Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.02.2010.

Gž 1984/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 1984/10
Dana 17.02.2010. godine
B E O G R A D




APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sasatavljenom od sudija Tamare Uzelaz-Đurović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Vesne Mitrović, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Direkcija za imovinsko pravne poslove, iz Beograda, ul.Svetozara Markovića br.21, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu VI P broj 9654/07 od 15.09.2008. godine, u sednici veća održanoj dana 17.02.2010. godine, doneo je


R E Š E Nj E


UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu VI P broj 9654/07 od 15.09.2008. godine u stavu prvom i četvrtom izreke i predmet se u tom delu vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e


Pobijanom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA, pa je obavezana tužena Republika Srbija – MO da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu na ime umanjenja OŽA od 27% trajno u iznosu od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2008. godine pa do konačne isplate (stav prvi izreke). Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA za naknadu nematerijalne štete kao razlike između traženih 400.000,00 dinara do dosuđenih 300.000,00 dinara na ime umanjenja OŽA od 27% trajno za iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2008. godine pa do konačne isplate (stav drugi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu po osnovu nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 25.000,00 dinara; na ime pretrpljenog straha iznos od 25.000,00 dinara; na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti lakog stepena iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2008. godine pa do isplate (stav treći izreke). Obavezana je tužena da tužiocu AA na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 87.000,00 dinara (stav četvrti izreke).

Protiv navedene presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 ZPP-a („Službeni glasnik RS“ br. 125/04), Apelacioni sud je našao

 da je žalba osnovana.

Prvostepeni sud je oglasio odgovornom tuženu za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog učešća u ratnim operacijama na prostorima AP KiM u toku rata sa NATO paktom. Tužilac je kao pripadnik bivše VJ izvršavao borbene zadatke naređene od strane pretpostavljene komande. Do ranjavanja tužioca došlo je 02.05.1999. godine kada mu je od eksplozije minobacačke granate povređena šaka leve ruke. Usled navedenog tužilac je trpeo fizičke bolove i strah. Zbog doživljenog straha tužilac je oboleo od posttraumatskog stresnog poremećaja koja bolest je dovela do umanjenja njegove opšte životne sposobnosti. Procenat umanjenja opšte životne sposobnosti tužioca dodatno je povećan sa ortopedske tačke gledišta jer je zbog ranjavanja oslabila šaka leve ruke tužioca. Imajući u vidu navedeno prvostepeni sud je u skladu sa odredbom člana 173, 174 ZOO-a presudio da je tužena objektivno odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo.

Izneto gledište prvostepenog suda o osnovu odgovornosti tužene, Apelacioni sud bi prihvatio da tužena nije istakla prigovor zastarelosti potraživanja. Pravilna ocena prigovora zastarelosti potraživanja podrazumeva da je prethodno razgraničeno kada je šteta nastupila i kada je oštećeni za štetu saznao. Šteta je po pravilu prouzrokovana kada je izvršena štetna radnja i kada je nastupila posledica te radnje. U najvećem broju slučajeva vremenski se poklapaju radnja i štetna posledica prouzrokovana tom radnjom. Međutim, nisu retki slučajevi da radnja bude izvršena, a da štetna posledica kasnije nastupi. U tom smislu potrebno je utvrditi kada je posledica nastupila, jer od tog momenta dospeva potraživanje oštećenog lica za naknadu štete. U isto vreme počinje teći objektivni rok zastarelosti potraživanja. Na tok ovog roka ne utiče saznanje oštećenog lica za štetu koja mu je pričinjena. Saznanje oštećenog lica predstavlja relevantnu okolnost za početak toka subjektivnog roka, koji teče i ističe u granicama objektivnog. Prema tome, objektivni rok počinje da teče kada je štetna posledica nastupila. Pri tome, potrebno je voditi računa da posledica štetne radnje može konačno nastupiti pre završenog lečenja, a da se povređeno lice dalje leči zato što je potrebno sprečiti pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili očuvati postignute rezultate lečenja. U tom smislu Apelacioni sud skreće pažnju prvostepenom sudu da je neophodno naložiti sudskom veštaku da se izjasni kada su se kod tužioca javili simptomi koji se sa medicinske tačke gledišta mogu dijagnostifikovati kao posttraumatski stresni poremećaj. Navedeno važi i za povrede koje su kod tužioca dovele do slabosti šake leve ruke.

Suprotno navedenom, prvostepeni sud je uzeo da lečenje kod tužioca u psihijatrijskom i ortopedskom smislu reči nije završeno i da zbog toga nije zastarelo potraživanje tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled umanjenja opšte životne sposobnosti. Kada bi se doslovno sprovelo ovo gledište prvostepenog suda, zahtev tužioca bi bio preuranjen. Ukoliko kod tužioca lečenje nije završeno i ako se nastupanje štetne posledice veže za kraj lečenja, u takvoj situaciji tužilac ne bi imao pravo na naknadu štete sve dok se ne završi njegovo lečenje. Kao što je rečeno nije isključena mogućnost da se tužilac još uvek leči, ali je radi pravilne ocene istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja potrebno utvrditi da li je ranjavanje tužioca ostavilo posledice na njegovo zdravstveno stanje, kakve su te posledice, kada su one nastupila i da li se tužilac leči radi sprečavanja pogoršanja zdravstvenog stanja, odnosno radi očuvanja postignutih rezultata lečenja. Od odgovora na ova pitanja zavisi i ocena osnovanosti istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na pogrešno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo; zbog čega je ožalbena odluka shodno ovlašćenju iz odredbe člana 377 ZPP-a morala biti ukinuta u stavu prvom; a ukinuta je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu četvrtom izreke presude, jer ista zavisi od konačnog rešenja ove pravne stvari.

Predsednik veća – sudija,
Tamara Uzelac – Đurović

NM

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)