Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.10.2012.

Gž 1409/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 1409/11
Dana 04.10. 2012. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Tamare Uzelac Đurović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Sanje Lekić, članova veća, u parnici tužioca "AA", čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB , čiji je punomoćnik BA, advokat, radi naknade štete, odlučujući o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Višeg suda u Šapcu 3 P.br. 12/10 od 07.12.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 04.10.2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E

  UKIDA SE presuda Višeg suda u Šapcu 3 P.br. 12/10 od 07.12.2011. godine i predmet se VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom obavezan je tuženi BB, da tužiocu "AA", na ime naknade materijalne štete plati iznos od 630.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.04.2010. godine pa do konačne isplate (stav prvi izreke). Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete plati iznos od još 3.398.583,00 dinara preko iznosa dosuđenog u stavu prvom izreke presude, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 22.04.2010. godine pa do konačne isplate (stav drugi izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od ukupno 200.762,50 dinara, dok je zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova za još 159.062,50 dinara odbijen kao neosnovan (stav treći izreke).

Protiv odluke iz stava drugog i trećeg navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga propisanih odredbom člana 360 stav 1 ZPP, dok je tuženi izjavio žalbu protiv odluke iz stava prvog i trećeg navedene presude takođe iz svih zakonskih razloga propisanih navedenom odredbom zakona.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 ZPP ( „Službeni glasnik RS“ br. 125/04, sa kasnijim izmenama i dopunama ), a na osnovu odredbe iz čl. 506 stav 1 ZPP ( „Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ), Apelacioni sud je našao

 da su osnovane žalbe parničnih stranaka.

Prema razlozima pobijane presude prvostepeni sud je utvrdio deliktnu odgovornost tuženog povodom događaja iz 2004. godine, kada je tuženi kao direktor "AA1", neovlašćeno prodao trećem licu građevinsku mašinu ET-160-L (_), čiji je vlasnik tužilac. Sve elemente deliktne odgovornosti tuženog, počev od radnje, preko posledice, pa do uzročno-posledične veze, prvostepeni sud je utvrdio ocenom dokaza izvedenih u toku postupka. Štaviše činjenični aspekt spornog odnosa prvostepeni sud je razmotrio u svetlu presude Opštinskog suda u Loznici K.br. 711/07 od 17.03.2008. godine, po osnovu koje je tuženi povodom navedenog događaja pravnosnažno osuđen na uslovnu kaznu zatvora. Po daljem shvatanju prvostepenog suda osuđujuća krivična presuda veže parnični sud u pogledu bitnih obeležja krivičnog dela za koje je tuženi osuđen, pa kako sud u dispozitivu krivične presude navodi činjenice koje se tiču radnje, posledice, uzročno-posledične veze i vlasništva na predmetnoj mašini, to je prvostepeni sud dalji postupak usmerio na izvođenje dokaza o visini zahteva tužioca, smatrajući da je utvrđen osnov odgovornosti tuženog. Iako osuđujuća presuda krivičnog suda ima navedeno dejstvo na parnični postupak i građanskopravni odnos koji se u njemu raspravlja (a koji se tiče istog životnog događaja), za sada se ne može prihvatiti činjenični zaključak prvostepenog suda da je tužilac pretrpeo štetu prodajom navedene mašine.

Naime, jedan od uslova građanskopravne odgovornosti, pa samim tim i prava na naknadu štete, leži u činjenici da je subjekat prava (pravno ili fizičko lice) protivpravnom radnjom povređen u njegovim ličnim i imovinskim dobrima. U ovom slučaju tužilac nije dokazao da je vlasnik sporne mašine; naprotiv, u spisima se nalazi dokument koji upućuje na zaključak da je vlasnik te mašine preduzeće "VV". Pitanje aktivne legitimacije tužioca prvostepeni sud je pokušao da reši činjeničnim dejstvom krivične presude na ovaj spor, u kom smislu je iskoristio konstataciju krivičnog suda da je sporna mašina vlasništvo tužioca, ali je takav postupak prvostepenog suda ostao bez očekivanog efekta pošto tuženi nije osuđen zato što je zloupotrebom službenog položaja prodao baš mašinu tužioca već stvar koja ne ulazi u imovinu preduzeća čiji je on bio direktor. Dakle, to što je krivični sud u dispozitivu svoje presude naveo da je prodata mašina tužioca, ta činjenica je bez uticaja na ovaj spor pošto ona po slovu zakona ne predstavlja ni opšte ni posebno obeležje konkretnog krivičnog dela, tako da krivična presuda ne oslobađa parnični sud od obaveze utvrđivanja navedene činjenice. U suprotnom tj. ako bi se prihvatilo da je parnični sud vezan svim činjenicama koje su navedene u dispozitivu krivične presude, pa i onim činjenicama koje ne ulaze u biće konkretnog krivičnog dela, u tom slučaju tužilac bi imao pravo na naknadu štete u iznosu koji je naveden u krivičnoj presudi ( 120.000,00 dinara ).

Imajući u vidu navedeno, ovaj sud nalazi da je činjenično stanje nepravilno i nepotpuno utvrđeno, pa je u skladu sa ovlašćenjem iz odredbe čl. 375 st. 1 tač. 3 a u vezi čl. 377 ZPP Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu u stavu prvom i drugom izreke; a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke, jer ista zavisi od konačnog rešenja ove pravne stvari.

U ponovnom postupku tužilac je taj koji mora da objasni, a potom i da dokaže, kako je postao vlasnik sporne mašine pošto se u spisi
ma nalazi dokaz tj. račun o kupovini te mašine izdat na ime Preduzeća "VV"; te kada raspravi pitanje aktivne legitimacije tužioca da vodi ovaj spor, prvostepeni sud će dalji postupak usmeriti na utvrđivanje činjenica koje se tiču visine zahteva tužioca i to prvenstveno onih činjenica koje se tiču stanja mašine u vreme njene prodaje od strane tuženog, a prema cenama u vreme veštačenja odn. presuđenja ove pravne stvari.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Tamara Uzelac Đurović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)