetanovića i pripadnika grupe okrivljenog saradnika Vojnovića na inprovizovanom strelištu i metama u obliku plastičnih lutaka u mestu Lijeva Reka u Crnoj Gori, radi vršenja krivičnog dela ubistva i drugih krivičnih dela protiv života i tela, pa su okrivljeni saradnik Vojnović zajedno sa okr. Koljanšićem, Novakovićem i Maletićem postupali u skladu sa svojim preuzetim ulogama u okviru organizovane kriminalne grupe, preduzimali radnje izvršenja radi ostvarenja klana, neovlašćeno držali oružje, nabavljali prevozna sredstva namenjena za vršenje krivičnih dela, zapaljiva sredstva za uništavanje vozila i oružja korišćenih pri izvršenju, organizovali smeštaj i iznamljivali stanove u Beogradu, Budvi i Baru za boravak i skrivanje pripadnika kriminalne grupe, pomagali u bekstvu i ilegalnom prelasku državne granice pripadnika kriminalne grupe koju su određeni za izvršenje krivičnog dela ubistva, obezbedili 150.000,oo evra za ostvarenje plana i isplatu naknade pripadnicima organizovane kriminalne grupe, pratili kretanje i ustaljene navike lica koja su planirali da liše života, pa su zajedno od kraja aprila meseca do 16.jula 2013. godine, radi realizacije plana organizovane kriminalne grupe, na teritoriji Republike Srbije i Crne Gore planirali da liše života Vladimira Jovanovića tzv. Japanac iz Beograda, Luku Đurovića iz Bara, pripadnike njegovog obezbeđenja i Filipa Koraća iz Beograda za koje su smatrali da su pripadnici suparničke organizovane kriminalne grupe Luke Bojovića, koju su smatrali odgovornom za ubistvo sada pok. Branislava Šaranovića, koje je izvršeno 8. oktobra 2009. godine u Beogradu, tako što je okr. Maletić trebao da nabavi vatreno oružje – više pištolja od NN lica iz Jagodine, pa su okr. Novaković i Maletić u okviru plana pripremali da zajedno liše života Vladimira Jovanovića zvanog Japanac, planirali da okrivljeni saradnik Miloš Vojnović, okr. Novaković i Maletić liše života Filipa Koraća radi ostvarenja plana pratili njegovo kretanje u Beogradu, ustaljene navike i mesto na kojima boravi, planirali da liše života okr. Cvetanovića radi prikrivanja učešća kriminalne grupe u izvršenju krivičnog dela teško ubistvo Nikole Bojovića iz Beograda, te 2. jula 2013. godine u Budvi lišili života oštećenog sada pok. Miloša Vidakovića iz Pančeva.

Okrivljeni Ratko Koljenšić i Saša Cvetanović su oglašeni krivim što su u toku aprila i maja meseca 2013. godine, u Beogradu i Budvi, drugog lišili života, tako što je sada pokojni Slobodan Šaranović iz bezobzirne osvete u nameri da se osveti za ubistvo svog brata sada pok. Branislava Šaranovića, koga su NN lica čiji identitet nije otkriven, dana 8. oktobra 2009. godine u Beogradu lišili života, a na osnovu sopstvenog uverenja da je direktni nalogodavac i organizator ubistva Luka Bojović, podstrekao okr. Koljenšića i Cvetanovića, tako što im je obećao novčanu nanknadu u iznosu od po 30.000 evra da zajedno liše života oštećenog sada pok. Nikolu Bojovića, rođenog brata Luke Bojovića, pa su okr. Koljenšić i Cvetanović prihvatili ponudu sada pok.Slobodana Šaranovića da zajedno iz koristoljublja zbog obećane naknade liše života sada pok. Nikolu Bojovića, pa je okr. Koljenšić 11.aprila 2013. godine iznajmio stan u kome je zajedno boravio sa pok. Cvetanovićem čekajući pogodnu priliku da liše života oštećenog, iznajmio automobil od agencije pa su zajedno više dana pre izvršenja krivičnog dela pratili kretanje i ustaljene navike oštećenog u cilju nalaženja pogodnog mesta i vremena da ga liše života, nakon čega su 29. aprila 2013. godine u ranim jutarnjim časovima zajedno došli u ulicu Carice Milice, očigledno imajući prethodna saznanja da će oštećeni u ranim jutarnjim časovima proći navedenom ulicom, pa je okr. Koljenšić pokretom desne ruke pokazao okr. Cvetanoviću mesto na kome je najpogodnije da se sakriju i sačeka dolazak oštećenog i liši ga života i nastavio da se kreće ulicom Carice Milice ka ulici Brankovoj, što je okr. Cvetanović i učinio i najpre stao iza belog zaustavljenog kombi vozila gledano iz pravca iz kog će se kasnije pojaviti oštećeni, a nakon što je napred navedeno kombi vozilo napustilo lice mesta okr. Cvetanović promenio mesto i odmah potom stao nedaleko od mesta na kome je prethodno stajao, gde je sačekao dolazak oštećenog, krenuo mu u susret i iz automatskog pištolja ispalio 15 projektila u glavu i telo oštećenog i naneo mu više ustrelnih rana usled čega je nastupila smrt oštećenog, nakon čega su se najpre sakrili u iznajmljenom stanu, a potom neutvrđenog dana napustili Republiku Srbiju i vratili se u Crnu Goru gde su od sada pokojnog Slobodana Šaranovića primili obećani novac.

Okrivljeni Miloš Delibašić, okrivljeni saradnik Miloš Vojnović i Slaviša Novaković su oglašeni krivim što su 1. i 2. jula 2013. godine u Budvi – Crna Gora, po prethodnom dogovoru u okviru plana organizovane kriminalne grupe, lišili života ošćtenog sada pokojnog Miloša Vidakovića, i pritom doveli u opasnost život više lica, tako što je okr. Delibašić podstrekao okr.saradnika Vojnovića i okr. Novakovića da liše života oštećenog iznoseći im plan da te večeri pronađu i liše života oštećenog i preneo im da je razgovarao sa sada pok. Slobodanom Šaranovićem, da se isti saglasio sa planom da oštećenog liše života i da im je odobrio da koriste oružje i motocikl budvanskog registarskog područja, za koje je sada pok. Slobodan Šaranović prthodno dao novac za kupovinu u cilju izvršenja planiranog ubistva Luđe Đurovića iz Bara i pripadnika njegovog obezbeđenja predočio, da se nakon izvršenja sakriju u iznajmljenom stanu u Budvi koji je ranije iznajmio, predočio im lični opis oštećenog i naložio da ga zajedno pronađu u Starom Gradu i liše života, nakon čega su okr. saradnik Vojnović i okr. Novaković u više navrata obilazili teren u reonu Starog Grada, kako bi pronašli i lišili života oštećenog, pa je okr. Delibašić kada okrivljeni saradnik Vojnović nije mogao da uoči, pronađe i prepozna oštećenog pokazao mu da isti sedi u plavo beloj majici na pruge za šankom otvorenog bara ispod zidina Starog Grada, gde je prisutan veći broj gostiju i izdao mu nalog da odmah ode i uradi to pa su okrivljeni saradnik Vojnović i Novaković postupajući po upustvima i nalogu okr. Delibašića lišili života sada pok. Miloša Vidakovića i doveli u opasnost i život više lica, na taj način što su okrivljeni saradnik Miloš Vojnović i okr. Novaković, a nakon što su iz stana u Budvi uzeli pištolj, motociklom kojim je upravljao okr.Novaković se dovezli do kuće iznad Starog Grada gde je okr. Novaković zaustavio motocikl i ugasio motor i po postignutom dogovoru čekao dok je okrivljeni saradnik Miloš Vojnović naoružan pištoljem stepenicama sišao prema Starom Gradu, došao oko 00,30 časova na prostor otvorenog šanka gde se nalazio oštećeni i iz pištolja ispalio više projektila u pravcu oštećenog, kojom prilikom su dva ispaljena projektila pogodila oštećenog, od kojih povreda je nastupila smrt oštećenog Vidakovića, dok je istom prilikom od ispaljenih projektila – rikošeta više lica zadobilo lake telesne povrede, nakon čega se okrivljeni saradnik trčećim korakom istim putem vratio na mesto gde ga je po dogoru čekao okr. Novaković koji je u trenutku kada je okr. saradnik ispalio hice iz pištolja spreman za bekstvo startovao motor, pa kada je oko 00,36 časova okrivljeni saradnik došao do motocikla i seo na mesto suvozača, to su motociklom pobegli sa lica mesta i sakrili se u iznajmljenom stanu i radi prikrivanja tragova krivičnog dela, najpre u toku noći u stanu pokušavali da se reše pištolja, a u jutarnjim časovima se odvezli van Budve i bacili na deponiju odeću koju je nosio okrivljeni saradnik, rasklopljen pištolj kojim je izvršeno ubistvo bacili u more, nakon čega su se vratili i sakrili u stan, a sada pok. Slobodan Šaranović je pomogao okr. Delibašiću, okrivljenom saradniku i okr. Novakoviću u izvršenju krivičnog dela, stvaranjem uslova i sredstava za izvršenje i unapred obećanim prikrivanjem okrivljenog saradnika i okr. Novakovića, nakon izvršenja, tako što je odobrio da prilikom izvršenja krivičnog dela ubistvo koriste pištolj i motocikl i 2. jula 2013. godine preda im novac u iznosu od 600,oo evra za bekstvo iz Crne Gore u Srbiju, obezbedio putničko vozilo sa vozačem  i organizovao da se nakon krivičnog dela neopaženo odvezu iz Budve i izbegnu otkrivanje i lišenje  slobode od strane organa krivičnog gonjenja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Miloš Delibašić i Ratko Koljenšić, te njihovi branioci, kao i branioci okrivljenog saradnika i okr. Slaviše Novakovića, Saše Cvetanovića i Gorana Maletića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu dana 28. novembra 2019. godine donelo je presudu Kž1 Po1 18/19 kojom je odbilo kao neosnovane sve žalbe i potvrdilo prvostepenu presudu.


 

23. januar 2020. godine
DRAGAN ROSIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 br. 121/13 od 19. oktobra 2018. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Ognjenović u produženom trajanju) okr. Nenad Ognjenović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godine, te mu te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti i to svih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovođenje i čuvanje javne svojine u državim organima,  ustanovama Republike Srbije i javnim preduzećima i privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije u trajanju od 5 godina, okr. Dragoljubu Vučićević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i okr. Milan Pavlović je osuđen na kaznu kućnog  zatvora u trajanju od 10 meseci, dok je okr. Milan Vladović zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229, stav 3. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 90.000,oo dinara. Takođe, okrivljeni su obavezani da oštećenoj Republici Srbiji solidarno na ime naknade štete plate iznos od 539.080.354,50 dinara.

Okrivljeni Nenad Ognjenović je oglašen krivim što je u svojstvu odgovornog lica, direktora privrednog duštva „Galenika“ a.d. sa sedištem u Beogradu:

  • u periodu od 17. decembra 2008. godine do 31. decembra 2009. godine, u Beogradu, zajedno sa Dragoljubom Vučićevićem kao generalnim direktorom privrednog društva „Velefarm“ a.d. Holding kompanija sa sedištem u Beogradu, i sada pok. Radosavom Sekulićem (protiv koga je krivični postupak obustavljen) kao lice koje je faktički upravljalo poslovima iz delatnosti privrednog društva „Pharma trade“ SA sa Maršalsih ostrva, sa fiktivnom poslovnom jedinicom u Cirihu u Švajcarskoj, iskorišćavanjem svojih ovlašćenja, pribavili protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Pharma trade“ tako što su, ostvarujući zajedničku odluku da privrednom društvu „Pharma trade“ besteretno prenesu novčana sredstva na štetu privrednog društva „Galenika“ u iznosu od 4.990.000,oo evra,  okr. Ognjenović zastupajući „Galeniku“ u svojstvu kupca, postupajući suprotno internim aktima „Galenike“, a okr. Vučićević zastupajući „Velefarm“ u svojstvu uvoznika i B.B. zastupajući „Pharma trade“ u svojstvu prodavca, iako se ovo privredno društvo nije nalazilo na listi odobrenih dobavljača „Galenike“, dana 17. decembra 2008. godine zaključili simulovani pravni posao – ugovor kojim je ugovorena kupoprodaja medicinskih preparata po ceni od 4.990.000,oo evra i ugovoreno avansno plaćanje kupoprodajne cene bez realnih sredstava obezbeđenja za obaveze prodavca, te je 24. decembra 2008. godine po nalogu okr. Vučićevića iz sredstava kredita, odobrenih „Velefarmu“ od strane banke, po ugovoru zaključenom 24. decembra 2008. godine na bankarski račun prodavca – privrednog društva „Pharma trade“  sa računa „Velefarma“ avansno isplaćen iznos od 4.990.000,oo evra, potom je 16. marta 2009. godine okr. Vučićević pre dospeća obaveze prodavca jednostrano raskinuo ugovor od 17. decembra 2008. godine, a prodavac „Pharma trade“ nije ispunio ugovornu obavezu i kupcu „Galenika“ isporučio ugovorene farmaceutske preparate, s tim što je iznos kreditnih obaveza „Velefarma“ po ugovoru zaključenom 24. cemebra 2008. godine sa bankom ova banka 30. septembra 2009. godine naplatila na teret deviznih sredstava „Galenike“, na osnovu aneksa o oročavanju slobodnih deviznih sredstava koje je sa ovom bankom 24. decembra 2008.godine zaključio okr. Ognjenović na teret „Galenike“ kao jemca za obaveze kompanije „Velefarm“ tako što je okr. Ognjenović ovim aneksom obavezao „Galeniku“ da pristupi dugu po kreditu „Velefarma“ tako što će deponovani iznos od 5.000.000,oo evra služiti kao obezbeđenje uredno plaćenih obaveza iz ugovora o kreditu zaključenog između banke i „Velefarma“ u iznosu od 4.990.000,oo evra do potpunog izmirenja obaveza korisnika kredita, a da pritom nije ugovorio sredstvo obezbeđenja u korist „Galenike“ po ugovoru o pristupu duga;
  • u periodu od aprila meseca 2009. godine do kraja decembra meseca 2010. godine sa sada pok. Miodragom Jeremićem (protiv koga je krivični postupak obustavljen), kao preduzetnikom zanatske radnje „Umetnička livnica braće Jeremić“ iz Vrčina do 31. jula 2009. godine, a od 31. jula 2009. godine kao zastupnikom „Umetničke livnice Jeremić“, iskorišćavanjem ovlašćenja, po dogovoru sa Jeremićem koji je prethodno postigao, na štetu oštećene „Galenika“, pribavio protivpravnu imovinsku korist ovoj zanatskoj ranji na taj način što je okr. Ognjenović, suprotno Zakonu o javnim nabavkama i Pravilniku o dodeli javne nabavke male vrednosti „Galenika“ iako je znao da za ovakve vrste nabavke nisu bila predviđena sredstva u oštećenom privrednom društvu planom nabavke za 2009. i 2010. godinu, neposrednom pogodbom dogovorio sa Miodragom Jeremićem nabavku skulptura i postamenata od ove umetničke livnice po ceni većoj od tržišne, te je u periodu od 7. maja do 16. juna 2009. godine izvršio nabavku dve skulpture i granitnog postamenta, a da bi to prikrio naložio je da sektor nabavke fiktivno sprovede postupak javnih nabavki malih vrednosti, nakon čega je sa Miodragom Jeremićem zaključio ugovore o nabavci, pa iako je okr. Ognjenović znao da su svi autori skulptura dali izjave da se odriču autorskih honorara u korist „Galenika“ uz uslov da se izrada skulptura poveri navedenoj umetničkoj livnici, po osnovu zaključenih ugovora sa tom umetničkom livnicom sa računa oštećenog privrednog društva „Galenika“ navedenim umetničkim livnicama isplaćen ukupan iznos od 167.115.140,oo dinara (sa PDV-om), i time navedenim umetničkim livnicama pribavili imovinsku korist u visini razlike između nabavne cene bez PDV-a po kojima su ove nabavke izvršne i realne tržišne cene ovih nabavki bez PDV u ukupnom iznosu od 98.693.937,50 dinara i
  • u periodu od aprila meseca do kraja jula meseca 2009. godine, iskorišćavanje ovlašćenja, uz posredovanje sa pok. Miodraga Jeremića, koji ga je doveo u vezu sa okr. Draganom Pavlovićem, preduzetnikom kamenorezačke radnje „Dragan Pavlović“ iz Podunavaca i licem koje je faktički obavljalo sve poslove u subjektu privrednog poslovanja samostalnoj kamenorezačkoj radnji „Petrašinović Ljubiša Bićo“ iz Podunavaca, postupajući zajedno i u dogovoru pribavili protivpravnu imovinsku korist na štetu oštećenom privrednom društvu „Galenika“, i to samostalnoj kamenorezačkoj radnji „Ljubiša Petrašinović Bićo“ u iznosu od 1.731.216,oo dinara i kamenorezačkoj radnji „Dragan Pavlović“ u iznosu od 4.148.501,oo dinara, tako što je po nalogu okr. Ognjenovića u ugovoru navedeno da je nabavka izvršena shodno Zakonu o javnim nabavkama RS, iako je znao da nije sproveden pregovarački postupak i bez objavljivanja javnog poziva.

Okrivljeni Milan Vladović je oglašen krivim što je u periodu od 23. marta 2010. do 14. februara 2011. godine, u Sopotu, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza na kapitalni dobitak u slučaju obavezne prijave, nije prijavio zakonito stečeni prihod odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvog poreza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava je bilo u iznosu od 12.066.646,77 dinara.

Takođe, prvostepenom presudom  okr. Nenad Ognjenović je oslobođen od optužbe da kao saizvršilac sa okr. Goranom Orlićem, kao i sa okr. Željkom Jovovićem i Ljubicom Pricom izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234, stav 3. KZ, a okr. Željko Jovović kao saizvršilac sa okr. Ljubicom Pricom i Milanom Vladovićem produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ, dok je okr. Željko Birmančević oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. KZ.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal:

  • okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od druge polovine februara meseca 2010. godine do kraja februara 2011. godine, u Zemunu i Sopotu, i to okr. Ognjenović kao generalni direktor privrednog društva „Galenika“, okr. Orlić, radeći u periodu od 11. januara do 1. jula 2010. godine kao pomoćnik generalnog direktora u privrednom društvu „Galenika“, okr. Jovović kao odgovorno lice pod čijom kontrolom posluju privredna društva „Pharmanari“ d.o.o. sa sedištem u Novom Sadu, „Unihemkom pharma“ iz Brčkog u BiH, „Unihemkom pharma“ iz Podgorice u Crnoj Gori, okr. Prica kao direktor privrednog društva „Pharmanari“ i okr. Vladović kao direktor privrednog društva „Trgošped-Trans“ d.o.o. sa sedištem u Sopotu, iskorišćavanjem ovlašćenja svojih radnih mesta, pribavili protivpravnu imovinsku korist navedenim privrednim društvima koja posluju pod kontrolom okr. Jovovića, i to privrednom društvu „Pharmanari“ u iznosu od 237.720.047,96 dinara, „Unihemkom pharma“ iz Podgorice 41.724,65 evra, „Unihemkom pharma“ iz Brčkog u iznosu od 80.405,65 evra a oštećenom privrednom društvu „Galenika“ pričinili štetu od 162.383.941,80 dinara, a pribavili imovinsku korist i okr. Milanu Vladoviću i drugima u iznosu od preko 1.500.000,oo dinara i
okr. Željku Birmančeviću je stavljeno na teret da je 29. aprila 2009. godine u Beogradu, kao stalni sudski veštak građevinske struke, na zahtev odgovornih lica u privrednom društvu „Trgošped Trans“ overio svojim potisom i pečatom stalnog sudskog veštaka i ovima predao lažnu javnu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava i to „nalaz veštaka – procena tržišne vrednosti nepokretnosti privrednog društva „Trgošped-Trans“ navodeći da je vrednost predmeta procene ukupno 678.704.247,50 dinara iako svestan da je vrednost navedenih objekata višestruko manja jer je tada iznosila 88.128.009,04 dinara

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, punomoćnik oštećenog privrednog društva „Galenika“, okr. Dragoljub Vučević i njegovi branioci, kao i branioci okr. Nenada Ognjenovića i Dragana Pavlovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je presudu Kž1 Po1 19/19 kojom je potvrdilo prvostepenu presudu u oslobađajućem delu koji je bio ožalben u odnosu na okr. Nenada Ognjenovića, Gorana Orlića, Željka Jovovića, Ljubicu Pricu i Milana Vladovića i u osuđujućem delu u odnosu u odnosu na okr. Milana Vladovića, dok je u preostalom osuđujućem delu prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da nije dokazano da se u radnjama okr. Nenada Ognjenovića, Gorana Orlića, Željka Jovovića, Ljubicu Pricu i Milana Vladovića (bliže opisanim u optužnici Tužioca za organizovani kriminal - u periodu od druge polovine februara meseca 2010. godine do kraja februara 2011. godine, u Zemunu i Sopotu) stiču obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica zbog čega ih je pravilno oslobodio od optužbe i za isto dao jasne, argumentovane i iscrpne razloge.

Po nalaženju Apelacionog suda, kada je u pitanju  ukidajući deo prvostepene presude, za sada je nejasan zaključak prvostepenog suda o postojanju fiktivne poslovne jednice privrednog društva „Pharma trade“ u vreme izvršenja krivičnog dela 2008. godine, ovo stoga što izveštaj FEDPOL-A datira još iz 2012. godine pa se iz njega ne može na pouzdan način zaključiti da li u relevantnom periodu na datoj adresi u Cirihu bilo predstavništvo, ogranak ili poslovna jednica ovog privrednog društva ili ne, imajući u vidu i činjenice koje je prvostepeni sud utvrdio i to da je ova kompanija uredno registrovana na Maršalskim ostrvima i u Agenciji za privredne registre u Beogradu, da ima svoj račun u Cirihu,  i da je nesporno da je okr. Vučićević kao generalni direktor privrednog društva „Velefarm“ 24. decembra 2008. godine sa bankom zaključio ugovor o kreditu u iznosu od 4.990.000,oo evra i iz ovih kreditnih sredstava istog dana izvršio avansnu isplatu kupoprodajne cene po ugovoru na račun „Pharma trade“.

U osuđujućem delu prvostepene presude koji se odnosi na nabavku malih skulptura Apelacioni sud nalazi da je ista zahvaćena bitnim odredbama krivičnog postupka budući da su izreka prvstepene presude i dati razlozi nejasni i međusobno protivurečni.

Takođe, Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbenim navodima branioca okr. Dragana Pavlovića ukazuje da je u delu koji se odnosi na ovog okrivljenog prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka jer je izreka presude nerazumljiva i u njoj nije opisana radnja izvršenja koja se ovom okrivljenom stavlja na teret budući da je prema datom činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude radnja izvršenja definisana samo u odnosu na okr. Ognjenovića koju je preduzeo iskorišćavanjem ovlašćenja svog radnog mesta generalnog direktora privrednog društva „Galenika“ dok iz izreke presude proizlazi da je sprovođenje postupka javnih nabavka u „Galenici“ bila dužnost okr. Pavlovića.

U vezi sa dosuđenom naknadom štete Republici Srbiji Apelacioni sud nalazi da se u ponovnom postupku mora na pouzdan način utvrditi svojstvo oštećenog, odnosno ovlašćenog lica za podnošenje imovinsko-pravnog zahteva.


 

 

detaljnije

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)