Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.08.2011.

Gž 1919/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 1919/11
Dana 25.08.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Mitrović, predsednika veća, Milanke Vukčević i Snežane Nastić, članova veća, u parnici tužioca AA koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, ul. Tiršova br. 3, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 400.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tužioca, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.8653/10 od 16.09.2010. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 25.08.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.8653/10 od 16.09.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.8653/10 od 16.09.2010. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime izgubljene zarade u periodu počev od 11.07.2005. godine do 15.07.2008. godine isplati iznos od ukupno 423.099,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom koja dospeva na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 16-og u mesecu za prethodni mesec, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 35.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući istu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tužilac je podneo i dopunu žalbe, ali navodi iz ove dopune nisu razmatrani, jer je ista neblagovremena.

Ispitujući prvostepenu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja propisanim odredbom člana 372. Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tužioca neosnovana.

U postupku donošenja prvostepene presude nisu učinjene bitne povrede odredba parničnog postupka propisane odredbom člana 361. stav 2. tačka 1., 2., 5., 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud, u smislu odredbe člana 372. stav 2. istog Zakona pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana i stava na koju se u žalbi posebno ukazuje, jer presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 11.07.2005. godine podneo zahtev Sekretarijatu za privredu grada Beograda za upis u registar lica koje obavljaju delatnost auto taksi prevoza na teritoriji grada. Obaveštenjem od 12.08.2005. godine tuženi je obavestio tužioca da se njegov upis u registar ne može izvršiti, zbog neispunjenja uslova iz člana 5. i 6. Odluke o auto taksi prevozu, jer ne postoji slobodno mesto taksi vozača predviđeno godišnjim planom potreba. Ustavni sud Republike Srbije doneo je odluku kojom je utvrđeno da odredbe člana 6. stav 1. tačka 7. i člana 11. stav 4. Odluke o auto taksi prevozu i odredbe tačke 3. Plana potreba za auto taksi prevoz u gradu Beogradu u 2005. godini, nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i zakonom. Tužilac je 13.03.2006. godine podneo zahtev za upis u registar auto taksi prevoznika. Rešenjem Sekretarijata za privredu gradske uprave grada Beograda od 09.02.2007. godine utvrđeno je da tužilac ne ispunjava uslove propisane Odlukom o auto taksi prevozu i nije mu data saglasnost za obavljanje ove delatnosti na teritoriji grada, jer ne postoji slobodno mesto za taksi vozilo predviđeno programom potreba za taksi prevozom za 2007. godinu, a koja odluka je doneta shodno članu 12. stav 3. Odluke o auto taksi prevozu. Tužilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu i ista je uvažena od strane Gradskog veća grada Beograda, te je isto rešenje poništeno i predmet vraćen na ponovni postupak. Rešenjem Sekretarijata za privredu gradske uprave grada Beograda od 15.07.2008. godine data je saglasnost tužiocu za obavljanje delatnosti auto taksi prevoza kao samostalnom preduzetniku i on je upisan u registar privrednih subjekata dana 17.07.2008. godine. U radnoj knjižici tužioca upisano je da je u periodu od 01.10.2006. godine do 31.03.2007. godine tužilac imao svojstvo osiguranika prema Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju, a da je u periodu od 01.10.2007. godine do 31.05.2008. godine bio u radnom odnosu kod poslodavca "AA".

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a za istu je dao dovoljno razloga koje u svemu prihvata i Apelacioni sud. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da se postupanje organa tuženog ne može smatrati nezakonitim i nepravilnim radom u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je i odbio tužbeni zahtev tužioca. Naime, u vreme odlučivanja o zahtevu tužioca organi tuženog su u svemu postupali u skladu sa tada važećim zakonskim i podzakonskim aktima, a činjenica da je tuženi nakon donošenja odluke Ustavnog suda kojom je ocenjena neustavnost Odluke o auto taksi prevozu, doneo rešenje kojim je tužiocu dozvolio obavljanje auto taksi prevoza znači da je time faktički otklonio posledicu donošenja neustavne odluke. Zato je žalba tužioca morala biti odbijena, a pobijana presuda potvrđena u stavu prvom izreke.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi žalbe kojima se ukazuje da tuženi preko svojih organa nije obezbedio izvršenje odluke Ustavnog suda u razumnom roku. Ovo sa razloga, što je tuženi nakon odluke Ustavnog suda o neustavnosti člana 6. stav 1. tačka 3. doneo rešenje kojim je usvojio zahtev tužioca za obavljanje auto taksi prevoza putnika na teritoriji grada Beograda i to počev od 17.07.2008. godine, iz čega proizilazi da su posledice neustavnosti navedene odluke time faktički otklonjene. Odluka Ustavnog suda, kojom je ocenjena neustavnost Odluke o auto taksi prevozu, ne sadrži odredbu koja predviđa da će se posledice zbog primene neustavne odluke otkloniti naknadom štete, ili na drugi način, a što je predviđeno kao mogućnost propisana članom 58. tada važećeg Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegove odluke (,,Službeni glasnik RS” br. 32/91, izmenjen sada članom 62. Zakona o Ustavnom sudu ,,Službeni glasnik RS” br. 109/07), niti je predviđen rok u kojem bi morala biti doneta odluka, kako je to i prvostepeni sud pravilno utvrdio.

Apelacioni sud je cenio i ostale navode žalbe koji ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi je u sporu uspeo, pa je pravilna odluka o troškovima postupka, doneta u smislu odredbi članova 149., 150. i 158. Zakona o parničnom postupku, te je pobijana presuda potvrđena i u stavu drugom izreke.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija
Vesna Mitrović

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)