Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.07.2010.

Gž 461/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 461/10
Dana 07.07.2010. godine
B E O G R A D


U I M E N A R O D A


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Marine Govedarica, predsednika veća, Zorane Delibašić i Vesne Obradović, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, i VV, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br.1147/06 od 13.09.2007. godine, u sednici veća održanoj dana 07.07.2010. godine, doneo je

P R E S U D U


ODBIJA SE žalba tužioca kao neosnovana i potvrđuje presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br.1147/06 od 13.09.2007. godine.


O b r a z l o ž e nj e


Pobijanom presudom Sud je, u stavu prvom izreke, odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da su ništav Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. OO, kao primaoca izdržavanja, i sada pok. PP, kao davaoca izdržavanja, dana 06.11.1989. godine, i aneks Ugovora zaključen dana 24.06.1992. godine koji su overeni pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod R br.5639/89. Stavom drugim izreke odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojom je tužilac tražio da se tuženoj BB, zabrani raspolaganje, otuđenje i opterećenje nepokretnosti dvoiposobnog stana aa. Stavom trećim obavezan je tužilac da tuženoj BB, naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 82.350,00 dinara.

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu pobijajući presudu iz svih razloga propisanih odredbom čl.360 st.1 Zakona o parničnom postupku.

Prvotužena je na žalbu tužioca podnela odgovor.

Ispitujući prvostepenu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja propisanih odredbom čl.372 Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana.

U provedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka predviđene odredbom čl.361 st.2 tač.1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu čl.372 st.2 istog Zakona a zbog kojih se pobijana odluka morala ukinuti. Pobijana odluka sadrži potpune, jasne i neprotivrečene razloge o svim važnim činjenicama, tako da se zakonitost i pravilnost presude sa sigurnošću mogu ispitati, pa ne stoji navodi žalbe o navodno počinjenoj bitnoj povredi parničnog postupka iz čl.361 st.2 tačka 12 Zakona o parničnom postupku.

Sve važne činjenice za donošenje odluke o osnovanosti zahteva prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio na osnovu izvedenih dokaza koje je cenio u smislu čl. 8 ZPP.

Prvostepeni sud je tokom postupka utvrdio da je rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu O br.908/01-03 od 18.07.2003. godine prekinut postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. OO, dede tužioca, da je tužilac istim rešenjem upućen na parnicu radi utvrđivanja nepunovažnosti Ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog dana 06.11.1989. godine između sada pok. OO, kao primaoca izdržavanja i sada pok. PP, kao davaoca izdržavanja. Predmet ugovora su nepokretnosti i to: parcela br._ označena u „A“ listu pod rednim brojem _ kao „_“ u površini od 35,20 ara, parcela br._ označena u „A“ listu pod rednim brojem _ kao „_“ u površini od 22,25 ara i parcela br._ označena u „A“ listu pod rednim brojem _ kao „_“ u površini od 12,35 ara, sve upisane u zkul br._ KO _, te pokretne stvari - novac na deviznoj štednoj knjižici „Beobanke“ br._ i dinarskoj štednoj knjižici „Beobanke“ br._, putničko vozilo marke „Škoda 110 LS”, broj motora _, broj šasije _, godina proizvodnje 1976 i sve pokretne stvari koje se nalaze u stanu aa. Dana 24.06.1992. godine pok. OO i pok. PP, su zaključili Aneks uz Osnovni Ugovor o doživotnom izdržavanju i kao predmet ugovora ugovorili i nepokretnost – stan aa. Ugovor i Aneks ugovora o doživotnom izdržavanju overeni su pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod R br.5639/89.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da nema mesta primeni odredbe čl.103 Zakona o obligacionim odnosima, te čl. 5 Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti („Sl. glasnik SRS“ br.30/89 i 42/91 i „Sl. glasnik RS“ br.22/91) važećeg u vreme zaključenja spornih ugovora, odnosno da Ugovor o doživotnom izdržavanju od 16.11.1989. godine i Aneks tog ugovora od 24.06.1992. godine, zaključeni između sada pok. OO, kao primaoca izdržavanja, i sada pok. PP, kao davaoca izdržavanja, nisu ništavi.

Odredbom čl. 1 st.1 Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti propisano je da će se promet nepokretnosti između fizičkih i pravnih lica na području koji obuhvata deo teritorije Republike Srbije, osim AP Vojvodine, obavljati pod posebnim uslovima utvrđenim zakonom u trajanju od 10 godina od stupanja na snagu zakona, a čl.3 st.1 istog Zakona da će Ministarstvo finansija – Uprava za imovinsko pravne poslove odobriti promet nepokretnosti iz čl.1 ako oceni da se tim predmetom ne utiče na promenu nacionalne strukture stanovništva i na iseljavanje pripadnika određenog naroda, odnosno narodnosti i kad taj promet ne izaziva nespokojstvo, odnosno nesigurnost ili neravnopravnost kod građana drugog naroda, odnosno narodnosti.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je, i pored toga što je teretni ugovor obligacionog prava sa karakteristikama prometa nepokretnosti, ugovor naslednopravnog karaktera kojim se prenos svojine i predaja u posed ne vrše prilikom zaključenja ugovora, već se odlažu do smrti primaoca izdržavanja. Imajući u vidu navedeno, odobrenje nadležnog organa za promet nepokretnosti moglo se steći i po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu čl.29 Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno je prvostepeni sud shodno čl.12 Zakona o parničnom postupku sam rešio prethodno pitanje (da li bi nadležni organ uprave odobrio promet imajući u vidu nacionalnost stranaka i druge okolnosti propisane čl.3 Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti). U prilog odluke govori dopis Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za imovinsko – pravne poslove, br.464-01-77/2006 od 30.06.2006. godine na osnovu koga je utvrđeno da je, u vreme kada su zaključeni ugovor i aneks, jedan od ugovarača podneo zahtev za odobrenje prometa nepokretnosti sa dokazima o državljanstvu SRJ i Republike Srbije i Ugovorom o prometu, potpisanom od obe ugovorne strane, ne bi bilo smetnji da Ministarstvo finansija odobri promet, a saglasno odredbi tada važećeg čl.5 Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti.

Apelacioni sud je cenio i sve druge navode žalbe ali nalazi da nisu od značaja i da ne mogu uticati na donošenje drugačije za tužioca povoljnije odluke, te ih s toga shodno čl.382 st.1 ZPP ne obrazlaže posebno.

Iz navedenih razloga na osnovu čl.375 ZPP odlučeno je kao izreci presude.

Na osnovu čl.387 tačka 2 ZPP potvrđena je i odluka o privremenoj meri sadržana u stavu drugom izreke pobijane presude jer je ista doneta pravilnom primenom odredbe čl.302 Zakona o izvršnom postupku, obzirom da je odbijen tužbeni zahtev to nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere koja po svojoj prirodi i svrsi služi obezbeđenju zahteva.

Potvrđena je odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe čl. 149, 150 i 159 ZPP obzirom na postignuti uspeh u sporu. Visina troškova pravilno je obračunata primenom tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata koja se primenjivala u vreme obračuna troškova.


PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Govedarica

TŠ (2.08)
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)