Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.02.2011.

Gž 8245/10

Republika Srbija
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 8245/10
03.02.2011. godine
BEOGRAD

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Nevenke Romčević i Marine Jakić, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tužene BB, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv međupresude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.3550/06 od 02.04.2009.godine, u sednici veća održanoj 03.02.2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Apelacioni sud u Beogradu se oglašava stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv međupresude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.3550/06 od 02.04.2009.godine.

Spisi se ustupaju Višem sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

Međupresudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3550/06 od 02.04.2009. godine utvrđeno je pravo na naknadu štete tužioca AA u odnosu na tuženu BB nastalu zbog rušenja objekta aa.

Protiv navedene presude žalbu je izjavila tužena zbog svih razloga predviđenih članom 360 ZPP.

Ispitujući po službenoj dužnosti nadležnost za odlučivanje po žalbi u smislu člana 17 stav 1 ZPP, u vezi čl. 98 Zakona o uređenju sudova, Apelacioni sud je ocenio da nije stvarno nadležan za odlučivanje u ovom drugostepenom postupku.

Tužbom od 08.08.2001. godine tužilac je tražio da se tužena obaveže na mu na ime naknade štete isplati iznos od 100.000,00 dinara. Na ročištu za glavnu raspravu 08.12.2003. godine tužilac je smanjio tužbeni zahtev tako što je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade štete isplati iznos od 46.156,00 dinara.

Prema članu 335 ZPP, ako je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donošenje odluke, sud može iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresuda).

Prema članu 188 ZPP, tužilac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Ovakva tužba može se podići kada je to posebnim propisima predviđeno, kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes. Prema članu 189 ZPP, ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može, pored postojećeg zahteva, istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim teče parnica nadležan za takav zahtev. Isticanje ovakvog zahteva neće se smatrati preinačenjem tužbe.

Tužbeni zahtev kojim tužilac traži da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade štete isplati određeni novčani iznos predstavlja tužbeni zahtev za osudu na činidbu koji se odnosi na potraživanje u novcu. Odluka samo o osnovu tužbenog zahteva za naknadu štete, kojom se utvrđuje pravo tužioca na naknadu štete (međupresuda) nije odluka o tužbi za utvrđenje iz člana 188 ZPP kao ni odluka o zahtevu za utvrđenje u toku parnice iz člana 189 ZPP. Donošenjem međupresude kojom se utvrđuje pravo tužioca na naknadu štete ne menja se kondemnatorni karakter zahteva za naknadu štete. Konačnom odlukom o tužbenom zahtevu za naknadu štete, sud će obavezati tužioca na isplatu novčanog iznosa usvajanjem tužbenog zahteva ili odbiti zahtev za isplatu novčanog iznosa odbijanjem tužbenog zahteva.

Odredbom člana 23 stav 2 tačka 2 Zakona o uređenju sudova je propisano da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, između ostalog, na presude u sporovima male vrednosti. Prema članu 467 stav 1 ZPP, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi iznos dinarske protivvrednosti 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Na dan preciziranja tužbenog zahteva 08.12.2003. godine, 1 evro je iznosio 67,8131 dinar, pa je 46.156,00 dinara iznosilo 680,635 evra. S obzirom na to da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 3.000 evra na dan preciziranja tužbenog zahteva, Apelacioni sud nije nadležan za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv međupresude, već Viši sud u Beogradu.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja.

       PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
       Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić s.r.

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)