Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.06.2010.

Gž 6718/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 6718/10
Dana 03.06.2010. godine
B E O G R A D



U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Margite Stefanović, predsednika veća, Vesne Mitrović i Milice Popović Đuričković, članova veća, u parnici tužilja AA, BB, čiji je zajednički punomoćnik AB, advokat i tužilje VV, čiji je punomoćnik VA, advokat, protiv tužene GG, čiji je punomoćnik GA, advokat, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.3646/00 od 28.01.2008. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 03.06.2010. godine, doneo je


P R E S U D U

PREINAČUJE SE delimična presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.3646/00 od 28.01.2008. godine, u stavu prvom izreke, tako što se ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim su tužilje AA, BB i VV, tražile da se prema tuženoj GG utvrdi da testament pok. PP, biv. iz Beograda, sačinjen u formi pismenog testamenta pred svedocima dana 15.06.1999. godine, nije punovažan i da ne proizvodi pravno dejstvo.

Ista delimična presuda SE UKIDA u stavu drugom izreke i predmet vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu, na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.3646/00 od 28.01.2008. godine, stavom prvim izreke, utvrđuje se da testament pok. PP, biv. iz Beograda, sačinjen u formi pismenog testamenta pred svedocima dana 15.06.1999. godine, nije punovažan i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke obavezuje se tužena da tužiljama AA i BB naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude blagovremeno je izjavila žalbu tužena, pobijajući istu u celini, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati.

Tužilje su podnele odgovor na žalbu.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu delimičnu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku, pa je ocenio da je izjavljena žalba osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, pa nije zahvaćena ni bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana i stava, na koju se u navodima žalbe posebno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. PP, biv. iz Beograda, sačinila je pismeni testament pred svedocima dana 15.06.1999. godine. Ovim testamentom zaveštalac je svoj stan koji se nalazi u Beogradu, aa, ostavila tuženoj GG, kao i sve pokretne stvari koje se u stanu nalaze. Testament je, prema kazivanju i želji zaveštaoca, sačinila advokat SS iz Beograda, pa pošto se zaveštalac nalazila u bolnici u Zemunu, tri primerka testamenta advokat je odnela u bolnicu kako bi zaveštalac pročitala i potpisala testament. Zaveštalac je u prisustvu dva svedoka zaveštanja pročitala testament i izjavila da je sve napisano kako je ona htela, a potom je, pošto je imala tremor ruke te nije mogla da potpiše testament, na tri primerka testamenta stavila svoj otisak prsta, a potom su testament potpisali i svedoci testamenta. Jedan primerak testamenta je ostao kod zaveštaoca, u bolnici, a dva primerka je advokat ponela i napustila bolnicu. Svedoci testamenta su ostali u bolničkoj sobi sa zaveštaocem, sada pok. PP, da bi ona, posle izvesnog vremena, tražila da potpiše primerak testamenta koji je ostao kod nje, te je u prisustvu testamentalnih svedoka potpisala testament imenom PP. Ovaj primerak testamenta je poverila na čuvanje testamentalnom svedoku SS1. Primerak testamenta, na kome se pored otiska prsta pok. PP nalazi i njen potpis, svedoci su potpisali nakon što je PP potpisala testament, jer je, kako je to objasnila svedok SS1, na tom primerku testamenta, koji je ostao kod pok. PP, otisak prsta bio slab, a dva primerka testamenta na kome je otisak prsta bio dobar, takođe je potpisan od strane testamentalnih svedoka, a ta dva primerka su ostala kod advokata koji je i sačinio testament. Inače, zaveštalac je koristila dva imena i to PP i PP1, a na jednom primerku spornog testamenta potpisala se imenom PP1. Veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno je da je potpis na ime PP, odnosno PP1, „PP1“ na testamentu od 15.06.1999. godine, napisala PP-PP1.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud nije pravilo primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, smatrajući pri tome da sporni testament nije sačinjen u formi koja je propisana članom 85. Zakona o nasleđivanju, jer se na jednom primerku testamenta umesto potpisa zaveštaoca nalazi samo rukoznak, a drugi primerak testamenta je potpisan imenom PP1, što nije puno ime zaveštaoca. Ovakav stav prvostepenog suda se ne može prihvatiti.

Članom 85. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

U smislu navedene zakonske odredbe, pismeno zaveštanje pred svedocima mogu da sačine samo lica koja znaju da čitaju i pišu jezik i pismo na kome je zaveštanje napisano i koja mogu da čitaju u momentu sačinjavanja zaveštanja. Zaveštanje može biti napisano na bilo kom materijalu i bilo kojom pisaljkom, a može biti pisano bilo kojom tehnikom pisanja (pisanim slovima-svojeručno, štampanim slovima, pisaćom mašinom, kompjuterom i dr.), te je potpuno bez značaja za njegovu pravnu valjanost kojom je tehnikom pisano. Ovo zaveštanje može da piše sam zaveštalac svojom rukom ili pisaćom mašinom ili kompjuterom, ali može da piše, prema kazivanju zaveštaoca, bilo koje lice koje zna da piše. Napisano zaveštanje zaveštalac mora pokazati svedocima i izjaviti da je pročitao pokazano zaveštanje i da je to njegova poslednja volja, odnosno da je to njegovo zaveštanje, ili da je to njegov testament, ili da je to njegova poslednja volja, ili da je u ovome što je pokazao napisano kako raspoređuje svoju zaostavštinu i sl. Nakon ovoga, zaveštalac mora da pred svedocima potpiše zaveštanje, s tim što potpis mora biti stavljen obavezno ispod teksta zaveštanja. Zaveštalac u potpisu treba da napiše puno ime i prezime, ali se smatra pravno valjanim i potpis u kome je stavljeno prvo slovo imena i prezimena ili samo ime, ili samo prezime, ili prvo slovo prezimena i ime, ili skraćeni potpis koji zaveštalac upotrebljava u svojim poslovnim knjigama, ili pseudonim ili nadimak pod kojim je poznat. Sve ove radnje zaveštalac mora da obavi u prisustvu najmanje dva svedoka koji treba da su istovremeno prisutni, a zatim se svedoci potpisuju ispod teksta zaveštanja, punim imenom i prezimenom, ali je potpis valjan i kada je svedok stavio prvo slovo imena i celo prezime, ili kada je stavio skraćeni potpis koji upotrebljava u svojim poslovnim knjigama.

U konkretnom slučaju, sporni testament je sačinio advokat na pisaćoj mašini, koji je zaveštalac pročitala u prisustvu testamentalnih svedoka i nakon čitanja izjavila da je to ono što je ona htela, odnosno da je to ono što je ona zamislila. Potom je na sva tri primerka testamenta stavila otisak prsta, a jedan primerak testamenta je kasnije i potpisala imenom PP1, a taj primerak testamenta su posle toga potpisali i testamentalni svedoci, kako je to već rečeno. Ime PP1, zaveštalac je upotrebljavala i u pravnim poslovima, kao i u običnom životu, tako da je trećim licima, pa i testamentalnim svedocima bila poznata upravo kao PP1, jer se tako i predstavljala. Prema tome, sporni testament u svemu ispunjava zakonsku formu propisanu članom 85. Zakona o nasleđivanju, pa je isti punovažan i proizvodi pravno dejstvo. Zato je žalba tužene morala biti usvojena, a pobijana delimična presuda preinačena u stavu prvom izreke.

Na ročištu na kome je prvostepeni sud doneo i javno objavio pobijanu delimičnu presudu, a koja je održana 28.01.2008. godine, punomoćnici stranaka nisu ni tražili, ni opredelili troškove postupka, pa su razlozi o bitnim činjenicama u odnosu na odluku o troškovima postupka, nejasni, pogotovo što je prvostepeni sud doneo delimičnu presudu, kojom je odlučeno samo o delu tužbenog zahteva koji je sazreo za odluku. Zato je pobijana delimična presuda morala biti ukinuta u stavu drugom izreke, pa će prvostepeni sud o troškovima postupka odlučiti kada donese konačnu presudu u ovoj pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, a u smislu članova 380. stav 1. tačka 4. i 387. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – Sudija
Margita Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)