Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.03.2011.

Gž 15266/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 15266/10
Dana 09.03.2011. godine
B E O G R A D

iseljenje iz poslove prostorije


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Obradović, predsednika veća, Vere Petrović i Radmile Đurić, članova veća, u parnici tužioca "AA", kao pravnog sledbenika "AA1" koga zastupa AB advokat, protiv tuženog Kompanije "BB", radi iseljenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.14243/10 od 25.03.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2011. godine, doneo je


P R E S U D U


PREINAČUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.14243/10 od 25.03.2010. godine i OBAVEZUJE tuženi Kompanija "BB" da se svim licima i stvarima iseli iz poslovne prostorije koja nosi oznaku broj 4 a nalazi se u ulici aa na prvom spratu sa leve strane do kraja hodnika, gledano od zajedničkog ulaza u hodnik, te da navedenu prostoriju slobodnu od lica i stvari preda tužiocu "AA" na slobodno korišćenje.

OBAVEZUJE SE tuženi Kompanija "BB" da tužiocu "AA" na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 91.000,00 dinara u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.14243/10 od 25.03.2010. godine u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da se svim licima i stvarima iseli iz poslovne prostorije koja nosi oznaku broj 4 a nalazi se u ulici aa na prvom spratu sa leve strane do kraja hodnika gledano od zajedničkog ulaza u hodnik, te da navedenu prostoriju slobodnu od lica i stvari preda tužiocu na slobodno korišćenje.



Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe čl.372 ZPP-a Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP-a na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbi tužioca ukazuje na postojanje takvih bitnih povreda postupka zbog kojih bi se pobijana presuda morala ukinuti.

Prema razlozima pobijane odluke prvostepeni sud je imajući u vidu da predmetnu poslovnu prostoriju broj 4 na prvom spratu u aa koristi SS od 2000. godine na osnovu usmenog dogovora sa tadašnjim generalnim direktorom tuženog PP, zaključio da tuženi u konkretnom slučaju nije pasivno legitimisan, da je stoga zahtev tužioca neosnovan, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke pobijane odluke.

Međutim, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da tuženi nije pasivno legitimisan obzirom da je u posedu predmetnog lokala od 2000. godine treće lice.

Naime, odredbom čl. 198 st. 1 ZPP-a je propisano da ako koja od stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši. To znači, ako je stvar ili pravo oko koga je nastao sporni odnos u momentu postojanja parnice pripadala tužiocu ili tuženom, otuđenje stvari ili prava nakon otpočinjanja parnice ne dovodi do toga da se zahtev tužioca odnosno obaveza tuženog preispituje sa stanovišta postojanja stvarne legitimacije, a to znači da će se parnica dovršiti kao da do otuđenja nije ni došlo.

U konkretnom slučaju je iz izvedenih dokaza utvrđeno da je "GG" bila nosilac prava korišćenja spornog poslovnog prostora u Beogradu u ul. aa na prvom spratu sve do zaključenja ugovora o zameni nekretnina od 24.09.1991. godine te zaključenja aneksa ugovora o zameni nekretnina od 01.10.1991. godine, da je preduzeće "BB" bio u posedu ovog prostora od 1991. godine. Organizovanjem predstavništva "GG" formirano je društveno preduzeće za komercijalne i druge usluge "DD" sa sedištem aa koje je na osnovu odluke zbora radnika DP za finansijsko komercijalne poslove “GG” od 30.03.1992. godine pripojeno preduzeću "AA1". Vlada Republike Srbije je svojim rešenjem od 24.03.1993. godine dala saglasnost na pomenutu odluku o pripajanju. U toku postupka je došlo do pripajanja pravnog subjekta "AA1" pravnom subjektu preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu "A".

U spisima ovog predmeta nalaze se fotokopije ugovora o zameni nekretnina od 24.09.1991. godine i aneksa ugovora od 01.10.1991. godine. Tuženi u toku ovog postupka koji inače traje od 1994. godine nije dostavio originale ovih pismena. Kako potpisi na navedenim ugovorima nisu overeni od strane suda, to navedeni ugovori ne mogu proizvoditi pravno dejstvo u smislu čl. 4 st. 2 tada važećeg Zakona o prometu nepokretnosti. Obzirom na navedeno, tužilac ima jače pravo poseda od tuženog što dokazuje činjenica da je odlukom Vlade Republike Srbije njemu poverena na upravljanje sporna imovina kao licu koje je pripajanjem postalo njen vlasnik.

Iz napred navedenog proizilazi da je firma organizovana u društvenoj svojini imala pravo po osnovu statusne promene da upravlja imovinom pripojenog preduzeća organizovanog po Uredbi Vlade, pa stoga tužilac u smislu čl. 37 st. 1 u vezi sa čl. 1 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (Službeni list SFRJ broj 6/80 i 36/90 i Službeni list SRJ broj 29/96) ima pravo da zahteva od tuženog koji je u vreme podnošenja tužbe 1994. godine bio u posedu spornog lokala, a koji od 2000. godine koristi treće lice, povraćaj predmetnog poslovnog prostora.

Iz izloženih razloga primenom odredbe čl. 380 st. 1 tačka 4 ZPP-a odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je na osnovu čl. 161 st. 2 u vezi sa čl. 159 st. 1 i čl.149 i 150 ZPP-a. Tužiocu pripadaju troškovi za sastav tužbe sa paušalom od strane advokata u iznosu od 6.000,00 dinara, za sastav 5 obrazloženih podnesaka po 6.000,00 dinara, za sastav žalbe 12.000,00 dinara, za zastupanje na 5 održanih ročišta po 7.000,00 dinara i 4 neodržana po 3.500,00 dinara, što ukupno iznosi 91.000,00 dinara, a što je odmereno prema važećoj Advokatskoj tarifi imajući u vidu vrednost predmeta spora. Nisu dosuđeni troškovi takse na tužbu i odluku, jer isti nisu ni traženi ni plaćeni. Primenom čl. 387 tačka 3 ZPP-a odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Vesna Obradović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)