Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.03.2010.

Gž2 209/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 209/10
10.marta 2010. godine
BEOGRAD

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slavice Srećković, predsednika veća, Vladislave Milićević i Sanje Pejović, članova veća, u parnici mal.tužilaca AM1 i AM1, koje kao zakonski zastupnik zastupa majka AA, , koje zastupa AB, advokat, protiv tuženog BB, koga zastupa BA, advokat, radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.4567/06 od 27.marta 2009. godine, ispravljene rešenjem istog suda P.4567/06 od 01.septembra 2009.godine, u sednici veća održanoj dana 10.marta 2010.godine, doneo je


REŠENjE

UKIDA SE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4567/06 od 27. marta 2009. godine, ispravljena rešenjem istog suda P. 4567/06 od 01. septembra 2009. godine u stavu prvom i četvrtom izreke, a spisi predmeta VRAĆAJU Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.


Obrazloženje

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje mal.tužilaca plaća mesečno iznos od po 17,5% mesečne zarade, ukupno 35% od mesečne zarade, počev od 27.marta 2009.godine, kao dana presuđenja, pa ubuduće dok ta zakonska obaveza traje, uplatom u korist zakonskog zastupnika mal.tužilaca-majke, sve sa zakonskom zateznom kamatom u slučaju docnje, čime se menja stav treći izreke presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.3250/04 od Z0.decembra 2004.godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev mal. tužilaca u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da doprinosi njihovom izdržavanju u dosuđenom iznosu za period od aprila 2008.godine do 27.marta 2009.godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan veći deo tužbenog zahteva mal.tužilaca od dosuđenog stavom prvim izreke pa do traženog iznosa od po 25% za svakog od tužilaca, odnosno ukupno iznos od 50% od mesečne zarade tuženog za period od oktobra 2007.godine do aprila 2008.godine, kao i za kamatu na razliku do punog iznosa. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene presude u usvajajućem delu žalbu je blagovremeno izjavio tuženi, kao i protiv odluke o troškovima parničnog postupka.

Mal.tužioci su dali odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u smislu čl.372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu je našao da je žalba tuženog osnovana.

Osnovano se žalbenim navodima tuženog ukazuje da nije bilo mesta donošenju pobijane presude s obzirom da je prvostepeni sud na ročištu od 11.novembra 2008.godine doneo rešenje kojim je utvrdio da se tužba tužilaca smatra povučenom, a koje je potom, protivno zakonskim ovlašćenjima ukinuto, a da prethodno tuženom, odnosno njegovom punomoćniku, koji nisu prisustvovali tom ročištu, nije dostavljen pismeni otpravak rešenja o povlačenju tužbe, niti su tužioci stavili predlog za vraćanje u pređašnje stanje, odnosno izjavili žalbu protiv rešenja kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom.

Ovo stoga što iz stanja u spisima predmeta, i to sadržine zapisnika sa ročišta od 11. novembra 2008. godine, proizilazi da je prvostepeni sud, nakon konstatovanja da punomoćnici stranka, iako uredno obavešteni, nisu pristupili na navedeno ročište zakazano sa početkom u 13,00 časova, shodno odredbi čl. 296 st. 2 ZPP doneo rešenje kojim je utvrdio da se tužba tužilaca smatra povučenom, iz čega bi dalje proizilazila obaveza prvostepenog suda da shodno odredbi čl. 350 st. 1 ZPP navedeno rešenje, koje je javno objavio na ročištu, dostavi strankama u overenom prepisu, što prema stanju u spisima nije učinio, s obzirom da je protiv rešenja kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom dozvoljena posebna žalba.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, ovakvim postupanjem prvostepenog suda koji je, prema sadržini zapisnika sa istog ročišta, po pristupanju zakonskog zastupnika tužioca i njegovog punomoćnika, potom doneo rešenje kojim je ukinuo prethodno doneto rešenje kojim je utvrdio da se tužba smatra povučenom i odmah zakazao sledeće ročište učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 st.1 ZPP u vezi čl. 296. st. 2 ZPP, koja je bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke u konkretnom slučaju, zbog čega je pobijana presuda morala biti ukinuta.

Naime, shodno čl. 296. st. 2 ZPP, ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac, tužba se smatra povučenom. Pošto fikcija o povlačenju tužbe nastaje po samom zakonu rešenje suda o tome ima deklaratoran, a ne konstitutivan karakter. U takvoj procesnoj situaciji, sud se ne može upuštati u ocenu opravdanosti razloga zbog kojih su uredno pozvane stranke izostale sa ročišta. Opravdanost razloga koji su sprečili stranke da pristupe na ročište su od značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Zato, i eventualno, postojanje opravdanih razloga za izostanak sa ročišta može samo otkloniti, a ne i sprečiti, nastupanje pravne posledice da se tužba smatra povučenom. Prema tome, sud mora doneti deklaratorno rešenje o nastupanju zakonske prezumpcije o povlačenju tužbe uvek kada na temelju povratnica o izvršenoj dostavi poziva za glavnu raspravu utvrdi da, uredno pozvane stranke, neopravdano nisu pristupile na ročište za glavnu raspravu. Kod iznetog, prvostepeni sud je bio dužan, a što nije učinio, da donese rešenje kojim će utvrditi da se tužba smatra povučenom i pismeni otpravak tog rešenja dostavi strankama, jer je, shodno čl. 350. st. 3 ZPP, sud vezan za svoja rešenja ukoliko se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako ovim zakonom nije što drugo određeno, a u konkretnom slučaju rešenje kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom nije rešenje o upravljanju parnicom za koje sud nije vezan i koje u toku postupka može menjati.

Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud, imajući u vidu primedbe Apelacionog suda u Beogradu, otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, te izraditi pismeni otpravak rešenja o povlačenju tužbe, koje je javno objavljeno na ročištu od 11. novembra 2008. godine, i isti dostaviti strankama, odnosno njihovim punomoćnicima shodno odredbi čl. 350. st. 1 u vezi čl. 352 st.1 ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja primenom čl. 376. ZPP.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA Slavica Srećković

SM
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)