Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.03.2011.

Gž 6975/10

 
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 6975/10
Dana 02.03.2011. godine
B E O G R A D

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Marine Govedarica, predsednika veća, Milanke Vukčević i Snežane Nastić, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo pravde, koju zastupa Republički javni pravobranilac, iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.540/08 od 19.09.2008. godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2011. godine, doneo je


REŠENjE

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.540/08 od 19.09.2008. godine i predmet DOSTAVLjA Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena na ime naknade štete isplati iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.10.2007. godine pa do isplate kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 7.500,00 dinara.

Blagovremenom žalbom tužilac je pobijao navedenu presudu iz svih razloga predviđenih odredbom čl. 360 stav 1 ZPP. Žalbene razloge je obrazložio i žalbeni predlog izneo.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu čl. 372 ZPP, Apelacioni sud je našao da je žalba osnovana.

Prema obrazloženju presude tužilac je 2003. godine, (25.03.2003. godine i 03.07.2003. godine) podneo protiv BB dve privatne krivične tužbe - jednu zbog više krivičnih dela ugrožavanja sigurnosti iz čl. 67 stav 1 KZ RS i drugu zbog više krivičnih dela uvrede iz čl. 93 stav 1 u vezi čl. 101 stav 2 KZ RS. Postupci su okončani donošenjem presude Opštinskog suda u Kragujevcu K.br.275/03 od 29.08.2006. godine, kojom je okrivljeni BB oslobođen od optužbe da je počinio krivično delo uvrede i krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Navedena presuda je presudom Okružnog suda u Kragujevcu Kž.br.779/06 od 21.12.2006. godine, preinačena tako što je odbijena optužba za krivično delo uvrede iz čl. 93 stav 1 u vezi čl. 101 stav 2 KZ RS ( stav I presude ), a stavom II uvažena je žalba tužioca i ukinuta presuda za krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz čl. 67 stav 1 KZ RS i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku dana 17.10.2007. godine, Opštinski sud u Kragujevcu doneo je presudu K.br.290/07 kojom je prema okrivljenom BB odbijena optužba da je dana 26.12.2002. godine, i 17.02.2003. godine, počinio krivična dela uvrede iz člana 93 stav 1 u vezi člana 101 stav 2 KZ RS i ugrožavanje sigurnosti iz člana 67 stav 1 KZ RS. U obrazloženju presude je navedeno da za oba krivična dela zastarelost krivičnog gonjenja nastupa nakon proteka dve godine od njegovog izvršenja, a u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja pa imajući u vidu da je okrivljeni krivična dela navodno izvršio 26.12.2002. godine, i 17.02.2003. godine, sud je primenom čl.104 stav 6 KZ RS doneo presudu da se odbija optužba.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe članova 1, 5 i 19 Zakona o sudijama i odredbu člana 3 stav 2 Zakona o uređenju sudova, odbio tužbeni zahtev nalazeći da nije osnovan jer se odluka Opštinskog suda u Kragujevcu može preispitivati samo pred drugostepenim sudom dok se okolnosti koje se tiču obavljanja sudijske dužnosti postupajućeg sudije i provere navoda tužioca da se radi o nesavesnom i nestručnom obavljanju sudijske dužnosti mogu ispitivati i utvrđivati samo od strane Visokog personalnog veća u zakonom propisanom postupku za razrešenje sudije. Pri tom je prvostepeni sud naveo da tužilac na kome je bio teret dokazivanja nije pružio ni jedan dokaz da je u postupku koji je pred Opštinskim sudom u Kragujevcu vođen u predmetu K.br.290/07 odnosno K.br.275/03 bilo nezakonitog, nesavesnog ili nestručnog postupanja sudije.

Izloženo stanovište prvostepenog suda, za sada, se ne može prihvatiti. Zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane prvostepenog suda nisu ispitane i proverene sve okolnosti koje su od značaja za donošenje odluke o tužbenom zahtevu pa je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Tužilac se za sudsku zaštitu obratio krivičnom sudu 2003. godine, podnoseći 25.03.2003. godine, privatnu krivičnu tužbu i dana 03.07.2003. godine, optužni predlog protiv okr. BB. Postupak je okončan 17.10.2007. godine, presudom kojom je optužba odbijena zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. Tužilac je i tokom trajanja krivičnog postupka, a i u ovom postupku pred prvostepenim sudom, više puta ukazivao da je zbog postupanja suda odnosno sudije koji je vodio krivični postupak došlo do bezpotrebnog odugovlačenja postupka što je na kraju dovelo i do zastarelosti krivičnog gonjenja.

Tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari zasnovan je na odredbi čl. 172 Zakona o obligacionim odnosima i odredbi čl. 6 stav 1 Zakona o sudijama (“Službeni glasnik RS” br.116/2008). Prema čl. 172 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, a čl. 6 stav 1 Zakona o sudijama propisuje da za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Iz citiranih zakonskih odredaba proizilazi da je odgovornost tužene uslovljena neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa od strane sudije, osim ako je reč o pogrešnom tumačenju zakona. Naime, sudija je nezavistan u postupanju i donošenju odluke (čl. 1 stav 1 Zakona o sudijama) ali je dužan da postupak vodi nepristrasno, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanja procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima ( čl. 3 stav 2 istog Zakona). Stranke imaju pravo na suđenje pred kompetentnim, nezavisnim i nepristrasnim sudom kao i pravo na suđenje bez nepotrebnog odlaganja što podrazumeva da postupak bude započet i završen u razumnom vremenskom roku. Pravo na suđenje bez nepotrebnog odlaganja odnosno pravo da postupak bude sproveden i konačna presuda doneta u razumnom roku, obavezuju državu odnosno sud da poštujući sva procesna i ustavna prava stranaka i obavljajući svoj zadatak sa odgovarajućom pažnjom obezbede sve faze postupka i sa posebnom ekspeditivnošću okončaju postupak. Da bi pravo na suđenje bez nepotrebnog odlaganja odnosno na okončanje postupka u razumnom roku, bilo delotvorno mora da postoji procedura koja će garantovati da se suđenje odvija bez nepotrebnog odlaganja. U konkretnom slučaju procedura je bila predviđena Zakonom o krivičnom postupku (“Službeni list SRJ” br. 70 od 28.12.2001. godine,) koji je bio na snazi u vreme podnošenja privatne krivične tužbe i optužnog predloga od strane tužioca 2003. godine i vođenja postupka i koji je utvrđivao pravila na osnovu kojih se učiniocu krivičnog dela izriče krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. U čl. 16 stav 2 navedenog Zakona o krivičnom postupku kao jedno od osnovnih načela propisano je da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku.

Imajući u vidu izloženo Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud propustio da ispita i utvrdi razloge zbog kojih je došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja protiv okr. BB za krivična dela uvrede iz čl. 93 stav 1 u vezi čl.101 stav 2 KZ RS i ugrožavanja sigurnosti iz čl. 67 stav 1 KZ RS koje mu je na teret privatnom krivičnom tužbom odnosno optužnim predlogom stavio tužilac, da li su odlaganja pretresa prouzrokovana ponašanjem okrivljenog i da li je postupajući sudija svoje zadatke u vođenju postupka obavljao sa odgovarajućom pažnjom, te da li je bilo propusta u sudskom postupku koji su bili na štetu oštećenog-tužioca, pa u tom smislu da li je bilo uslova za primenu i da li je sud primenjivao odredbe čl. 135 stav 1 navedenog Zakona o krivičnom postupku ( naredba o privođenju okrivljenog) i čl. 436 stav 1 tačka 1 istog Zakona koji propisuje pritvor kao najoštriju meru prinude koji se može odrediti ako je uredno pozvani okrivljeni očigledno izbegavao da dođe na glavni pretres, a druge mere obezbeđenja prisustva nisu dovoljne.

Zbog svih ovih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta, a u ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti u smislu čl. 384 stav 2 i 299 ZPP, pa će na pouzdan način, imajući u vidu do sada izvedene dokaze i dokaze koje parnične stranke u smislu čl. 300 ZPP, imaju pravo i obavezu da iznesu do zaključenja glavne rasprave, a predočavajući im i njihovu obavezu u pogledu tereta dokazivanja u smislu čl. 220 i 223 ZPP, pouzdano utvrditi da li je dužina trajanja predmetnog krivičnog postupka prouzrokovana ponašanjem okrivljenog, da li je sudeći sud postupak vodio sa odgovarajućom pažnjom, i da li je preduzeo sve zakonom predviđene mere da se obezbedi prisustvo okrivljenog na pretresima i da se postupak, poštujući sva procesna prava svih učesnika u postupku, okonča bez odugovlačenja, a da presuda bude doneta u razumnom roku, da li je postupak stagnirao zbog nemara suda i da li je bilo ozbiljnih propusta u sudskom postupku koji su bili na štetu oštećenog-tužioca te konkretno da li je povređeno pravo tužioca na suđenje bez nepotrebnog odlaganja. Kada ispita sve ove okolnosti i odgovori na sva sporna pitanja, a proveri i navode iz žalbe tužioca, prvostepeni sud će novom presudom ponovo odlučiti da li ima mesta primeni čl. 172 Zakona o obligacionim odnosima u vezi čl. 6 Zakona o sudijama. U svakom slučaju prvostepeni sud će za svoju odluku navesti jasne, potpune i zakonite razloge.

Na osnovu čl. 161 stav 3 ZPP, ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora i postignutog uspeha stranaka.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je na osnovu čl. 377 stav 2 ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja, a na osnovu čl. 22 Zakona o uređenju sudova i čl. 3 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (oba zakona objavljena u “Službenom glasniku RS” br.116/08), predmet je ustupljen na ponovno suđenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu koji je preuzeo nadležnost suda koji je doneo ukinutu presudu.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Govedarica, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić s.r.

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)