Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.02.2011.

Gž 2381/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2381/10
Dana 16.02.2011. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorane Delibašić predsednika veća, Ljiljane Mitić Popović i Gordane Todorović, članova veća, u parnici tužilje Kompanije "AA", koju zastupa AB, advokat, protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Javni pravobranilac Republike Srbije sa sedištem u Beogradu, ul.Nemanjina br.26, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.7615/09 od 22.09.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 16.02.2011.godine, doneo je


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.7615/09 od 22.09.2009.godine i predmet se USTUPA Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom, na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.7615/09 od 22.09.2009.godine prvim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se naloži tuženoj da joj na ime naknade štete plati iznos od 89.984.212,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.12.2008.godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.000,00 dinara.

Blagovremeno izjavljenom žalbom tužilja pobija prvostepenu presudu iz svih zakonom propisanih razloga iz čl.360 stav 1 Zakona o parničnom postupku.

Ispitajući pravilnost pobijane presude u okviru ovlašćenja iz čl.372 ZPP, Apelacioni sud je ocenio da je žalba osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku pravnosnažnom i izvršnom presudom Trgovinskog suda u Nišu P.br.118/05 od 6.09.2005.godine naloženo je tuženima "BB" i "BB1" (matično i zavisno preduzeće), da tužilji isplate iznos od 13.501.757,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.03.2004.godine, kamatu na iznos od 18.472.525,13 dinara za period od 30.09.2001.godine do 18.02.2004.godine i troškove postupka. Tužilja je pokrenula izvršni postupak protiv izvršnih dužnika, međutim, u toku postupka doneta je Odluka o restrukturiranju, pa je izvršni postupak prekinut.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pobijanom presudom odbio tužbeni zahtev primenom čl.172 Zakona o obligacionim odnosima, zaključivši da je sud koji je sprovodio izvršenje postupao u skladu sa odredbama čl.20 ž Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. U pogledu zahteva koji se odnosi na Agenciju za privatizaciju prvostepeni sud je zaključio da tužena nije pasivno legitimisana, jer Agencija ima status pravnog lica i svojom imovinom odgovara za obaveze nastale u vezi sa radom Agencije.

Činjenično pravni zaključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti kao pravilan.

Ustavom Republike Srbije, čl.32 stav 1, kao i čl.6 Evropske konvencije za zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, na javnoj raspravi odluči o njegovim pravima i obavezama.

Razuman rok okončanja postupka računa se od podnošenja inicijalnog akta do okončanja postupka izvršenja.

Novčana potraživanja dosuđena pravnosnažnom i izvršnom presudom suda predstavljaju imovinu u smislu čl.58 stav 1 Ustava i čl.1 Protokola br.1 uz EK.

Neizvršenjem pravnosnažne i izvršne presude dolazi do povrede čl.32 stav 1 Ustava, čl.6 EK, ali i čl.58 stav 1 Ustava i čl.1 Protokola br.1 uz EK.

Zakonom o Ustavnom sudu, čl.82 propisana je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. Kada Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom, odnosno radnjom, povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajamčena Ustavom, prema čl.89 stav 2 poništi će pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. Prema stavu 3 ove odredbe odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete ili otklanjanja druge štetne posledice pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom. Na osnovu odluke Ustavnog suda iz čl.89 stav 3 ovog Zakona, podnosilac ustavne žalbe na osnovu čl.90 Zakona može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete radi postizanja sporazuma o visini naknade. Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili po njemu Komisija za naknadu štete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete i ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, u kom slučaju se tužba može podneti u pogledu ostatka zahteva.

S obzirom na izloženo, osnovani su navodi žalbe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava navedenog u ovoj odluci, pobijana presuda za sada zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, pa je iz tih razloga morala biti ukinuta.

Ovo stoga što je prvostepeni sud propustio da ceni da tužilja tužbeni zahtev za naknadu štete zasniva na činjenicama da su joj pojedinačnim aktima i radnjama državnog organa i organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja povređena, odnosno uskraćena ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom i Evropskom konvencijom i to pravo na pristup sudu i suđenje u razumnom roku (čl.32 stav 1 Ustava i čl.6 stav 1 EK) i pravo na imovinu (čl.58 stav 1 Ustava i čl.1 Protokola 1 uz EK). Tužbeni zahtev zasnovala je na činjenicama da je postupak izvršenja zbog postupka restrukturiranja prekinut bez vremenskog ograničenja čime je povređen pravni standard da država nesme odbiti, niti propustiti da sprovede pravnosnažnu sudsku odluku koju je doneo nezavisan i nepristrasan sud.

Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud oceniti da li tužilja ima pravo na izbor pravnog puta za ostvarenje naknade štete nastale povredom prava ili je jedini dozvoljen i propisan pravni put obaveza stranke koja smatra da joj je povređeno pravo, izjavljivanje Ustavne žalbe o kojoj odlučuje Ustavni sud, a potom ukoliko je odlukom po Ustavnoj žalbi utvrđena povreda prava podnošenje zahteva Komisiji, pa tek ukoliko se ne postigne sporazum o naknadi bilo u celosti, bilo delimično, podnošenje tužbe nadležnom sudu. Kada ovu bitnu činjenicu utvrdi prvostepeni sud će moći da oceni da li su ispunjeni procesni uslovi za vođenja postupka pred prvostepenim sudom, ili bi pak tužbu trebalo odbaciti zbog nenadležnosti suda primenom čl.279 stav 1 tačka 1 u vezi sa čl.1 ZPP. Prilikom donošenja nove odluke prvostepeni sud će imati u vidu da je pravni status Agencije za privatizaciju propisan odredbom čl.2 stav 1 i 2 Zakona o agenciji za privatizaciju i da Agencija, iako ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom posluju u skladu sa propisima o javnim službama, i da je nužno oceniti da li ima status organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, čijim aktom, Odlukom o restrukturiranju, za koju je nužno oceniti da li ima karakter upravnog akta, su tužilji povređena ili uskraćena ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom.

Pošto shodno čl.384 stav 2 ZPP, postupi po primedbama iz ovog rešenja, prvostepeni sud će doneti novu, pravilnu odluku.

Na osnovu izloženog, primenom čl.377 stav 2 ZPP, Apelacioni sud je doneo odluku kao u izreci rešenja.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka na osnovu čl.161 stav 3 ZPP, jer zavisi od ishoda spora.

Nadležnost Prvog opštinskog suda u Beogradu počev od 1.01.2010.godine preuzeo je Prvi osnovni sud u Beogradu na osnovu čl.3 tačka 1 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, pa je primenom ove zakonske odredbe i čl.22 Zakona o uređenju sudova predmet ustupljen tom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća-sudija
Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)