Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.11.2012.

Gž 286/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 286/12
Dana 06.11.2012. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Smiljke Dingarac Nićiforović, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, čiji je zajednički punomoćnik advokat AB, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik advokat BA, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Šapcu P br. 475/11 od 01.11.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 06.11.2012. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Šapcu P br. 475/11 od 01.11.2011. godine.


O b r a z l o ž e nj e

  Presudom Osnovnog suda u Šapcu P br. 475/11 od 01.11.2011. godine, stavom prvim izreke je usvojen tužbeni zahtev tužilaca te je utvrđeno da je tuženom BB, kao pravnom sledbeniku svoje sada pokojne majke PP, prestalo pravo korišćenja katastarske parcele aa, sada novog broja aan, KO _, kao izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, sa razloga što na navedenoj parceli ne poseduje građevinske objekte pa je obavezan tuženi da trpi da se izbriše iz javnih knjiga kao sukorisnik 443/718 idealnih delova na katastarskoj parceli br. aa sada novog broja aan, KO _. Stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 143.500 dinara.

Protiv označene presude, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 372 Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS” br.125/04 i 111/09), koji se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu odredbe člana 506 stav 1 ZPP (“Službeni glasnik RS” br.72/11), Apelacioni sud je našao da je žalba tuženog neosnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su vlasnici građevinskih objekata na katastarskoj parceli br. aa, upisanoj u KO _, sada novog broja aan, KO _, i sukorisnici navedene parcele na kojoj je parceli, u posedovnom listu Službe za katastar nepokretnosti, upisana zgrada površine 334 m2 i dvorište uz zgradu površine 384 m2. Tužioci su u navedenom listu označeni kao suvlasnici zgrade i sukorisnici katastarske parcele koja predstavlja svojinu Republike Srbije. Kao sukorisnik katastarske parcele je označen i ovde tuženi, i to kao naslednik iza sada pokojne PP, a koja je bila naslednik iza smrti svoje majke, sada pokojne PP1 koja je bila raniji vlasnik nepokretnosti – katastarske parcele pre nego što joj je nacionalizovana. Pokojna PP1 je za života prodavala sadašnjim vlasnicima ili njihovim pravnim prethodnicima delove stambenog i poslovnog prostora u zgradi sa odgovarajućim pravom korišćenja dvorišta, te je u konačnom ostala vlasnik samo jedne pomoćne zgrade – šupe na navedenoj katastarskoj parceli, koja je šupa kasnije srušena. Tuženi je u listu nepokretnosti ostao upisan kao sukorisnik katastarske parcele, koja je po nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke u potpunosti izgrađena, iako nema pravo vlasništva na bilo kakvom objektu na njoj.

Iz utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 75 stav 2, 79 stav 1 i 83 Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 47/2003 i 34/2006), odlučio kao u stavu prvom izreke pobijane odluke.

  Pravilna je ovakva odluka prvostepenog suda imajući u vidu odredbu člana 83 Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 47/2003 i 34/2006), kojom je propisano da vlasnici, čiji su objekti, do dana stupanja na snagu ovog zakona, izgrađeni u skladu sa zakonom na izgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, imaju pravo korišćenja postojeće građevinske parcele dok taj objekat postoji. Razloge koje je u prilog svojoj odluci dao prvostepeni sud u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Naime, pravo korišćenja na zemljištu traje dok postoji objekat na njemu te isto ne može postojati bez objekta. Pravom na zemljištu na kome je objekat izgrađen ne može se odvojeno raspolagati, a svako raspolaganje posebnim delom objekta nužno i automatski znači i raspolaganje neopredeljenim udelom u pravu na zemljištu na kome je objekat podignut, kao i na zemljištu koje služi za njegovu redovnu upotrebu.

Činjenica da je tuženi rešenjem Opštinskog suda u Šapcu O br.1600/06 od 27.02.2007. godine, ispravljenim rešenjem istog suda O br.1600/06 od 28.02.2008. godine, oglašen za naslednika na zaostavštini svoje pokojne majke PP, u koju zaostavštinu je između ostalog ušlo i pravo trajnog korišćenja 443/718 idealnih delova na katastarskoj parceli aa sada novog broja aan, KO _, nije od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari jer je ostavinsko rešenje samo deklarativne prirode i zbog toga se njegova sadržina može osporavati u parnici.

Naime, kako pravni prethodnik tuženog, njegova pokojna majka, nije posedovala nijedan objekat na spornoj katastarskoj parceli, samim tim ni pravo trajnog korišćenja nije moglo da predstavlja predmet njene zaostavštine. Prema zakonu o nasleđivanju u vreme smrti pokojne majke tuženog, predmet nasleđivanja je zaostavština koju čine sva nasleđivanju podobna prava, a koja su pripadala ostaviocu u trenutku smrti. U konkretnom slučaju, pravo trajnog korišćenja na katastarskoj parceli aa, upisanoj u KO _, nije moglo predstavljati zaostavštinu pokojne majke tuženog, niti je tuženi mogao da stekne takvo pravo po osnovu nasleđa iz razloga što pokojna PP u trenutku svoje smrti nije imala pravo svojine ni na jednom objektu na spornoj katastarskoj parceli, usled čega ni pravo trajnog korišćenja na zemljištu nije moglo da uđe u ostavinsku masu iza njene smrti.

Neosnovani su navodi žalbe tuženog da je ožalbena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP. Ovo sa razloga što je prvostepena presuda razumljiva, a dati razlozi su jasni i nisu protivrečni izvedenim dokazima.

Neosnovani su navodi žalbe tuženog da je ožalbena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka jer je prvostepeni sud primenio zakonski propis koji je prestao da važi u momentu donošenja prvostepene presude. U ovom konkretnom slučaju, prvostepeni sud je pravilno primenio Zakon o planiranju i izgradnji (''Sl. glasnik RS'', br. 47/03 i 34/06), koji je važio u vreme kada je tuženi ostavinskim rešenjem oglašen za naslednika iza smrti svoje pokojne majke, i to između ostalog i na imovini koja nije mogla biti predmet njene zaostavštine.

Neosnovani su navodi žalbe tuženog da se veštak građevinske struke nije izjašnjavao na okolnost da li su objekti na spornoj katastarskoj parceli izgrađeni u skladu sa zakonom, i to iz razloga što je takvo utvrđenje zadatak suda te iz razloga što nijedan organ nije do sada doneo rešenje o njihovom rušenju kao bespravno podignutim.

  Neosnovani su navodi žalbe tuženog da veštak građevinske struke nema potrebne stručne kvalifikacije kako bi se izjasnio na okolnost da li je sporna katastarska parcela celom svojom površinom zemljište pod objektima i zemljište potrebno za redovnu upotrebu istih, već da je bilo potrebno odrediti izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka geodetske struke. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke, kao jasan, precizan i u svemu izrađen u skladu sa pravilima struke, a što prihvata i ovaj sud.

  Neosnovani su navodi žalbe tuženog da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari iz razloga što tuženi poseduje jednu prostoriju površine 8 m2, u sastavu poslovnog prostora na kome pravo svojine ima svedok SS. Ovaj navod tuženog nije osnovan pošto nije potkrepljen dokazima na navedenu okolnost, niti je u toku prvostepenog postupka predloženo izvođenje dokaza u pravcu utvrđivanja takve činjenice.

Preostali navodi žalbe tuženog nisu od uticaja na pravilnost prvostepene presude.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, pošto je ista zasnovana na pravilnoj primeni odredaba članova 149 i 150 ZPP.

Na osnovu svega napred izloženog, primenom odredbe člana 375 ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Smiljka Dingarac Nićiforović

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)