Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.02.2013.

Gž 4606/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4606/12
Dana 07.02.2013. godine
B E O G R A D

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Mitrović, predsednika veća, Margite Stevanović i Milice Popović Đuričković, članova veća, u parnici tužioca Privrednog društva "AA", koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, koga zastupa punomoćnik BA, advokat, radi povraćaja stana, vrednost predmeta spora 698.210,00 dinara, odlučujući o žalbama tužioca izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Šapcu P. 832/09 od 12.11.2009. godine i protiv dopunske presude Osnovnog suda u Šapcu P. 2453/2010 od 04.04.2012. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 07.02.2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UKIDA SE dopunska presuda Osnovnog suda u Šapcu P. 2453/2010 od 04.04.2012. godine i predmet VRAĆA istom sudu, na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Šapcu P. 832/09 od 12.11.2009. godine, stavom prvim izreke, odbija se tužbeni zahtev tužioca Privrednog društva “AA” kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o otkupu stana broj 48 od 19.01.1996. godine, zaključen između tužiočevog pravnog prethodnika MPI “AA” i tuženog BB, odnosno da je isti ugašen po proteku od tri meseca od dana zaključenja zbog neplaćanja mesečnih rata za otkup stana, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezuje se tužilac da tuženiku na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 54.890,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući istu u celini, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati, s tim što je istakao da prvostepeni sud nije odlučio o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na povraćaj spornog stana tužiocu, kao vlasniku i o predlogu za donošenje rešenja o predloženoj privremenoj meri.

Odlučujući o ovoj žalbi, Apelacioni sud u Beogradu je svojim rešenjem Gž. 11119/10 od 28.09.2011. godine vratio spise prvostepenom sudu radi dopune postupka, u kome će dopunskom presudom odlučiti o tužbenom zahtevu za iseljenje iz stana i predaju, kao i o predlogu za određivanje privremene mere.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Šapcu P. 2453/2010 od 04.04.2012. godine, stavom prvim izreke, odbija se tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog kojim je tražio da se tuženi u roku od 15 dana od dana presuđenja iseli iz stana aa, sa svim licima i stvarima i sa ključevima i isti preda u svojinu i državinu tužiocu. Stavom drugim izreke odbija se tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog kojim je tražio donošenje rešenja o privremenoj meri kojom se nalaže tuženom da odmah stan aa, oslobodi od svih članova svoga domaćinstva i sebe i trećih lica i svih stvari i odmah ga sa ključevima preda u državinu tužiocu. Stavom trećim izreke odbija se zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova na teret tuženog, u pogledu troškova nastalih donošenjem dopunske presude.

Protiv dopunske presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući istu u celini, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati.

Apelacioni sud je ispitao pobijane presude, u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku, pa je ocenio da je žalba protiv dopunske presude osnovana, a da sa odlučivanjem o žalbi protiv presude od 12.11.2009. godine treba zastati, dok se u ponovnom postupku ne odluči o zahtevima tužioca o kojima nije odlučeno prvobitnom presudom.

Prvostepeni sud je u postupku donošenja dopunske presude učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, ali na koju se i u žalbi osnovano ukazuje. Naime, iz spisa proizlazi da je presudu od 12.11.2009. godine doneo sudija Dragan Mašić, a da je dopunsku presudu od 04.04.2012. godine donela sudija Dragana Stanićević, bez ponovnog otvaranja glavne rasprave, smatrajući da su zahtevi u pogledu kojih se traži dopuna dovoljno raspravljeni da bi se po njima postupalo bez ponovnog otvaranja glavne rasprave. Međutim, ovakav stav prvostepenog suda se ne može prihvatiti.

Članom 344. stav 1. i stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da kad sud nađe da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazaće glavnu raspravu radi donošenja presude o zahtevu koji nije rešen (dopunska presuda). Dopunska presuda može se doneti i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto veće koje je donelo i prvobitnu presudu, a zahtev u pogledu koga se traži dopuna dovoljno je raspravljen. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je za donošenje dopunske presude bez ponovnog otvaranja glavne rasprave potrebno da se kumulativno ispune oba uslova, i to da presudu donosi isto veće koje je donelo i prvobitnu presudu i da je zahtev u pogledu koga se traži dopuna dovoljno raspravljen.

U konkretnom slučaju nisu bila ispunjena kumulativno oba uslova, jer dopunsku presudu nije doneo isti sudija koji je doneo i prvobitnu presudu, pa činjenica da je prvostepeni sud smatrao da je zahtev u pogledu koga se traži dopuna dovoljno raspravljen nije od uticaja, te je prvostepeni sud trebalo da ponovno otvori glavnu raspravu. Zato je žalba tužioca izjavljena protiv dopunske presude od 04.04.2012. godine morala biti usvojena, a pobijana dopunska presuda ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, ponovno će otvoriti glavnu raspravu u ovoj pravnoj stvari i doneti dopunsku presudu, odnosno odlučiće o zahtevima tužioca o kojima nije odlučeno presudom od 12.11.2009. godine. Takođe će, uz poziv za ročište, dostaviti punomoćniku tuženog podnesak punomoćnika tužioca od 10.11.2012. godine, koji je dostavljen neposredno Apelacionom sudu u Beogradu, sa svim dokazima koji su priloženi uz ovaj podnesak, a primerak podneska sa ovim dokazima združiće spisima P. 2453/10. Pošto postupi po navedenim primedbama prvostepeni sud će spise ponovo dostaviti Apelacionom sudu, radi donošenja odluke o žalbi protiv presude od 12.11.2009. godine i o eventualnoj žalbi protiv dopunske presude.

S obzirom da odluka o žalbi tužioca koja je izjavljena protiv presude od 12.11.2009. godine zavisi od odluke o zahtevima tužioca o kojima nije odlučeno, radi sagledavanja suštine i obima spora u celini, kao i jedinstvene ocene svih žalbenih navoda, potrebno je da se istovremeno odluči o svim žalbama, pa je Apelacioni sud ocenio da ne treba donositi odluku o žalbi tužioca protiv presude od 12.11.2009. godine dok se ne odluči dopunskom presudom o zahtevima tužioca o kojima nije odlučeno presudom od 12.11.2009. godine.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 376. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Sve navedene odredbe Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 125/04, 111/09) primenjuju se u smislu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 72/11).

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Vesna Mitrović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)