Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.06.2010.

Gž 9063/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 9063/10
Dana 24.06.2010. godine
B E O G R A D



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužilje AA iz __, ul. __, čiji je punomoćnik AB iz __, protiv tuženih BB iz __, ul. __ i PREDUZEĆA „BB1“ iz __, ul. __, radi duga, odlučujući o žalbi tuženog Preduzeća „BB1“ iz __, izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Mladenovcu P-601/08 od 23.03.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2010. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Mladenovcu P-601/08 od 23.03.2009. godine, u stavu prvom izreke, u odnosu na tuženo Preduzeće „BB1“ iz Mladenovca i u tom delu predmet VRAĆA Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Opštinskog suda u Mladenovcu P-601/08 od 23.03.2009. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi BB iz __ i Preduzeće „BB1“ iz __ da tužilji po osnovu zakupa lokala koji se nalazi u aa u ul. __, za period zakupa od 01.03.1993. godine do 03.10.2004. godine, solidarno isplate iznos od 2.825,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate, kao i da solidarno naknade troškove spora u iznosu od 17.805,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se tužba tužilje AA iz __ protiv tuženih BB iz __ i Preduzeća „BB1“ iz __ za predaju jednog kardana za električnu kosilicu smatra povučenom.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavilo samo tuženo Preduzeće „BB1“ iz __ iz čije sadržine proizilazi da istu pobija u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u ožalbenom delu, u smislu čl. 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da je žalba osnovana.

Prvostepeni sud je, primenom odredbe čl. 336 ZPP-a, usvojio tužbeni zahtev i obavezao tužene da solidarno isplate tužilji novčano potraživanje u dinarskoj protivvrednosti strane valute po najpovoljnijem kursu na dan isplate. Prema razlozima prvostepene presude, tuženi BB lično i kao zakonski zastupnik tuženog Preduzeća „BB1“ priznao je tužbeni zahtev, odnosno priznao je da na ime neizmirenih obaveza po osnovu zakupa duguju novčani iznos od 2.825,00 evra.

Ovakva odluka se, u odnosu na tuženo Preduzeće, za sada ne može prihvatiti kao pravilna. Navodima žalbe, bez obzira na označenje da se ista podnosi iz razloga predviđenih članom 360 stav 1 tačka 2 i 3 ZPP-a, tuženo preduzeće u suštini osnovano osporava pravilnost prvostepene presude zato što za donošenje iste nisu bili ispunjeni uslovi (bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 6 ZPP-a).

Pobijana presuda je doneta primenom odredbe čl. 336 ZPP-a kojom je, stavom prvim iste, propisano da će sud bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja) ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna tužbeni zahtev. Priznanje tužbenog zahteva je parnična radnja kojom tuženi izjavljuje da priznaje tužbeni zahtev kao osnovan. Tuženi, priznanjem tužbenog zahteva, prećutno priznaje i činjenice iz kojih proističe zahtev tužioca. Međutim, u procesno-pravnom smislu, za presudu na osnovu priznanja bitno je priznanje tužbenog zahteva, a ne priznanje činjenica. Priznanjem samo činjenica ne priznaje se istovremeno i sam zahtev, pa okolnost da tuženi priznaje samo visinu zahteva nije osnov za donošenje presude na osnovu priznanja.

Tuženo Preduzeće „BB1“ u podnesku od 10.04.2006. godine na koji se prvostepeni sud poziva u obrazloženju ožalbene presude nije priznalo tužbeni zahtev već samo postojanje duga u visini od 2.825,00 evra, ali je istaklo da je sa punomoćnikom tužilje postiglo dogovor da se taj dug isplati u robi, u šta se nižestepeni sud nije upuštao već je bez daljeg raspravljanja usvojio tužbeni zahtev.

Imajući izloženo u vidu, pobijana presuda je morala biti ukinuta u usvajajućem delu u odnosu na tuženog preduzeće, i u tom delu predmet vraćen Drugom osnovnom sudu u Beogradu (član 22 stav 2 u vezi sa članom 23 stav 1 tačka 7 Zakona o uređenju sudova i član 3 tačka 2 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava) na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će, izvođenjem dokaza koje stranke predlože utvrditi postojanje, visinu i način ispunjenja obaveze tuženog Preduzeća „BB1“ prema tužilji, nakon sporazumnog raskida ugovora o zakupu poslovne prostorije, osim ako te činjenice između stranaka ne budu sporne (čl. 222 stav 1 ZPP-a) i nakon toga doneti zakonitu odluku u ovom sporu.

U odnosu na tuženo preduzeće ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda spora između tužilje i tuženog pravnog lica.

Tuženi BB i tuženo Preduzeće „BB1“ iz __ su solidarni dužnici u ovoj pravnoj stvari. Predmet obaveze solidarnih dužnika je deljiv, jer svaki može dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i sa različitim odstupanjima (čl. 414 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima); poravnanje koje zaključi jedan solidarni dužnik nema dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima iako mu i oni mogu pristupiti ( čl. 418 Zakona o obligacionim odnosima); docnja ili priznanje duga jednog solidarnog dužnika nema dejstva prema ostalima (čl. 421 Zakona o obligacionim odnosima); zastoj ili prekid zastarelosti i odricanje od zastarelosti jednog solidarnog dužnika ne deluje prema ostalima (čl. 422 Zakona o obligacionim odnosima). Kako je, zbog ovoga, moguće da se spor prema svakog od solidarnih dužnika različito reši, oni nisu jedinstveni već obični suparničari iz čl. 199 ZPP-a. Stoga je svaki od njih u parnici samostalna stranka, tako da radnje ili propuštanja jednog ne koriste niti štete drugim suparničarima.

S obzirom da tuženi BB nije podneo žalbu, prvostepena presuda prema njemu ostaje nepromenjena, pošto se dejstvo žalbe tuženog Preduzeća „BB1“ na njega ne proteže. Zato navodi žalbe tuženog preduzeća kojima se ukazuje na nedostatak pasivne legitimacije tuženog BB nisu ni uzimani u obzir niti cenjeni, a ovaj tuženi je ostao u obavezi da tužilji isplati dosuđeni iznos i da joj nadoknadi parnične troškove.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 376 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.


Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)