Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.05.2011.

Gž 15639/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 15639/10
Dana 25.05.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Obradović, predsednika veća, Vere Petrović i Radmile Đurić, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje iz Beograda, ulica Jovana Marinkovića broj 2, radi naknade, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58975/2010 od 25.10.2010. godine, ispravljenoj rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58975/10 od 18.11.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 25.05.2011. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje iz Beograda i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58975/2010 od 25.10.2010. godine, ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58975/10 od 18.11.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58975/2010 od 25.10.2010. godine, obavezan je tuženi Republički zavod za zdravstveno osiguranje u Beogradu da tužiocu na ime naknade troškova korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu isplati iznos od 9.299,50 CHF, u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem zvaničnom kursu NBS na dan isplate naknade, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, u roku od 15 dana.

Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 254.675,00 dinara, u roku 15 dana.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58975/10 od 18.11.2010. godine ispravljena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58975/10 od 25.10.2010. godine u prvom stavu izreke presude u delu koji se odnosi na dospeće zakonske zatezne kamate, tako da iza reči “sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos” treba da stoji “sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana podnošenja tužbe tj. od dana 16.01.1995. godine, pa do konačne isplate”, dok u ostalom delu presuda ostaje nepromenjena.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da žalba tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbi tuženog ukazuje na postojanje takvih bitnih povreda postupka, zbog kojih bi se pobijana presuda morala ukinuti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac 02.05.1993. godine za vreme trajanja privatne posete u Švajcarskoj primljen u bolnicu u Grenhemu gde je lečen do 05.05.1993. godine kada je otpušten sa dijagnozom “hipertenziona kriza” te je navedene troškove lečenja platio 9.299,50 CHF. Rešenjem Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd od 02.09.1993. godine odbijen je zahtev ovde tužioca za isplatu naknade troškova zdravstvene zaštite korišćene u Švajcarskoj, od 02.05.1993. do 06.05.1993. godine, kao neosnovan, a rešenjem Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Komisije za žalbu od 23.11.1994. godine odbijena je žalba ovde tužioca protiv rešenja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograda od 02.09.1993. godine.

Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu kao i iz iskaza doktora VV, predsednika sudskog-medicinskog odbora pri Medicinskom fakultetu-Univerzitetu u Beogradu prvostepeni sud je utvrdio da su sve dijagnostičke procedure koje su primenjene kod tužioca predmetnom prilikom u bolnici u Švajcarskoj bile medicinski opravdane i neophodne, te da iste spadaju u okvir hitnih intervencija u cilju postavljanja dijagnoze, jer takva simptomatologija koju je imao tužilac predmetnom prilikom karakteriše realnu mogućnost nastanka izliva krvi u mozak, moždanog ili pak srčanog infarkta. Takođe je utvrđeno da je bolnica u kojoj je boravio tužilac bila jedina dežurna bolnica u trenutku kada je tužilac dobio povišen krvni pritisak u mestu Grenhenu, kao i da je tužilac boravio u zdravstvenoj ustanovi i manji vremenski period nego što mu je bilo potrebno za osposobljavanje za povratak u zemlju.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu da se kod tužioca radilo o hitnoj medicinskoj pomoći, medicinski opravdanoj, koja je bila korišćena samo onoliko vremena koliko je potrebno da se tužilac osposobi za povratak u zemlju, prvostepeni sud je našao da tužilac ima pravo na naknadu troškova koji su nastali korišćenjem stručne medicinske pomoći za vreme boravka u inostranstvu pa je primenom odredbe člana 53, 18 Zakona o zdravstvenom osiguranju (“Sl.glasnik RS” 18/92) i odredbe člana 20 stav 1 tačka 16 Odluke o sadržini i obimu zdravstvene zaštite ( “Sl.glasnik RS" 44/99), kao i odredbe člana 63, 64, 65, 67 i 68 Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja (“Sl.glasnik RS” 77/92), odlučio kao u stavu jedan izreke presude.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u izreci, dajući za svoju odluku jasne, dovoljne i uverljive koje u svemu prihvata i Apelacioni sud.

Naime, odredbom člana 25 Zakona o zdravstvenom osiguranju (“Sl.glasnik RS” 18/92), koji je važio u vreme kada je tužiocu pružena medicinska pomoć, propisano je da pravo na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu imaju osiguranici ako je pre njihovog odlaska u inostranstvo utvrđeno da ne boluju od akutnih ili hroničnih oboljenja za koje je potrebno lečenje ili lekarski nadzor. Stavom dva istog člana propisano je da osiguranik koji je boravio u inostranstvu bez prethodno utvrđenog zdravstvenog stanja, u smislu stava 1 ovog člana, ima pravo na naknadu od Zavoda ako su troškovi lečenja nastali korišćenjem hitne medicinske pomoći zbog akutnog oboljenja ili povrede.

Odredbom člana 65 Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja (“Sl.glasnik RS” broj 77/92) propisano je da u slučaju kada je osiguraniku u inostranstvu pružena hitna medicinska pomoć, a prethodno nije izdata potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu, Zavod zdravstvenog osiguranja će priznati troškove te zdravstvene zaštite, osim u slučajevima kada osiguranik otputuje u inostranstvo u stanju oboljenja za koje je potrebno duže lečenje ili stalni lekarski nadzor.

Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da je tužiocu u Švajcarskoj pružena hitna medicinska pomoć, koja je bila medicinski opravdana i neophodna, što je utvrđeno iz nalaza i mišljenja medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu, te da tužilac ranije nije imao zdravstvenih problema niti je otputovao u stanju oboljenja za koje je potrebno duže lečenje i stalni lekarski nadzor, to je pravilno prvostepeni sud utvrdio da tužilac pripada krugu lica koja imaju pravo regresa po osnovu troškova lečenja u inostranstvu.

Neosnovani su navodi žalbe tuženog da je u prvostepenom postupku utvrđeno da je tužilac bolovao od visokog krvnog pritiska dugi niz godina pre odlaska u inostranstvo, zbog čega u smislu člana 25 Zakona o zdravstvenom osiguranju gore navedenog nema pravo na regres troškova lečenja u inostranstvu. Ovo iz razloga što se tužena u žalbi neosnovano poziva na izjašnjenje sudskog veštaka dr VV predsednika sudsko-medicinskog odbora datom pri saslušanju na ročištu 25.10.2010. godine u kome je veštak izjavio da se “iz tačke jedan medicinske dokumentacije vidi da je AA preporučena redovna kontrola pritiska svake dve nedelje i jedan od lekova koje treba da uzima za krvni pritisak”. Iz medicinske dokumentacije koja se nalazi u spisima predmeta proizilazi da se veštak u konkretnom slučaju pozvao na medicinsku dokumentaciju bolnice u Grenhenu a koja je prevedena na srpski jezik, te se isto odnosi na slučaj koji se dogodio tužiocu u Švajcarskoj i sadrži preporuku švajcarskog lekara o kontroli i lečenju tužioca ubuduće.

Ostalim žalbenim navodima ne dovodi se u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i donete odluke, pa ih ovaj sud nije posebno obrazlagao.

Na osnovu svega napred izloženog, primenom odredbi člana 375 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke presude, koja je doneta primenom odredaba člana 149 i 150 ZPP-a.


Predsednik veća – sudija
Vesna Obradović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)