Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.04.2019.

Donete odluke - organizovani kriminal april 2019

25. april 2019. godine
SREDOJE MIRKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 49/18 od 7. novembra 2018. godine okr. Sredoje Mirković je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359 stav 3. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meesci.

Okrivljeni Ivan Đinđić, protiv kog je postupak pravnosnažno okončan, i okr. Željko Antulov, službeno  lice, referent za unos podataka u matičnu bazu  podataka Fonda o prijavi i odjavi radnika na osiguranju, prijavi radnog staža i dohotka i prijavi o promeni podataka Republičkog fonda za penizijsko i invalidsko osiguranje filijala za grad Beograd, protiv kog je postupak pravnosnažno okončan,  su oglašeni krivim što su početkom 2007. godine, ostvarujući zajedničku odluku, zajednički organizovali kriminalnu grupu radi vršenja krivičnih dela zloupotreba službenog položaja, radi neposrednog pribavljanja imovinske koristi a čiji pripadnik je, između ostalog postao i okr. Sredoje Mirković, koji su prihvatili plan organizovane kriminalne grupe kao svoj i zadatak organizatora da svojim činjenjem stvaraju uslove za vršenje dela, na taj način što su na predlog sada osuđenog Ivana Đinđića, koji je prihvatio sada osuđeni Željko Antulov, zajednički stvorili plan delovanja da radi pribavljanja imovinske koristi za sebe, pripadnike organizovane kriminalne grupe i druge, lično ili preko pripadnika organizovane krimilane grupe pronalaze osiguranike, kojima nedostaje određeni period radnog staža za sticanje prava na korišćenje starosne penzije, a koji su zainteresovani da im za novčani iznos od 350 do 700 evra, po godini nedostajućeg staža, okrivljeni isti upišu u matičnu evidenciju Republičkog fonda PIO, unoseći lažne podatke o ostvarenom stažu i dohotku i time im omogući ostvarenje prava na korišćenje starosne penzije i pribave imovinsku korist, te na opisan način upisan fiktivni radni staž u matičnu evidenciju Republičkog fonda PIO, filijala za grad Beograd, za 119 lica – osiguranika i omogućeno im pravo korišćenja starosnih penzija, čime su organizatori za sebe i pripadnike organizovane kriminalne grupe pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od 182.260,00 evra i 4.834.000,00 dinara, a osiguranicima – korisnicima penzija, primanje istih, drugima pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od 116.293.335,19 dinara isplaćenih penzija korisnicima, a budžetu Republike Srbije naneli štetu u iznosu od ukupno 131.738.847,43 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 4. aprila 2019. godine presudu Kž1 Po1 2/19 kojom je preinačilo prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Sredoja Mirkovića zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju i produženom trajanju iz člana 359, stav 3. KZ osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, osnovano se žalbom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda zbog odluke o krivičnoj sankciji tako što se ističe da prvostepeni sud utvrđenim olakšavajućim okolnostima nije dao odgovarajući značaj (lične i porodične prilike i raniji život) niti je cenio starosnu dob okrivljenog, kao i protek vremena od izvršenja predmetnih krivičnih dela, a koje okolnosti, po oceni Apelacionog suda, predstavljaju naročito olakšavajuće okolnosti koje u konkretnom slučaju opravdavaju primenu instituta ublažavanje kazne. Zbog toga je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji nalazeći da je kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci srazmerna težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, te da je ista nužna, ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja. 


24. april 2019. godine
PREDRAG BUBALO I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 125/13 od 26. decembra 2017. godine okr. Predrag Bubalo, Miiodrag Đorđević, Aleksandar Gračanac, Goran Mrđa, Aleksej Misailović i Jasmina Dragutinović su oslobođeni od optužbe da su izvršili, u saizvršilaštvu, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, dok su okr. Dušan Kosovac i Miroslava Drobac oslobođeni od optužbe da su izvršili, u saizvršilaštvu, krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 243, stav 3. KZ. Državno javno pravobranilaštvo je, radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva, upućeno na parnični postupak.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okrivljenima je stavljeno na teret da su:

  • u toku 2005. godine, u Beogradu, kao službena lica i to okr. Predrag Bubalo, u svojstvu ministra za privredu u Vladi RS, Miodrag Đorđević, kao direktor Agencije za privatizaciju, Goran Mrđa, kao izvršni direktor Agencije za privatizaciju, Aleksej Misailović, kao direktor Centra za tržište kapitala pri Agenciji za privatizaciju, Aleksandar Gračanac, kao direktor Akcijskog fonda i Jasmina Dragutinović, kao direktor Sektora za analizu, pripremu i organizaciju prodaje pri Akcijskom fondu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i nevršenja svoje službene dužnosti pribavili privrednom društvu „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga imovinsku korist u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 14.367.826,oo evra, tako što su okr. Đorđević, Mrđa i Misailović u periodu od 14. do 30. septembra 2005. godine propustili da u skladu sa svojim ovlašćenjima i obavezama izvrše analizu ponuđene cene za kupovinu akcija „Luke Beograd“ i analizu vrednosti akcija „Luke Beograd“, pa su bez vršenja ikakvih analiza, a na osnovu prostog uvida u knjigovodstvenu vrednost akcija „Luke Beograd“ doneli 27. septembra 2005. godine odluku o metodu prodaje akcija Akcijskog fonda prihvatanjem ponude za preuzimanje kompanije „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga i izdali nalog Akcijskom fondu za prodaju akcija iz državnog portfelja, iako su znali da je knjigovodstvena vrednost kapitala i akcija potcenjena i da se takva kao kriterijum za ocenu o prihvatanju ponude ne bi trebao primeniti, te da je u toku nova procena vrednosti imovine „Luke Beograd“ i da se na osnovu njenih preliminarnih rezultata očekuje znatno veća vrednost imovine, kapitala pa time i veća fer vrednost akcija „Luke Beograd“ u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, o čemu su još 19. jula 2005. godine obavešteni dopisom „Luke Beograd“, a što je suprotno Zakonu o privatizaciji i Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji za privatizaciju, a potom i odgovorna lica iz Akcijskog fonda okr. Gračanac i Dragutinović, u periodu od 14. do 30. septembra 2005. godine, iako su znali da je u toku nova procena vrednosti imovine „Luke Beograd“ i da se očekuje zantno veća vrednost imovine kapitala, pa time i akcija „Luke Beograd“, o čemu su obavešteni dopisima „Luke Beograd“ od 17. juna i 19, jula 2005. godine, u postupku idzavanja naloga za prodaju istih akcija propustili da u skladu sa svojim ovlašćenjima i obavezama izvrše analize same ponude, njenih elemenata, ponuđene cene i vrednosti akcija „Luke Beograd“, a što je protivno Zakonu o akcijskom fondu i Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, kao i procedurama u radu sektora analize i pripreme prodaje, pri čemu je okr. Predrag Bubalo, znajući za napred navedeni način postupanja, o čemu je bio obavešten dopisima „Luke Beograd“ od 17. juna i 19. jula 2005. godine, kao i neposredno na sastancima sa predstavnicima organa upravljanja „Luke Beograd“ i malih akcionara, protivno Zakonu o Vladi Republike Srbije, Zakonu o privatizaciji, Zakonu o Agenciji za privatizaciju, Zakonu o Akcijskom fondu i Zakonu o državnoj upravi propustio da kroz pravo nadzora naloži stručnim službama Ministarstva privrede da sprovedu nadzor nad radom Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, upozori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanjanje i iskoristi druga opšta ovlašćenja u vršenju nadzora nad radom – izdavanjem instrukcija, naloga za preuzimanjem poslova koje smatra potrebnim, pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti, neposredno izvrši neki posao ako oceni da se drugačije ne može izvršiti zakonom ili neki drugi opšti akt, predloži Vladi mere na koje je ovlašćen i na taj način spreči da se realizuje prodaja akcija „Luke Beograd“ iz portfelja Akcijskog fonda na sprovedeni način, pa su tako omogućili da kompanija „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga čiji su krajnji vlasnici u trenutku kupovine bili Milan Beko i Miroslav Mišković, kupovinom akcija privrednog društva „Luka Beograd“ iz državnog portfelja po ceni od 1.396.416.800,oo dinara, znatno nižoj od fer vrednosti jedne akcije pribavi korist u dinarskoj protivvrednosti iznosa od 14.367.826,oo evra za koji iznos je oštećen budžet Republike Srbije, a što predstavlja razliku između plaćene cene od 800,oo dinara po akciji, i fer vrednosti od 1.450,93 dinara za jednu akciju, a za državni paket akcija od 1.745.521 komada akcija i
     
u periodu od marta meseca 2004. godine do 10. septembra 2005. godine u Beogradu, okr. Miroslava Drobac, u svojstvu generalnog direktora i člana Upravnog odbora privrednog društva „Luka Beograd“ a.d. i okr. Dušan Kosovac, u svojstvu finansijskog direktora i člana Upravnog odbora privrednog društva „Luka Beograd“ a.d, kao odgovorna lica, iskorišćavanjem svog položaja i nevršenjem svojih dužnosti pribavili kompaniji „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga protivpravnu imovinsku korist u dinarskoj protivvrednosti iznosa od 14.367.826,oo evra.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 20. marta 2019. godine rešenje Kž1 Po1 20/18 kojim je ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Prema nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka jer o određenim odlučnim činjenicama prvostepena presuda uopšte ne sadrži razloge, a dati razlozi su nejasni i protivučreni, zbog čega se za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak prvostepenog suda da izvedenim dokazima nisu potvrđeni navodi optužbe da su okrivljeni učinili krivična dela koja im se stavljaju na teret.

Utvrđenje prvostepenog suda da je „Luka Beograd“ privatizovana po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine, te da se ne radi o privatizaciji se, po nalaženju Apelacionog suda, ne može prihvatiti. U konkretnom slučaju došlo je do promene vlasništva državnog kapitala te se morao primeniti Zakon o privatizaciji budući da je tim zakonom propisano da se istim uređuju uslovi postupka promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala. Na ovo ukazuje i sam ugovor o kupoprodaki akcija zaključen između Ancijskog fonda RS i preduzeća „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga, a u kome je navedeno da je zaključen u skladu sa Zakonom o privatizaciji, Zakonom o akcijskom fondu i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Takođe, Apelacioni sud nalazi i da je prvostepeni sud propustio da delove odbrana okr. Miodraga Đorđevića, Aleksandra Gračanca i Alekseja Misailovića, vezano za činjenicu da li su znali da se radi nova procena vrednosti imovine „Luke Beograd“, oceni. U vezi sa tim prvostepeni sud, između ostalog, konstatuje da je bez značaja činjenica i da su svi okrivljeni bili obavešteni o dopisima od strane „Luke Beograd“ kao i na sastancima u Ministarstvu privrede sa rukovodstvom „Luke“ i malim akcionarima, pa njihove odbrane da li su ili nisu upoznati sa dopisom, ne smatra bitnim za donošenje odluke, niti te delove odbrane posebno analizira. Ovakav stav je za Apelacioni sud neprihvatljiv. Ovo stoga što njihova saznanja o promeni vrednosti imovine morala su da utiču na preduzimanje daljih radnji iz njihove nadležnosti.

Nejasni su i, po nalaženju Apelacionog suda, razlozi prvostepenog suda po kojima izvedenim dokazima nisu potvrđeni navodi optužbe da se u radnjama okr. Miroslave Drobac i Dušana Kosovca stiču elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica. Prvostepeni sud zaključuje, imajući u vidu njihove odbrane i iskaze saslušanih svedoka, da oni nisu prikrili od organa upravljanja interesovanje potencijalnih kupaca. Međutim, osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da prvostepeni sud ne daje jasne i određene razloge zašto su okrivljeni postojanje potencijalnih kupaca smatrali za „neozbiljne“.

Dalje, prvostepeni sud imajući u vidu utvrđene činjenice zaključuje da je ponuda za preuzimanje jedini način na koji su se mogle prodati akcije države, a o kojima je Akcijski fond u ime države vodio računa, jer „Luka Beograd“ nije bila uključena na berzu. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda, kada se imaju u vidu izvedeni dokazi koji ukazuju da se rukovodstvo „Luke“ nalazilo u dilemi da li da izađe sa prospektom, a što bi značilo da ne štiti vrednost akcija, niti interese akcionara, jer bi unošenjem vrednosti neto imovine „Luke“ u knjige to odmah dovelo do gubitka zbog ogromne amortizacije, te da je deo akcionara zahtevao od menadžmenta „Luke Beograd“ da se izađe na berzu ali da je menadžment odgovorio da treba sačekati strateškog partnera, proizlazi da je rukovodstvo „Luke“, pa i okr. Drobac i Kosovac biralo trenutak kada će izaći na berzu, a za šta prvostepeni sud navodi da se radi o poslovnoj odluci i pravcu u kome se „Luka Beograd“ u tom periodu kretala, što međutim nije navod na optužbe da li su okrivljeni povredili odredbe Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Zaključak prvostepenog suda da nema krivične odgovornosti odgovornih lica Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda u slučaju „Luka Beograd“ pa to znači da nema ni odgovornosti okr. Predraga Bubala je za Apelacioni sud nejasan i neprihvatljiv. Naime, osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija zaključak prvostepenog suda u kome se navodi da je bez značaja činjenica da li su okrivljeni bili obavešteni o dopisima „Luke“, a posebno zaključak prvostepenog suda da se ponuda za preuzimanje nije mogla stopirati budući da se okrivljenima ne stavlja na teret da su trebali „stopirati ponudu za preuzimanje“ već da nisu trebali doneti odluku o prodaji akcija po ponuđenoj ceni. Pored toga prvostepeni sud se ne bavi i ne ocenjuje odbranu ovog okrivljenog, a koja je kontradiktorna odbrani kako okr. Miroslave Drobac tako i iskazima svedoka koji su se izjasnili da je ovaj okrivljeni znao da je u toku utvrđivanje vrednosti „Luke Beograd“ prema Međunarodnim računovodstvenim standardima, kao i činjenici da je ovaj okrivljeni kao resorni ministar u ranijim slučajevima sprovodio nadzor iako ga njegova služba nije o tome obaveštavala.

Zbog napred navedenih nedostatka i nejasnih razloga datih u prvostepenoj presudi, povrede procesnih odredaba koje obavezuju sud na davanje valjane i celovite argumentacije za svoje zaključke, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepena presuda je morala biti ukinuta.



23. april 2019. godine
ZORAN RADOJČIN I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 25/16 od 29. decembra 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223, stav 3. KZ (od čega okr. Zoran Radojčin u produženom trajanju) okr. Zoran Radojčin je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara, okr. Ivan Dajić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trjanju od 4 godine i 8 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara, okr. Branislav Savić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trjanju od 5 godina i 10 meseci, i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara (u koju kaznu je uračunata i ranije utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, a nakon opozivanja uslovne osude), okr. Dejan Ćulum na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara, te okr. Zoran Nikolić i Goran Nikolić na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 4 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od po 120.000,oo dinara. Takođe prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to računara, USB memorije, mobilnih telefona, novčanica i ostalih predmeta, te su od okr. Zorana Radojčina i Ivana Dajića oduzete lažne novčanice u apoenima od 100 američkih dolara. Od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, pa je okr. Zoran Radojčin obavezan da na to ime plati iznos od 7.934,89 evra, a okr. Branislav Savić i Dejan Ćulum da solidarno plate 4.950,oo evra, u korist budžetskih sredstava Republike Srbije.

Zoran Radojčin je oglašen krivim što je u periodu od 1. marta 2013. godine do novembra meseca 2015. godine, u Republici Srbiji, u Zrenjaninu i Bačkoj Jarku, zajedno sa Ljubomirom Mrkajićem, u odnosu na koga je krivični postupak razdvojen, organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela falsifikovanja novca, radi sticanja finansijske koristi, čiji pripadnici su postali Dragan Radinković i Goran Vučinić, u odnosu na koje je krivični postupak pravnosnažno okončan u Republici Češkoj, okr. Ivan Dajić, Branislav Savić, Dejan Ćulum, Zoran Nikolić, Goran Nikolić i više NN lica, tako što su stvorili plan delovanja da, koristeći sito, of set i priručnu opremu za izradu falsifikovanog novca, prave lažan novac – novčanice u apoenima od 100 američkih dolara u nameri da ga stave u opticaj kao pravi, preko pripadnika orgnaizovane kriminalne grupe na teritoriji Republike Srbije, država u okruženju, Republike Mađarske i Republike Češke i drugih država Evropske unije, te je Ljubomir Mrkajić obezbedio prostor za pravljenje lažnog novca u Bačkom Jarku, nabavljao materijal za pravljenje lažnog novca, a okr. Zoran Radojčin pomoću opreme pravio lažan novac, koji su predavali pripadnicima organizovane kriminalne grupe radi dalje distribucije – stavljanje lažnog novca u opticaj, dok su pripadnici organizovane kriminalne grupe vršili distribuciju – stavljali u opticaj lažan novac, sve radi sticanja dobiti u visini od 30% do 32% od nominalne vrednosti lažnog novca koji su međusobno delili.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za orgnizovani kriminal i branioci svih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 22. marta 2019. godine presudu kojom je preinačilo prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i za okr. Branislava Savića ukinulo odluku o pozivanju uslovne osude izrečene ranijom pravnosnažnom presudom i zadržao kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223, stav 3. KZ, te ga osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 4 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara, pa je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223, stav 3. KZ, okr. Ivana Dajića osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara, okr. Dejana Ćuluma osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara i okr. Zorana Nikolića i Gorana Nikolića na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od po 120.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 



19. april 2019. godine
MIHAJLO UVAČEK

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K-Po1 190/17 od 27. novembra 2018. godine, okr. Mihajlo Uvaček je zbog izvršenja krivičnog dela zlouporeba službenog položaja iz člana 359 stav 3 KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora, bez primene elektronskog nadzora, u trajanju od 1 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja svih dužnosti u državnim organima i ustanovama Republike Srbije vezanim za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovođenje i čuvanje javne svojine u trajanju od 5 godina.

Okrivljeni Mihajlo Uvaček je oglašen krivim što je u periodu od 14.maja do 29. decembra 2008. godine u Novom Sadu, u svojstvu službenog lica – načelnika Odeljenja centra za prehramene i neprehrambene proizvode Novi Sad, Ministarstva trgovine i usluga, Republičke direkcije za robne rezerve, imenovan na funkciju predsednika komisije Republičke direkcije za robne rezerve za izbor ovlašćenog skladištara merkantilne pšenice i kukuruza, iskorišćavanjem svog službenog položaja, privrednom društvu “1. Oktobar” AD Sombor, pribavio imovinsku korist, tako što je u postupku javne nabavke Republičke direkcije za robne rezerve za izbor ovlašćenog skladištara u kome ponuđač Privredno društvo “1. Oktobar” AD Sombor nije dostavilo obavezne dokaze i naveo da su dostavljani svi neophodni podaci i da je moguće privhatiti ponudu ovog privrednog društva za skladištenje 3.550 tona merkantilnog kukuruza i 2.450 tona merkantilne pšenice i time neistinito predstavio da ovo privredno društvo ispunjava uslove propisane Uputstvom Republičke direkcije za robne rezerve jer se ovo privredno društvo nije bavilo skladišnom delatnošću niti je raspolagalo skladištima tipa silosa za skladištenje merkantilne pšenice i kukuruza, pa je na osnovu ove informacije ovom privrednom društvu stekao stastus ovlašćenog skladištara i sa Republičkom direkcijom za robne rezerve zaključilo ugovor o uskladištenju,čuvanju i obnavljanju 3.206.914 kg merkantilne pšenice i 3.515.574 kg merkantilnog kukuruza po kojim ugovorima je ovo privredno društvo na ime usluge skladištenja, koju uslugu nije pružilo, od Republičke direkcije za robne rezerve neosnovano naplatilo 3.728.286,00 dinara i u tom iznosu pribavilo imovinsku korist.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 01. aprila 2019. godine presudu Kž1 Po1 19 kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdilo prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti cenio raniji život okrivljenog, protek vremena od izvršenja krivičnog dela, porodične prilike, korektno držanje tokom postupka, pozniju starosnu dob, zdravstveno stanje, dok otežavajuće okolnosti nije našao, pa je utvrdio i da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.  


12. april 2019. godine
DEJAN MILIĆEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1  24/16 od 6. marta 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ (od čega okr. Milićević, Zajić i Radenković u produženom trajanju) okr. Dejan Milićević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, okr. Gordana Užarević je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, okr. Radivoje Zajić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, okr. Miodrag Radenković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci, dok su okr. Miloš Vukojević i Aleksandar Agatonović osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine. Takođe, od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela, te su okrivljeni obavezani da na račun budžeta Republike Srbije uplate i to: okr. Dejan Milićević iznos od 53.771.700,31 dinara, a okr. Gordana Užarević iznos od 3.663.808,06 dinara. Oštećeno privredno društvo „Fabrika ulja Kruševac u restruktuiranju“ („Plima M“) a.d, fabrika „Branko Perišić“ a.d. Kruševac u stečaju („Plima PEK“), privrednog društva „Plima Vrnjci“ a.d. u stečaju – Vrnjačka Banja i Republička direkcija za robne rezerve su za ostvarivanje svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Okrivljeni Dejan Milićević i Miloš Vukojević i njihovi branioci, te branioci svih ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 Po1 17/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i:

  • zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Milićević u produženom trajanju) okr. Dejana Milićevića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, okr. Gordanu Užarević i Miodraga Radenkovića osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, dok je okr. Miloša Vukojevića i Aleksandra Agatonović osudio na kaznu zatvora u trajanju od po 2 godine. Takođe, od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela, te su okrivljeni obavezani da na račun budžeta Republike Srbije uplate i to: okr. Dejan Milićević iznos od 53.771.700,31 dinara, a okr. Gordana Užarević iznos od 3.663.808,06 dinara. Oštećeno privredno društvo „Fabrika ulja Kruševac u restruktuiranju“ („Plima M“) a.d, fabrika „Branko Perišić“ a.d. Kruševac u stečaju („Plima PEK“), privrednog društva „Plima Vrnjci“ a.d. u stečaju – Vrnjačka Banja i Republička direkcija za robne rezerve su za ostvarivanje svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu i
  • okr. Radivoja Zajića i Miodraga Radenkovića oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 10. juna 2005. godine do 28. aprila 2011. godine, u Kruševcu, kao odgovorna lica i to: okr. Dejan Milićević, kao predsednik upravnih odbora i zastupnik akcionarskih društava „Plima M“ i „Plima PEK“ i osnivač i direktor privrednih društava „Plima agrar“ i „Kard selekt“, okr. Gordana Užarević kao zastupnik i direktor privrednog društva „Napa trgovina“, Miodrag Radenković kao finansijski direktor privrednog društva „Plima M“ i „Plima PEK“, okr.Miloš Vukojević i okr. Aleksandar Agatonović, inspektori za kontrolu kvaliteta i kvantiteta roba privrednog društva „Jugoinspekta“ Beograd iskoristili svoj položaj zajedno sa sada pok. B.M, većinskim vlasnikom i direktorom „Plima M“ i „Plima PEK“ i „Plima Vrnjci“. Osnivačem i vlasnikom „Plima holding“, pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 200.000.000,oo dinara, i to tako što su prenosili novac sa računa „Plima M“ na račune drugih privrednih subjekata, a zatim je deo tog novca prebacivan na privatne račune sada pok. B.M. i okr. Dejana Milićevića i prenosili nepokretnosti sa „Plima PEK“ na „Napa trgovinu“ i sačinjavali dokumentaciju kojom su potvrđivali da je uskladištena pšenica i jestivo ulje u magacinima „Plima M“ i „Plima PEK“ pa je tako pribavljena protivpravna imovinska korist: okr. Dejanu Milićeviću u iznosu od 53.771.700,31 dinara, sada pok. B.M. u iznosu od 20.825.000,oo dinara, „Plimi M“ u iznosu od 213.725.366 dinara, „Plimi PEK“ u iznosu od 54.089.342 dinara, okr. Gordani Užarević u iznosu od 3.663.808,06 dinara i „Napa trgovini“ u iznosu od 4.935.210,40 dinara.

U odnosu na osuđujući deo presude Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da su svi okrivljeni radnjom izvršenja krivičnih dela zloupotrebili položaj odgovornih lica i tako sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist u odnosu na koje radnje su postupali u saizvršilaštvu jer je svako od njih preduzimao deo radnje koje dovode do ostvarenja obeležja krivičnog dela, a istovremeno su bili svesni i radnji ostalih okrivljenih koji su učestvovali u izvršenju krivičnog dela tako da njihove radnje u ukupnosti čine obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica za koje su oglašeni krivim.

Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno kod okr. Miodraga Radenkovića kao olakšavajuće okolnosti cenio njegove lične i porodične prilike, te da je radnje izvršenja krivičnog dela izvršio jer je bio zabrinut za egzistenciju sebe i porodice, dok je kao otežavajuću okolnost cenio visinu protivpravne imovinske koristi koja je pribavljena privrednom društvu „Plima M“. Međutim, kako je okr. Radenković oslobođen od optužbe za jednu od radnji iz prvostepene presude Apelacioni sud mu je izrekao kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine nalazeći da je ista srazmerna težini učinjenog krivičnog dela i stepenu njegove krivice i dovoljna za ostvarenje svrhe kažnjavanja. U odnosu na okr. Miloša Vukojevića i Aleksandra Agatonovića prvostepeni sud je pravilno cenio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, ali po nalaženju Apelacionog suda izrečena kazna zatvora u trajanju od 3 godine nije adekvatna težini krivičnog dela i stepenu njegove krivice pa je Apelacioni sud ovim okrivljenima izrekao kaznu zatvora u trajanju od po 2 godine nalazeći da je ista dovoljna i nužna za ostvarenje svrhe kažnjavanja.

U odnosu na okr. Radivoja Zajića i Miodraga Radenkovića prvostepena presuda je preinačena nalazeći da radnje krivičnog dela koja se optužnicom ovim okrivljenima stavlja na teret nisu dokazane izvedenim dokazima, te su okrivljeni oslobođeni od optužbe.


 

5. april 2019. godine
ŽARKO RADONjIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 91/12 od 6. septembra 2017. godine:

  • okr. saradnik Steva Stojkov je zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine te mu je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela u ukupnom iznosu od 167.930,oo evra i 774.500,oo dinara i trajno mu je oduzeto pravo svojine na katastarskim parcelama i nezavršenom magacinu u Pančevu;
  • okr. Žarko Radonjić, Dejan Antić, Robert Vukov, Branislav Milošević, Danijel Mandić, Petar Rnić, Goranka Petričević, Pero Stević, Svetlana Raguž, Slavko Nimčević, Dragan Agatonović, Milan Sujić, Branislav Kecman, Đura Radul, Goran Radul, Sinan Ćosović, Safet Šemsović, Dejan Komarica, Igor Jevđević, Ognjan Blaževski i Nebojša Lojaničić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ;
  • okr. Žaro Radonjić, Dejan Antić, Robert Vukov, Branislav Milošević, Danijel Mandić, Đura Radul, Goran Radul, Sinan Ćosović, Safet Šemsović, Dejan Komarica, Igor Jevđević, Ognjan Blaževski i Nebojša Lojaničić su oslobođeni od optužbe da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, u saizvršilaštvu, iz člana 234, stav 3. KZ;
  • okr. Petar Rnić, Goranka Petričević, Pero Stević, Svetlana Raguž, Slavko Nimčević, Dragan Agatonović, Milan Sujić i Branislav Kecman su oslobođeni od optužbe da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, u saizvršilaštvu, iz člana 359, stav 3. KZ i
  • prema okr. Stevi Stojkovu odbijena je optužba da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ.

Okrivljeni Steva Stojkov je oglašen krivim što je u periodu od septembra meseca 2009. godine do 31. maja 2012. godine, na teritoriji Republike Srbije, Mađarske, Rumunije i Turske, postupajući po planu i dogovoru, u svojstvu odgovornog lica – vlasnika i direktora privrednih društava: „AS PROM PLUS“ d.o.o. Kikinda i „ FLASH ROYAL“ d.o.o. Kikinda, iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica, pa je tako izvršen uvoz tekstilne robe azijsko i evoazijskog porekla od strane simulovanih dobavljača iz Mađarske i Rumunije, gde je po osnovu manje utvrđene carinske vrednosti uvezene robe na koju se plaćaju carinske i poreske obaveze pričinjena šteta budžetu Republike Srbije od najmanje 402.209.341,48 dinara, a okrivljeni saradnik Steva Stojkov je sebi pribavio izmovinsku korist u ukupnom iznosu od 339.880,oo evra, koji predstavlja razliku između iznosa od 4.752.870,oo evra, koliko je ukupno naplatio od stvarnih vlasnika tekstilne robe kojima je uvezao robu i potom knjigovodstveno omogućio fiktivan ulaz tekstilne robe u njihove trgovinske radnje i privredna društva i iznosa od 4.412.990,oo evra, koji predstavlja zbir iznosa od 2.803.580,oo evra, koliko je platio NN licu na ime naknadu za uslugu ovakvog načina uvoza, zatim iznosa od 982.140,oo evra na ime troškova prevoza, troškova obezbeđivanja turskih zbirnih faktura, zatim troškove zaposlenih i konačno iznosa od 627.270,oo evra koliko su po internoj evidenciji koju je vodio okrivljeni saradnik Steva Stojkov iznosili ostali troškovi njegovog poslovanja.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Žarku Radonjiću i Dejanu Antiću je stavljeno na teret da su neutvrđenog dana, tokom septembra meseca 2009. godine, u Subotici, organizovali organizovanu kriminalnu grupu, radi vršenja krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i zloupotreba položaja odgovornog lica i sticanja finansijske koristi, čiji pripadnici su postali okr. Robert Vukov, Branislav Milošević, Danijel Mandić, Petar Rnić, Goranka Petričević, Pero Stević, Svetlana Raguž, Slavko Nimčević, Dragan Agatonović, Milan Sujić, Branislav Kecman, Đura Radul, Goran Radul, Sinan Ćosović, Safet Šemsović, Dejan Komarica, Igor Jevđević, Ognjan Blaževski, Nebojša Lojanić, okrivljeni saradnik Steva Stojkov i ork. Ismet Pejić, prema kome je krivični postupak pravnosnažno okončan, na taj način što su stvorili plan delovanja da sačinjavanjem, overavanjem i upotrebom poslovne dokumentacije privrednog društva „MORAVEX“ d.o.o. Subotica i drugih privrednih društava koji su poslovali pod kontrolom orgnizovane kriminalne grupe sa neistinitom sadržinom, neistinito prikazuju da privredno društvo „MORAVEX“ d.o.o. tekstilnu robu evro-azijskog porekla kupuje i uvozi od prodavca – privrednih društava iz Mađarske i Rumunije, a koja su tekstilnu robu azisjkog i evroazijskog porekla prethodno kupila od privrednih društava iz Turske i Italije i trgovinskih radnji iz Mađarske, i koja roba je u Mađarskoj i Rumuniji uvozno ocarinjena kako bi se stvorili formalni uslovi da se carinjenje i stavljanje robe u slobodan promet u Republici Srbiji izvrši u carinarnici Subotica a ne u carinarnicama u Beogradu, Novom Sadu, Šidu i Nišu koje su određene za carinjenje robe azijsko i evro azijskog porekla, kako bi pripadnici organizovane kriminalne grupe, zaposleni u carinarnici Subotica, u svojstvu carinskih pregledača za primljen poklon u novcu i robi, ubrzali postupak carinjenja i prilikom utvrđivanja carinske vrednosti robe na koju se obračunavaju carinske i poreske obaveze, utvrdili manju carinsku vrednost uvezene robe od vrednosti koja je za istu ili sličnu robu utvrđivana u napred navedenim specijalizovanim carinskim ispostavama, prilikom ranijih uvoza i carinjenja ove robe od strane privrednih društava čija su odgovorna lica bili pripadnici ove organizovane kriminalne grupe i drugih uvoznika, kako pregledom priloženih dokumenta i robe ne bi utvrđivali usaglašenost prijavljenih i stvarnih podataka o vrsti, količini i kvalitetu robe ili kako prilikom utvrđenih nasaglasnosti između prijavljenih i stvarnih podataka o vrsti, količini i kvalitetu robe ne bi preduzimali mere iz svoje nadležnosti i da prilikom identifikacije tekstilne robe kojom se povređuje pravo intelektualne svojine ne preduzimaju mere iz svoje nadležnosti, a da nakon izvršenog carinjenja robe preko pripadnika organizovane kriminalne grupe sačinjavaju poslovnu dokumentaciju privrednog društva „MORAVEX“ d.o.o.  sa neistinitom sadržinom, neistinito prikazujući da ovo privredno društvo uvezenu tekstilnu robu dalje prodaje privrednim društvima i trgovinskim radnjama koji su poslovali pod kontrolom pripadnika organizovane kriminalne grupe.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani krimilan i branilac okrivljenog saradnika Steve Stojkova.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  12. februara 2019. godine rešenje Kž1 Po1 23/18 kojim je ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je presudom optužba prekoračena te da je izreka ožalbene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, pri čemu su u obrazloženju prvostepene presude izostali razlozi i odlučnim činjenicama, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje su ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjene, tako da se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnm stanju, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.


 

5. april 2019. godine
MILOŠ LjUJIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 103/17 od 4. jula 2017.godine okr. Miloš Ljujić, Snežana Mitrović, Robert Kiškarolj, Miloš Divac, Saša Janjić i Milan Krpović su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i krivično delo prevara, u saizvršilaštvu, iz člana 208, stav 4. KZ, dok je okr. Božidar Karličić oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nesavestan rad u službi iz člana 361, stav 3. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, donelo je presudu Kž1 Po1 33/17 kojom je preinačilo prvostepenu presudu i zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 4. KZ (od čega okr. Ljujić, Mitrović i Kiškarolj da su krivično delo prevara izvršili u saizvršilaštvu, a okr. Divac, Janjić i Krpović da su krivično delo prevara izvršili u pomaganju) osudio okr. Miloša Ljujića na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 8.000.000,oo dinara, okr. Snežanu Mitrović na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,oo dinara, okr. Roberta Kiškarolja na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 700.000,oo dinara, dok je okr. Miloša Divca, Sašu Janjića i Miloša Krpovića osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 1 godinu i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od po 300.000,oo dinara. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovisnko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. Žalba Tužilaštva za ogranizovani kriminal u odnosu na okr. Božidara Karličića je odbijena kao neosnovana te je prvostepena presuda u tom delu potvrđena (Napomena: protiv ove presude u osuđujuće delu dozvoljena je žalba sudu u trećem stepenu).

Okrivljeni Miloš Ljujić je oglašen krivim što je u toku 2007. godine, u Beogradu, organizovao kriminalnu grupu u cilju vršenja krivičnih dela prevare, radi sticanja finansijske koristi, tako što je stvorio plan delovanja da se osnuju privredna društva i off-schore preduzeća iskoristi njihova poslovna dokumentacija, čiji su vlasnici, osnivači i odgovorna lica bili, ili su to postali po njegovom nalogu, pripadnici organizovane kriminalne grupe, i da se dokumentacija ovih preduzeća upotrebi prilikom podnošenja zahteva banci za odobravanje dugoročnih namenskih kredita sa naznakom da su sredstva namenjena kupovini akcija preduzeća iz privatizacije „Medifarma“ i „Tehnoservisa“ kao i širenju operativnog biznisa, odnosno širenju distributivne mreže i asortimana ponude, uz podnošenja izveštaja sa višestruko uvećanom procenom vrednosti objekata u vlasništvu privrednog društva „Krivaja“, povezanog pravnog lica koje se javlja kao založni dužnik, a potom da se nakon odobravanja kredita i kupovine akcija predmetnih preduzeća iz privatizacije, bez znanja banke izvrši prenos navedenih akcija na privredna društva kojima okrivljeni takođe upravljaju i to tako što se cena akcija na berzi značajno umanjuje putem prodaje između povezanih pravnih lica čije poslovanje kontrolišu okrivljeni, i to najpre manjeg dela akcija putem dirigovanog uparivanja ponude i tražnje po znatno nižim cenama akcija, a potom u blok transakcijama prodajom celog paketa akcija po znatno umanjenim cenama, pri čemu se i operativni biznis preduzeća, kao i preostala potraživanja i svi zaposleni u pravnim licima kojima je kredit od banke bio odobren, izmeštaju na povezana pravna lica, dok kreditno zadužena pravna lica na osnovu brojnih ugovora o promeni osnivača, odgovornih lica i sedišta preduzeća postaju vlasništvo preduzeća iz of – šor zona koja posluju takođe pod kontrolom okr. Ljujića, na koji način se obezvređuje imovina preduzeća koja od banke povlače kredite i koja s toga prestaju da servisiraju kredite koji tako u celosti dospevaju na naplatu pre isteka ugovora, pa se zbog toga nad njima otvara postupak stečaja, dok banka zbog stvarne vrednosti založene imovine nije u mogućnosti da naplati svoje potraživanje njenom eventualnom prodajom, pa su okr. Snežana Mitrović, Robert Kiškarolj, Miloš Divac, Saša Janjić i Milan Krpović, kao i Brindza Ferenc, prema kome je postupak pravnosnažno okončan osuđujućom presudom za navedeno krivično delo, postali pripadnici ove organizovane kriminalne grupe, prihvatajući plan delovanja i aktivnosti organizovane kriminalne grupe kao svoje i izvršavajući zadatke koji su se u konkretnim situacijama pred njih postavljali.

Po nalaženju Apelacionog suda u radnjama okr. Ljujića, Mitrović i Kiškarolja stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu, te kako nisu postojale okolnosti koje bi isključile njihovu krivicu, to ih je Apelacioni sud oglasio krivim. Naime, okrivljeni su, svako ponaosob, preduzeli radnje kojima su lažno prikazivale činjenice koje su banku dovele u zabludu da odobre kredite i isplate novac na štetu svoje imovine pri čemu su okrivljeni postupali u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi i to okr. Ljujić sebi i okr. Ferencu, a okr. Mitrović i Kiškarolj okr. Ljujiću i Ferencu.

Da su krivično delo okr. Ljujić, Mitrović i Kiškarolj izvršili u saizvršilaštvu proizlazi iz činjenice da su, svako svojom radnjom, bitno doprineli izvršenju krivičnog dela i to okr. Ljujić donošenjem odluke da se uzmu krediti dajući naloge neposredno ili preko Mitrovića da se izvrši međusobna uparena kupovina akcija kako bi se izvršilo obaranje cena akcija, a zatim da se paketi akcija prodaju povezanim pravnim licima pod njegovom kontrolom i kontrolom okr. Ferenca; okr. Mitrović, postupajući po nalozima okr. Ljujića, sačinila i podnela biznis plan za kupovinu akcija „Tehnoservisa“, učestvovalo u kupovini akcija u uparenim kupovinama kako bi im se oborila cena, prenosila naloge okr. Divcu i Janjiću u vezi sa ovom kupovinom, dogovorila sa okr. Ivoševićem osnivanje preduzeća „Trim Majmar” na „Finsector“; okr. Kiškarolj je dostavio biznis plan za kupovinu akcija „Medifarma“ po nalogu okr. Ljujića potpisao ugovor o zajmu i ugovor o bankarskoj garanciji, po nalogu Mitrović potpisao naloge za blok transakcije akcija „Medifarma“ kao direktor „Alstara“, nakon toga dao nalog kao direktor „Professional Maxa“ za prodaju akcija „Medifarma“ preduzeću  „Trim Majmar” kao direktor „Alstara“, potpisao ugovor o prenosu znanja i iskustva sa elementima ugovora o kupoprodaji robe sa „Alstara distribution“. U odnosu na okr. Divca, Janjića i Krpovića, suprotno navodima Tužilaštva, Apelacioni sud nalazi da iz protivpravnih radnji za koju je utvrđeno da su ovi okrivljeni postupali kao pomagači.

Kada je u pitanju krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela, Apelacioni sud nalazi da je na nesumnjiv način utvrđeno da je okr. Ljujić organizovao organizovanu kriminalnu grupu, u cilju vršenja izvršenja krivičnog dela prevare, da su postali pripadnici ove organizovane kriminalne grupe, počev od 2007. godine, prihvatajući ovaj plan delovanja i aktivnosti organizovane kriminalne grupe kao svoje i izvršavajući zadatke koji su u konkretnim slučajevima pred njih postavljani sve do 2012. godine, postali okr. Mitrović, Kiškarolj, Janjić, Divac i Krpović, kao Ferenc prema kome je postupak pravnosnažno okončan osuđujućom presudom. Ovakvo činjenično stanje Apelacioni sud je utvrdio najpre na osnovu pismenih dokaza o vlaničkoj i upravljačkoj strukturi preduzeća, a zatim na osnovu radnji koje svaki od okrivljeni ponaosob preduzimao u cilju izvršenja krivičnog dela prevara na štetu banke u svojstvu saizvršioca ili pomagača.

 

 

 

 

 

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)