"Najbolja odbrana od svih pritisaka je lični integritet koji svaki sudija mora da ima i to ne samo na javnom mestu nego i privatno. Možda, i prevashodno privatno, gde ljudi u neposrednoj komunikaciji imaju priliku da i lično upoznaju delioce pravde."

 

Apelacioni sud napravio je analizu kaznene politike koja bi trebalo da je jasnije objasni javnosti. Koliki je značaj te analize?

 

- Dugo se već vodi polemika u javnosti da li su kazne koje sudovi izriču okrivljenima adekvatne i da li se istima postiže svrha kažnjavanja. Moram priznati da sam neretko i sam sebi postavljao pitanje, kada pročitam medijski tekst sa nekog suđenja o izrečenoj kazni, da li takva kazna zaista može postići svoju svrhu, ali sam se uvek iznova prisećao da samo sudije koje postupaju u tim predmetima znaju zašto je kazna baš takva i da razlozi kojima su se rukovodili nisu uvek do detalja izneti u javnost, bilo radi zaštite privatnosti učesnika u postupku ili zato što iznošenje tih razloga prevazilazi okvire samog teksta. Upravo zbog činjenice da sudovi nikada pre nisu ranili analizu sv oje kaznene politike smatrao sam da je neophodno da taj deo sudske prakse učinimo vidljivim svim građanima i po prvi put argumentovano raspravljamo o toj temi. Ta evidencija je od neprocenjivog značaja za sve delioce pravde, budući da daje odgovor na pitanje koje su tendencije u tom smislu i na koji način država reaguje na određena dela.

 

Šta bi sudovi trebalo da učine da bi snažnije odvratili građane od kršenja zakona?

 

- Sudovi su samo jedna od karika koja bi trebalo da da doprinos u smanjenju stope kriminaliteta i to, mogu slobodno da kažem, poslednja karika u toj borbi. Svakako da je doprinos koji sudovi daju toj borbi veoma značajan, ali snažno odvraćanje građana od kršenja zakona nije moguće samo kroz reakciju sudova i primenu represivnih mera, već i kroz opšte podizanje društvene svesti i morala u društvu. Svrha kažnjavanja, svakako, nije samo generalna prevencija u smislu uticanja na sve potencijalne izvršioce da ne učine krivično delo, već i specijalna prevencija kojom se utiče na konkretnog učinioca da ne ponovi krivično delo. Dakle, kroz izrečenu kaznu kao društvo borimo se protiv neprihvatljivih ponašanja, ali i pokušavamo da određeno lice "spasimo" od takvog ponašanja.

 

Kako rešiti problem sporog rada sudova?

 

- U potpunosti razumem kritike koje se neretko upućuju sudovima da su spori, pogotovo ako građani traže zaštitu svojih prava pred beogradskim sudovima koji su najopterećeniji. Problem opterećenosti sudova nije nov i predstavlja najčešći razlog sporosti u presuđivanju. Očekujem da i ovaj problem bude uskoro rešen jer je u toku veliki izbor sudija za sudove u Beogradu. Ovo posebno kada je u pitanju Viši sud u Beogradu koji je od formiranja pravosudne mreže, 2010. godine, najopterećeniji sud, a što je prepoznato i od strane Visokog saveta sudstva pa je broj sudijskih mesta u tom sudu znatno proširen. Važno je napomenuti i da brzina u rešavanju predmeta nikada ne može biti nauštrb kvalitetnog rešavanja.

 

Zbog čega se u javnosti često čini da se Apelacioni sud ne slaže sa presudama prvostepenih sudova, pogotovo u medijski propraćenim slučajevima?

 

- Nije mi jasno zbog čega se takva pitanja otvaraju u javnosti kada apelacioni sudovi i služe radi kontrole rada nižestepenih sudova. U suprotnom, ako bi se sve odluke prvostepenih sudova potvrđivale, otvorilo bi se pitanje potrebe postojanja ovih sudova. Okolnost da veća Apelacionog suda, koja sude u sastavu od troje ili petoro sudija profesionalaca, zauzmu drugačiji stav u odnosu na prvostepeni sud ne ukazuje na postojanje bilo kakvog problema, već na vršenje sudske vlasti po kojoj je ovaj sud nadležan da prvostepenu odluku potvrdi, preinači ili ukine. Kada prvostepeni sud donese odluku koja u žalbenom postupku bude ukinuta ili preinačena, to znači samo da žalbeni sud nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Kao ilustraciju toga navešću vam i da se neretko desi da veće koje je odlučivalo u trećem stepenu u ovom sudu ukine ili preinači odluku veća ovog suda koje je odlučivalo u drugom stepenu.

 

U čemu se to najčešće ogledaju greške prvostepenih sudova?

 

- Najčešći razlog zbog kojeg dolazi do ukidanja presuda u krivičnoj materiji je bitna povreda odredaba krivičnog postupka i to zato što su razlozi o odlučnim činjenicama bili nejasni ili uopšte nisu dati, a neretko su i izreke prvostepenih presude nerazumljive i u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta. Takođe se prvostepene presude ukidaju i zbog nepotpunog ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Gotovo su istovetni razlozi i za ukidanje odluka u građanskoj materiji. Zbog značaja koji rad Odeljenja sudske prakse ovog suda ima, u svojstvu predsednika tog Odeljenja, nastaviću da i dalje preduzimam mere kojima se omogućava da se sudije nižestepenih sudova blagovremeno i u kontinuitetu upoznaju sa pravnim shvatanjima, stavovima i zaključcima ovog suda čime se i smanjuje broj ukinutih ili preinačenih odluka. U tom smislu od velikog je značaja saradnja koja postoji između sva četiri apelaciona suda na kojoj ću i u narednom periodu kao predsednik suda insistirati, posebno kada je u pitanju jednako postupanje u istim slučajevima.

Lično ste često bili u većima koja su sudila pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa. Kako ocenjujete borbu protiv organizovanog kriminala?

 

- Iako borba protiv organizovanog kriminala nije nimalo laka i predstavlja dug i kontinuiran put, mislim da su na tom polju postignuti značajni rezultati. O tome, svakako, svedoči ne samo veliki broj osuđujućih presuda iz oblasti organizovanog kriminala već i broj predmeta koji ovaj sud na godišnjem nivou po tom osnovu zaduži. Znam da na putu borbe protiv organizovanog kriminala, pre nego što predmet dođe do suda, stoje mnoge prepreke, ali siguran sam da su iste savladive uz učešće najstručnijih lica koja su osposobljena za rad na ovim predmetima.

 

Da li bi sudije trebalo dodatno zaštititi od pritisaka - ličnih, ali i političkih?

 

- Najbolja odbrana od svih pritisaka jeste lični integritet koji svaki sudija mora da ima i to ne samo na javnom mestu nego i privatno. Možda, i prevashodno privatno gde ljudi, u neposrednoj komunikaciji, imaju priliku da i lično upoznaju delioce pravde. Pravilan stav ukazuje da niko neće ni pokušati da izvrši bilo kakav pritisak, a ako pokuša, da će on biti odbijen. Lagao bih ako bih rekao da ne reagujem, kao i svaki čovek, na različite medijske natpise u novinama koji su na bilo koji način povezani sa pravosuđem, ali se trudim da se kroz dugogodišnje iskustvo koje imam od toga distanciram najviše što mogu. Budite uvereni da ću u svojstvu predsednika suda i nadalje preduzimati sve mere da sve sudije na teritoriji Apelacionog suda u Beogradu ne trpe nikakve pritiske u vršenju sudijske funkcije.

 

Kako gledate na korupciju u pravosuđu? Čini li vam se da je tu broj predmeta mali?

 

- Broj predmeta koji sudovi zaduže iz određene oblasti ne znači nužno da je kriminalitet u toj oblasti mali, već da do njegovog procesuiranja pred sudovima još nije došlo, bilo zbog toga što se takva krivična dela teže otkrivaju ili zbog toga što i kada se otkriju postoje teškoće u prikupljanju kvalitetnih dokaza za njihovo procesuiranje. Ne posedujem dovoljno kvalitetnih informacija na osnovu kojih bi bio pozvan da se izjasnim u vezi s tim koliko je korupcija zastupljena u svim sferama društva, a o zastupljenosti iste u sudovima možemo govoriti samo u onim predmetima koji su imali sudski epilog. Kao što vam je poznato, broj ovih predmeta kada je u pitanju pravosuđe nije veliki, a u svoje lično ime mogu da kažem da mi se u tom smislu niko nije obraćao, a da bih, svakako, ukoliko bih utvrdio postojanje elemenata krivičnog dela, to i prijavio, na šta me i zakon obavezuje. Potpuno mi je razumljivo da građani često vide korupciju u pravosuđu kada im se određeni predmet ne reši u razumnom roku ili se ne reši u njihovu korist, ali razlozi takvog postupanja sudova nisu posledica korupcije već činjenice da za sudijskim stolom isto sede ljudi koji su, kao i u drugim profesijama, različitog stepena brzine u radu, analitičnosti i pravnog shvatanja određenog spornog pitanja.

 

Sudija ste više od dve decenije. Koji je po vama najveći problem u srpskim sudovima i tužilaštvima?

 

- Sudovi nikada nisu bili, što je i donekle razumljivo s obzirom na prirodu posla koji se u njima obavlja, među omiljenim državnim organima. Ovo ne samo stoga što učestvovati u sudskom postupku nije prijatno već i stoga što ishod odluke nije uvek, zbog zakonskog okvira u kojem se sudovi kreću, razumljiv građanima koji nisu po struci pravnici. Tim pre ako je epilog sudskog postupka suprotan očekivanjima stranke. U sudu rade ljudi koji na poslu koji obavljaju unose i svoj lični karakter i znanje: što je taj karakter bolje izgrađen, a znanje veće, možemo očekivati i bolje rezultate. Dakle, izbor što kvalitetnijih ljudi jeste ono što štiti pravosuđe. U sudovima, bar kad je područje Apelacionog suda u Beogradu u pitanju, nema većih problema, kao što je bilo nekad, kada su u pitanju uslovi rada. Drago mi je da mogu da posvedočim da je Apelacioni sud dao veliki broj kvalitetnih kadrova koji su napredovali u službi i doprinos koji je dao na daljem unapređenju srpskog pravosuđa je u tom smislu nemerljiv.

 

Preuzeto od dnevnih novina “BLIC”