Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.09.2010.

Gž 12190/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 12190/10
15.09.2010. godine
B E O G R A D



Apelacioni sud u Beogradu u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Melanije Santovac i Milice Aksentijević, članova veća, u parnici tužilaca AA, AA1 i AA2, čiji je zajednički punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi utvrđenja ništavosti i poništaja zaveštanja, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8322/05 od 10.12.2009.godine i rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8322/05 od 15.06.2009.godine, u sednici održanoj 15.09.2010. godine, doneo je


R E Š E Nj E


UKIDA SE u celosti presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8322/05 od 10.12.2009. godine i predmet VRAĆA Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje

ODBACUJE SE kao neblagovremena žalba tuženog u delu kojim se osporava rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8322/05 od 15.06.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e


Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8322/05 od 10.12.2009.godine, stavom prvim izreke, utvrđuje se da je ništav testament PP iz Beograda rođenog __.19__.godine od oca PP1, sačinjen pred svedocima __.19__.godine, koji je proglašen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu __.2002.godine, te kao takav ne proizvodi pravno dejstvo, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim se traži da sud poništi zaveštanje pred svedocima pok.PP iz _ rođenog __.19_.godine od oca PP1, sačinjenog _.19__.godine, koji je proglašen u ostavinskom postupku pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu __.2002.godine, koji zbog toga ne proizvodi pravno dejstvo, što je tuženi dužan da prizna i trpi pozivanjem zakonskih naslednika na nasleđe ostavioca pok. PP. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocima solidarno isplati iznos od 282.800,00 dinara na ime troškova parničnog postupka u roku od 15 dana.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8322/05 od 15.06.2009.godine stavom prvim izreke dozvoljava se vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta za glavnu raspravu zakazanu za 23.02.2003.godine. Stavom drugim izreke ukida se rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8322/05 od 23.02.2009.godine i stavom trećim izreke zakazuje se ročište za glavnu raspravu za 14.07.2009.godine u 9,30 časova.

Tuženi je protiv navedene prvostepene presude i rešenja izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud u Beogradu je ispitao prvostepenu presudu i rešenje u granicama ovlašćenja iz člana 372. u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je žalba izjavljena protiv prvostepene presude osnovana, a da je žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja neblagovremena.

Pobijana presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, odnosno izreka presude protivreči razlozima presude, na koju se povredu osnovano ukazuje u žalbi tuženog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu O.1400/02 od 26.02.2003.godine prekinut je postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. PP, bivšeg iz Beograda i na parnicu su upućeni ovde tužioci, svi naslednici po pravu nasledne transmisije iza nadživele tetke ostavioca pok. PP2, da u odnosu na BB, ovde tuženog, kao testamentalnog naslednika utvrde nepunovažnost zaveštanja sačinjenog u formi pismenog zaveštanja pred svedocima od _.19_.godine i proglašenog na zapisniku pred Prvim opštinskim sudom __.20_.godine. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra, kao i dopune nalaza i mišljenja i izjašnjenja istog veštaka utvrđeno je da sada pok. PP u momentu sačinjavanja predmetnog zaveštanja nije bio sposoban za rasuđivanje, s obzirom da su kod njega, usled teške forme narkomanije i neizlečivo ugroženog opšteg somatskog stanja i postojanja bolesti - AIDS, sa svešću o predstojećem fatalnom ishodu, bile narušene intelektualne i moralne norme, da je usled navedenog bio pojačano sugestibilan i da je njegova voljna delatnost bila oštećena, zbog čega je bio podložan dovođenju u zabludu. Prvostepeni sud utvrđuje da u predmetnom zaveštanju nije konstatovano da je sada pok. PP pročitao navedeno pismeno, niti ga je potpisao, s obzirom da se iz naznaka koje se nalaze u krajnjem donjem desnom uglu zaveštanja ne može na pouzdan način utvrditi da se radi o potpisu zaveštaoca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da je predmetno zaveštanje rušljivo, s obzirom da je sačinjeno od lica koje je navršilo 15 godina života, koje nije bilo sposobno za rasuđivanje. Međutim, kako sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti, a uvidom u zaveštanje je utvrđeno da u istom nije konstatovano da je sada pok. PP pročitao navedeno pismeno, niti je zaveštanje lično potpisao, prvostepeni sud nalazi da je predmetno zaveštanje sačinjeno protivno članu 85. Zakona o nasleđivanju, odnosno da je ništavo iz razloga koji su postojali još u momentu sačinjavanja zaveštanja, te je primenom odredaba člana 155. i 161. Zakona o nasleđivanju stavom prvim izreke pobijane presude utvrdio da je ništav navedeni testament i da kao takav ne proizvodi pravno dejstvo, što je tuženi dužan da prizna i trpi, a stavom drugim izreke odbio eventualni zahtev tužioca kojim je traženo da se poništi predmetno zaveštanje.

Odredbama članova od 155. do 163. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95) regulisana je ništavost zaveštanja (tzv. apsolutna ništavost), stim da se ništavo zaveštanje smatra zaveštanjem koje nikada nije bilo sačinjeno (član 163.Zakona o nasleđivanju). Odredbama članova od 164. do 170. istog zakona regulisana je rušljivost zaveštanja (tzv. relativna ništavost). U članu 168. ovog zakona je propisano da je rušljivo zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Odredbom člana 85. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a potrebno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

Prvostepeni sud u pobijanoj presudi utvrđuje da u predmetnom zaveštanju nije konstatovano da je sada pok. PP pročitao navedeno pismeno, niti da je zaveštanje lično potpisao (član 85. Zakona o nasleđivanju - nedostatak oblika i uslova određenih zakonom) i na osnovu ovih činjenica usvaja primarni tužbeni zahtev za utvrđenje da je predmetno zaveštanje ništavo iz razloga apsolutne ništavosti (član 155. Zakona o nasleđivanju). Pri tome prvostepeni sud za svoju odluku navodi razloge koji se odnose na poništaj rušljivog testamenta (razlozi koji se odnose na relativnu ništavost). Iz navedenih razloga prvostepena presuda je u delu odluke o primarnom zahtevu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP i ispunjeni su uslovi za ukidanje pobijane presude u delu kojim je odlučeno o primarnom tužbenom zahtevu, saglasno članu 376. stav 1.ZPP.

Nadalje, po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju, i zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Prvostepeni sud je prilikom utvrđivanja činjenica da li je predmetno zaveštanje sačinjeno saglasno odredbama člana 85. Zakona o nasleđivanju izvršio uvid u fotokopiju pismenog zaveštanja, te utvrdio da u zaveštanju nije konstatovano da je zaveštalac pročitao navedeno pismeno, kao i da se iz naznaka koje se nalaze u krajnjem donjem desnom uglu predmetnog zaveštanja ne može na pouzdan način utvrditi da se radi o potpisu zaveštaoca. Imajući u vidu odredbe člana 85. Zakona o nasleđivanju, iz kojih proizilazi da zaveštalac pred svedocima izjavljuje da je već sačinjeno pismeno pročitao, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da zaveštanje nije sačinjeno u propisanoj formi ukoliko se u tekstu zaveštanja ne konstatuje da je zaveštalac pročitao zaveštanje. Naime, prema navedenim zakonskim odredbama, između ostalih uslova za punovažnost ove vrste zaveštanja, potrebno je da zaveštalac pred svedocima izjavi da je već sačinjeno pismeno pročitao. Prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu 10.12.2009.godine, nije prihvatio predlog tuženog za izvođenje dokaza saslušanjem zaveštajnih svedoka, iako se bitne činjenice za primenu odredbe člana 85. Zakona o nasleđivanju mogu utvrditi saslušanjem zaveštajnih svedoka.

Odredbom člana 191. stav 2. ZPP propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan.

U konkretnom slučaju, tužioci su u tužbi predložili da se utvrdi da je ništav testament pok. PP u celosti i da kao takav ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, što je tuženi dužan da prizna i trpi, a __.20_.godine, predložili su da ovako postavljen zahtev predstavlja primarni zahtev, te ukoliko sud odbije ovaj zahtev, da usvoji eventualni tužbeni zahtev tako što će se poništiti predmetno zaveštanje.

Imajući u vidu navedene odredbe člana 191. stav 2. ZPP, ako sud usvoji primarni zahtev, tada se o eventualnom zahtevu ne odlučuje. Ako se primarni zahtev pokaže kao neosnovan, sud istom presudom kojom odbija primarni zahtev, odlučuje i o eventualnom zahtevu u meritumu. Ako je zbog nedostatka koji se odnosi samo na odluku o jednom zahtevu (bilo primarnom, bilo eventualnom) potrebno ponoviti postupak pred prvostepenim sudom tada se presuda se mora ukinuti u celini (i u odnosu na primarni i u odnosu na eventualni zahtev, s obzirom da su oni u navedenoj zavisnoj vezi). Prvostepeni sud je pobijanom presudom usvojio primarni zahtev, a odbio eventualni, što je protivno navedenoj odredbi člana 191. stav 2. ZPP. Imajući u vidu da se odluka o primarnom zahtevu ukida (član 376. stav 1. ZPP), zbog veze koja postoji između primarnog i eventualnog zahteva, pobijana presuda je morala biti ukinuta i u delu kojim je odlučeno o eventualnom zahtevu. Takođe, ukinuta je i odluka o troškovima postupka, s obzirom da ista zavisi od odluke o tužbenim zahtevima.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi sve bitne činjenice za pravilnu primenu članova 85. i 155-170. Zakona o nasleđivanju, te će doneti novu odluku u ovoj parnici.
Tuženi neblagovremeno žalbom osporava rešenje kojim se dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta za glavnu raspravu zakazanu za 23.02.2003.godine.

Odredbom člana 116. ZPP propisano je da protiv rešenja kojim se usvaja predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba, osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog.

Prema stanju u predmetu, punomoćnik tuženog je rešenje kojim se dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta za glavnu raspravu zakazanu za 23.02.2009.godine primio 24.06.2009.godine, a žalbu protiv ovog rešenja, kojom osporava blagovremenost podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje, podnosi tek 29.03.2010.godine, zajedno sa žalbom na prvostepenu presudu.

Imajući u vidu navedeno, kao i odredbe članova 116, 388. u vezi sa članom 355, 365. stav 2. i 387. tačka 1, žalba izjavljena protiv navedenog rešenja je neblagovremena, s obzirom da je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje, pa je primenom člana 387. tačka 1. ZPP doneta je odluka kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.


Predsednik veća-sudija
Spomenka Zarić, sr.



Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)