Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.07.2010.

Gž 2909/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2909/10
Dana 07.07.2010. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz __, ul. __ i BB iz __, ul. __, čiji je punomoćnik AB, advokat iz __, ul. __, protiv tužene VV iz Beograda, ul. __, čiji je punomoćnik VB, advokat iz __, ul. __, sa umešačem na strani tužene, GG iz __, ul. __, čiji je punomoćnik GD advokat iz __, ul. __, radi otkaza ugovora, odlučujući o žalbama tužene i umešača na strani tužene, izjavljenim protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P-3176/05 od 19.01.2007. godine, u sednici veća održanoj dana 07.07.2010. godine, doneo je,

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P-3176/05 od 19.01.2007. godine i tužba se odbacuje.

OBAVEZUJU SE tužioci AA i BB da solidarno, na ime troškova parničnog postupka, isplate tuženoj VV i umešaču GG iznos od po 37.350,00 dinara u roku od 15 dana od dana dostave prepisa rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P-3176/05 od 19.01.2007. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca AA iz __ i BB iz __ i tuženoj VV otkazan ugovor o zakupu stana, a na osnovu rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu R-339/85 od 27.02.1985. godine koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana broj _ površine _m² u _ u ul. __, između vlasnika i davaoca stana na korišćenje i VV kao nosioca stanarskog prava po tom rešenju. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 97.000,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvršenja.
Protiv navedene presude, žalbe su blagovremeno izjavili tužena i umešač na strani tužene zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu čl. 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da su žalbe osnovane.

U provedenom postupku počinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 2 ZPP-a na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužioci su podneli tužbu koju su uredili podneskom od 15.01.2007. godine, sa tužbenim zahtevom kojim, iz razloga predviđenog članom 35 stav 1 tačka 6 Zakona o stanovanju, otkazuju ugovor o zakupu stana ustanovljen rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu R-339/85 od 27.02.1985. godine koje je, u vreme njegovog donošenja, zamenilo ugovor o korišćenju stana broj _ površine __m² u __, ul. __, između vlasnika i davaoca stana na korišćenje i tužene kao nosioca stanarskog prava i jedinog stanara po tom rešenju.

Pravo na otkaz ugovora o zakupu stana je vrsta preobražajnog (potestativnog) prava koje svog nosioca ovlašćuje na promenu – ukidanje (gašenje) postojećeg pravnog odnosa.

Prema načinu na koji se ostvaruju, preobražajna prava se dele u dve vrste. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto, svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje. Da bi ova izjava proizvela pravnu promenu potrebno je da bude drugoj strani stavljena do znanja, odnosno saopštena. Pitanje da li je u takvom slučaju postojalo pravo na pravnu promenu raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave predlaže odluku o posledicama te promene ili u kojoj druga strana izvodi svoje pravo iz odnosa kakav je postojao pre izjave, smatrajući da ista nije proizvela pravno dejstvo. Drugu vrstu preobražajnih prava čine ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta, ovlašćenog na pravnu promenu. Značaj promene je takav da ista može biti stvorena samo pravosnažnom presudom, jer samo ona pruža punu garanciju da su ispunjene pretpostavke pod kojima pravo na promenu nastaje. Za ostvarenje ove druge vrste preobražajnih prava potrebna su dva akta: prvi je tužba kojom tužilac ističe svoje pravo na promenu i predlaže da je sud izrekne, a drugi je presuda kojom se to traženje usvaja. Tužba koja ima ovakvu svrhu naziva se preobražajnom (konstitutivnom) tužbom. Ova tužba je moguća isključivo u slučajevima u kojima materijalnopravni ili procesno pravni propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava može promenu postići samo presudom. Time je istovremeno rečeno da se postojanje interesa za ovu tužbu ne mora učiniti ni verovatnim, nego se pretpostavlja.

Odredbom čl. 35 stav 1 Zakona o stanovanju propisano je da zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana, između ostalog i ako zakupac stana i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne koriste stan duže od jedne, a najduže 4 godine, pri čemu se zakupac nije sporazumeo sa zakupodavcem o načinu korišćenja stana za to vreme (tačka 6). Otkaz ugovora o zakupu stana, u smislu navedene zakonske odredbe, daje se neposredno drugoj ugovornoj strani (zakupcu), a ne preko suda, s obzirom da citirana odredba materijalnog prava izričito ne predviđa da zakupodavac otkaz ugovora o zakupu stana može postići samo presudom.

Iz ovih razloga, po nalaženju Apelacionog suda, odlučivanje o tužbenom zahtevu kojim tužioci otkazuju tuženoj ugovor o zakupu predmetnog stana nije u nadležnosti suda (član 16 ZPP-a), jer se otkaz tog ugovora daje van sudskim putem. U nadležnosti suda bilo bi odlučivanje o zahtevu za iseljenje tužene sa svim licima i stvarima iz spornog stana, kao posledici datog otkaza ugovora o zakupu stana i odbijanja tužene da se nakon toga iz istog iseli, ali u ovoj pravnoj stvari tužioci takav zahtev nisu podneli. Zato je prvostepeni sud pobijanom presudom odlučivao o tužbenom zahtevu koji nije u nadležnosti suda i tako počinio navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje je prvostepena presuda morala biti ukinuta, a podneta tužba odbačena.

Sa svega navedenog, na osnovu čl. 376 stav 2 ZPP-a, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o obavezi tužilaca da solidarno nadoknade troškove postupka tuženoj i umešaču, sadržana u stavu drugom izreke, doneta je primenom čl. 161 stav 2 ZPP-a. Tužioci su, u smislu članova 149, 150 i 156 stav 3 navedenog Zakona, dužni da nadoknade tuženoj i umešaču troškove postupka u iznosu od po 37.350,00 dinara. U ovaj iznos uračunati su troškovi nagrade za: sastav po jednog podneska tužene i umešača u iznosu od po 6.750,00 dinara i zastupanje tužene i umešača na 4 održana ročišta u iznosu od po 7.650,00 dinara, čija visina je određena primenom važeće advokatske tarife.


Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)