Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.10.2011.

Gž 4290/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4290/10
Dana 19.10.2011. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Dragane Marinković i Lovorke Stojnov, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog "AA", koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog-protivtužioca "BB", koga zastupa punomoćnik BA advokat, tuženih BB, koga zastupa punomoćnik BA1 advokat, i BB1, koga zastupa punomoćnik BA2 advokat, radi utvrđenja i predaje u državinu, odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca "BB", izjavljenoj na presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4211/07 od 24. 09.2008. godine, u sednici održanoj 19.10.2011. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca Preduzeća "BB" i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4211/07 od. 24.09.2008. godine, u trećem stavu izreke.

PREINAČUJE SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4211/07 od 24.09.2008. godine, u prvom i drugom stavu izreke tako što se odbija tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac-protivtuženi kao pravni sledbenik "AA1" vlasnik trosobnog stana u Beogradu aa, što bi tuženi-protivtužilac i tuženi bili dužni priznati i trpeti da se tužilac-protivtuženi na osnovu ove presude uknjiži kao vlasnik navedenog stana kod nadležnog zemljišno-knjižnog suda u Beogradu, kao i da se obaveže tuženi-protivtužilac Preduzeće "BB", da ovaj stan isprazni od lica i svojih stvari.

PREINAČUJE SE rešenje o troškovima postupka iz četvrtog stava izreke presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4211/07 od 24.09.2008. godine, u delu koji se odnosi na tuženog-protivtužioca Preduzeće "BB", tako što se tužilac-protivtuženi obavezuje da ovom tuženom - protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema ove presude pod pretnjom izvršenja.

 

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4211/07 od. 24.09.2008. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je tužilac-protivtuženi kao pravni sledbenik "AA1", vlasnik trosobnog stana aa što su tuženi-protivtužilac i tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilac-protivtuženi na osnovu ove presude uknjiži kao vlasnik navedenog stana kod nadležnog zemljišno - knjižnog suda u Beogradu. Drugim stavom izreke obavezan je tuženi-protivtužilac Preduzeće "BB" da od lica i svojih stvari isprazni stan naveden u predhodnom stavu izreke pobijane presude. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi-protivtužilac valsnik i korisnik trosobnog stana aa što je tužilac-protivtuženi dužan priznati i trpeti. Četvrtim stavom izreke obavezni su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 388.000,00 dinara.

Blagovremenom žalbom tuženi-protivtužilac je pobijao ovu presudu iz svih zakonskih razloga.

Odgovorom na žalbu tužioca-protivtuženog predloženo je da se žalba odbije.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. ZPP, Apelacioni sud je našao da je žalba tuženog-protivtužioca delimično osnovana, a delimično neosnovana.

Prvostepeni sud pri donošenju pobijane presude nije učinio neku od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. ZPP, na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a neosnovano se žalbom ukazuje na bitnu povredu postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe. Izreka pobijane presude je jasna i razumljiva, nije protivrečna iznetim razlozima o bitnim činjenicama, koji su jasni, potpuni, međusobno saglasni i neprotivrečni sadržini izvedenih dokaza, te se njena zakonitost i pravilnost mogu ispitati. Ne stoji ni bitna povreda postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 384. stav 2 ZPP, jer je prvostepeni sud raspravio sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju.

Ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu I 4484/98 od 19.07.1978. godine, dosuđena nepokretnost izvršenika i to trosoban stan u Beogradu aa, kupcu, "AA1", koji je na javnoj dražbi, za gore navedenu nepokretnost ponudio najvišu cenu uz obavezu da tražiocima izvršenja isplati određene novčane iznose na ime glavnog duga, kamate i parničnih troškova. Odlukom radničkog saveta Preduzeća "AA1" od 28.06.1979. godine, taj stan je dat na korišćenje tuženom BB, radniku "AA1" pod uslovom da sam reši pitanje iseljenja stanara i da u slučaju da to ne postigne, radna organizacija nema nikakvih obaveza prema njemu u pogledu rešavanja stambenog pitanja. Na osnovu te odluke zaključen je i ugovor o korišćenju stana između "AA1" i tuženog BB i to 26. srpnja 1979. godine, u Dubrovniku. U predmetu tog suda P 10003/05 pravnosnažnom presudom od 25.05.2006. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, ovde tuženog BB, protiv tuženog u toj parnici Preduzeće "BB" da se utvrdi da on ima pravo korišćenja na predmetnom stanu uz obavezu tuženog da sa njim zaključi ugovor o zakupu na neodređeno vreme. Rešenjem Republičkog Geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Beograd 02 od 06.07.2003. godine, dozvoljena je uknjižba prava svojine na stanu aa, upisanom na Trgovinsko preduzeće "AA1" u korist "BB". Ova uknjižba dozvoljena je na osnovu rešenja Okružnog privrednog suda u Splitu Fi 830/79 od 12.09.1979. godine, kojim se organizuje i konstituiše "AA2" nastala udruživanjem "AA3", "AA" "AA1 i "AA5" , kao i uverenja Trgovinskog suda u Beogradu Fi 8613/02 da je Specijalizovano preduzeće "AA6" rešenjem Fi 8871/94 od 08.08.1994. godine, brisano iz sudskog registra usled podele i organizovanja između ostalih i Preduzeća "BB", a odlukom Ov. 7689/94 od 09.11.1994. godine, pored ostalog, izvršena je podela nepokretnosti i ostalih osnovnih sredstava tako da je "BB" pripao predmetni stan sa označenom površinom od _ m2. Rešenjem Republičkog Geodetskog zavoda, Sektora za pravne poslove od 14.06.2005. godine, poništeno je predhodno rešenje Službe za katastar nepokretnosti od 06.07.2003. godine, i prekinut je postupak po zahtevu Preduzeća "BB", za upis prava svojine na predmetnom stanu do okončanja sudskog postupka u ovom predmetu. Prema stanju u listu nepokretnosti br. _ KO _ od 29.11.2005. predmetni stan (trosoban stan) aa kao nosilac prava na posebnom delu zgrade upisano je Trgovinsko preduzeće "AA1" a kao oblik svojine - društvena. Dopisom "AA2" upućenom "AA7" dana 06.10.1987. godine, potvrđuje se da se stan aa, ne nalazi u evidenciji stanova ni jedne Organizacije udruženog rada u sastavu SOUR-a, "AA2" sa sedištem u _, što znači da je taj stan prilikom izrade deobnog bilansa mogao pripasti jedino i isključivo "AA7" kao pravnom sledbeniku "AA1". "AA2" nastala je udruživanjem "AA3", "AA3", "AA4", "AA1" i "AA5" upisom organizovanja i konstituisanja radne organizacije na osnovu rešenja Okružnog privrednog suda u Splitu od 13.10.1980. godine, a zatim je rešenjem istog suda od 18.09.1984. godine, upisano organizovanje i konstituisanje "AA2" Složene organizacije udruženog rada za trgovinu i proizvodnju, _ u koju je bila udružena Radna organizacija "AA7", te je rešenjem istog suda od 12.03.1990. godine upisano brisanje "AA2" zbog prestanka i istog dana rešenjem istog suda upisano organizovanje preduzeća "AA2" Poduzeća za unutrašnju i vanjsku trgovinu _, koje je rešenjem Okružnog privrednog suda u Splitu od 31.12.1992. godine brisano zbog podele na nova preduzeća od kojih je i "AA2", koje je na osnovu rešenja Trgovačkog suda u Splitu od 03.02.1995. godine promenilo oblik organizovanja u "AA2" Dioničko društvo za unutarnju i vanjsku trgovinu, Dubrovnik i koje je na osnovu rešenja Trgovačkog suda u Dubrovniku od 12.02.2004. godine preoblikovano u društvo sa ograničenom odgovornošću, a zatim rešenjem istog suda od 10.03.2004. godine brisano i upisano "AA" d.o.o. za unutarnju i vanjsku trgovinu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da postoji pravni kontinuitet između "AA1" i preduzeća „ "AA" ( sada "AA") pa kako je pravni predhodnik "AA1" upisan u zemljišnoj knjizi kao vlasnik predmetnog stana to je tužbeni zahtev osnovan i tuženi su dužni da trpe da se tužilac uknjiži kao vlasnik predmetnog stana, shodno članu 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Protivtužbeni zahtev po nalaženju prvostepenog suda nije osnovan jer je tužilac pravni sledbenik Preduzeća "AA1" koje je uknjiženo kao vlasnik predmetnog stana. Pri tom je prvostepeni sud imao u vidu odredbe Zakona o potvrđivanju Sporazuma o pitanjima sukcesije („Službeni list“ SRJ- Međunarodni ugovori br. 6/02) kao i Zakon o potvrđivanju sporazuma o normalizaciji odnosa između SRJ i Republike Hrvatske ( „ Službeni list „ SRJ- Međunarodni ugovori 5/96). Po stavu prvostepenog suda iz odredbe člana 7. stav 1. tačka 5. navedenog sporazuma proizilazi da svaka strana ugovornica garantuje jednaku pravnu zaštitu licima koja imaju u sedište na teritoriji druge države.
 
Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev kao u stavu prvom i drugom izreke pobijane presude. Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji je potpisan 29.06.2001. godine u Beču ( „Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori“ br. 6/02) a stupio na snagu 02.06.2004. godine u članu 1. Priloga G propisano je da će privatna svojina i stečena prava građana ili drugih pravih lica SFRJ biti zaštićena od strane država sukcesora u skladu sa odredbama ovog priloga. Članom 2. ovog Priloga propisano je da prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji države sukcesora i na koju su građani ili druga pravna lica SFRJ imali pravo na dan 31.12.1990. godine biće priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje od strane te države u skladu sa utvrđenim standardima i normama međunarodnog prava i to nezavisno od nacionalnosti, državljanstva, boravišta ili prebivališta takvih lica. Međutim, odredbom člana 7. Priloga G Sporazuma o sukcesiji, propisano je da će sva fizička i pravna lica iz svake Države sukcesora na osnovu reciprociteta, imati ista prava pristupa sudovima, administrativnim većima i telima te Države i drugih Država sukcesora s ciljem ostvarivanja zaštite njihovih prava. Saglasno tome, reciprocitet podrazumeva i recipročnu primenu Priloga G sporazuma neposredno, pa u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredaba Priloga G jer takvog reciprociteta nema od strane Republike Hrvatske kao Države sukcesora, sa čije teritorije je tužilac-protivtuženi kao pravno lice koje zahteva priznavanje prava na predmetnom stanu po osnovu pravnog sledbeništva lica sa sedištem na teritoriji bivše SFRJ, koje je bilo upisano kao nosilac prava korišćenja na predmetnom stanu u društvenoj svojini.

Princip pravnog reciprociteta, u konkretnom slučaju podrazumeva recipročno postupanje u ostvarivanju prava zaštite imovine preduzeća Republike Srbije pred sudovima i drugim državnim organima Republike Hrvatske. Sudovi u Republici Hrvatskoj ne primenjuju direktno Sporazum o sukcesiji, u sporovima u kojima pravna lica, koja imaju sedište u Republici Srbiji, kao tužioci, traže ostvarivanje prava na imovinu po odredbama Priloga G Sporazuma o sukcesiji, odlažući njegovu primenu do zaključivanja bilateralnog ugovora sa Republikom Srbijom iz čega proizilazi da u odnosu na direktnu primenu Priloga G Sporazuma o sukcesiji nema ni faktičkog reciprociteta.

  U odnosu na protivtužbeni zahtev ovaj sud nalazi, da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje a zatim pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da je neosnovan, jer tuženi -protivtužilac "BB" u postupku nije dokazao postojanje pravnog kontinuiteta između nekadašnjeg OOUR "AA7", kasnije "AA7", Beograd i Specijalizovanog preduzeća za promet na malo i veliko "AA6" čijom je podelom na četiri posebna deonička društva nastalo i Preduzeće za promet na malo "BB", niti se iz pismenih dokaza priloženih uz žalbu može zaključiti da je tuženi- protivtužilac pravni sledbenik OOUR "AA7" kome je po navodima žalbe pripalo pravo korišćenja ovog stana putem deobnog bilansa sačinjenog „ po svoj prilici“ na dan 01.10.1979. godine. Suprotno žalbenim navodima, to se ne može zaključiti ni iz sadržine dopisa upućenog pravnoj službi RO "AA7".

Zbog svega navedenog ovaj sud je primenom člana 375. i 380. stav 1. tačka 3. i 4. ZPP-a odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude.

Primenom člana 161. stav 2. ZPP-a preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz četvrtog stava izreke pobijane presude u odnosu na tuženog-protivtužioca s obzirom na delimičan uspeh stranaka u postupku, u smislu člana 149. stav 2. ZPP-a imajući u vidu uspeh tuženog-protivtužioca u drugostepenom postupku, te su mu priznati troškovi u ukupnom iznosu od 75.000,00 dinara i to za sastav žalbe od strane advokata 30.000,00 dinara i 45.000,00 dinara na ime sudske takse za žalbu, prema vrednosti zahteva u odnosu na koji je uspeo sa žalbom.

Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)