Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.01.2012.

Gž 14673/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4673/10
Dana 11.01.2012. godine
B E O G R A D

 


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorane Delibašić, predsednika veća, Milice Aksentijević i Gordane Todorović, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji su punomoćnici advokati AB i AB1, protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Republički javni pravobranilac, Beograd, ul.Nemanjina br.26, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.72611/10 od 17.05.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 11.01.2012. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE, KAO NEOSNOVANA, žalba tužioca AA POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.72611/10 od 17.05.2010. godine u stavu prvom i stavu drugom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.72611/10 od 17.05.2010. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tužena Republika Srbija da tužiocu AAa ime naknade štete isplati i to na ime izmakle dobiti iznos od 1.000.000,oo dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 150.000,oo dinara, za pretrpljeni strah iznos od 350.000,oo dinara, za umanjenje životne aktivnosti iznos od 700.000,oo dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda iznos od 600.000,oo dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode iznos od 200.000,oo dinara, sve ukupno iznos od 3.000.000,oo dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, kao i troškove spora. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac AAa tuženoj Republici Srbiji na ime troškova spora isplati iznos od 47.000,oo dinara. Stavom trećim izreke tužilac je oslobođen plaćanja sudskih taksi.

Protiv navedene presude, stavova prvog i drugog izreke, tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući prvostepenu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja propisanim odredbom čl.372. ZPP, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da žalba tužioca nije osnovana.

U prvostepenom postupu nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom čl.361. st.2. ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu odredbe čl.372. st.2 istog Zakona, a tužilac u žalbi ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Reh.br.231/06 od 13.09.2007. godine usvojen je zahtev za rehabilitaciju tužioca AA utvrđeno da je rešenje Sreskog narodnog odbora br.11958 od 19.10.1951. godine ništavo od trenutka njegovog donošenja i da su ništave njegove pravne posledice, te da je AA rehabilitovano lice i smatra se neosuđivanim, da je žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Takođe je utvrđeno da je tužilac bio lišen slobode te da je boravio u pritvoru od 08.02.1952. godine do 22.04.1952. godine, te da je navedenim rešenjem Sreskog narodnog odbora od 19.10.1951. godine tužiocu otkazana služba, od kada je bio bez posla do 09.07.1953. godine.

Tužilac tužbom u ovoj parnici traži naknadu materijalne štete koju je pretrpeo u vidu izgubljenih zarada za period od 20 meseci zabrane obavljanja profesionalnog rada, kao i nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah, pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, kao i pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda i neosnovanog lišenja slobode.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud odlučio pobijanom presudom kada je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete, pravilno zaključujući da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredaba čl.172. st.1. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je odredbom čl.8. Zakona o rehabilitaciji propisano da će se pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediti posebnim zakonom, te kako takav zakon još uvek nije donet, to proizlazi da je zahtev tužioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete po ovom osnovu preuranjen.

Za ovakvu svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne i dovoljne razloge, koje prihvata i ovaj sud kao pravilne.

Cenjeni su navodi žalbe tužioca kojima ukazuje da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu čl.172. Zakona o obligacionim odnosima, da je cenio odredbu čl.3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je pogrešno ocenio, razumeo i na ovu pravnu stvar primenio odredbu čl.35. st.1 i st.2. Ustava Republike Srbije, ali su ovi navodi neosnovani, s obzirom da je prvostepeni sud pravilno zaključio da se propisi na koje tužilac ukazuje u žalbi ne mogu primeniti u konkretnom slučaju, s obzirom da tužiocu šteta nije prouzrokovana nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa, već se radi o posebnom pravu na naknadu štete rehabilitovanog lica, koja će biti uređena posebnim zakonom, koji još uvek nije donet.

Kako se navodima žalbe tužioca ne dovodi u sumnju pravilnost prvostepene presude, to je ona kao zakonita potvrđena.

Pravilna je i odluka o naknadi troškova parničnog postupka, sadržana u stavu 2. izreke pobijane presude, jer je doneta pravilnom primenom odredaba čl.149. i 150. Zakona o parničnom postupku, koje troškove čine potrebni izdaci tužene za vođenje ove parnice, a odmereni su prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, važećoj u vreme donošenja prvostepene presude, pri čemu tužilac u žalbi posebno ne ukazuje na eventualne nepravilnosti pri odmeravanju visine dosuđenog iznosa troškova.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredaba čl.373. st.1. tačka 2. i 375. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ , br.125/04 i 111/09), prvostepenu presudu potvrdio u stavu 1. i 2. izreke i odlučio kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)