Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.06.2011.

Gž2 405/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 405/11
01.06.2011. godine
B E O G R A D



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Nevenke Romčević i Marine Jakić, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tuženog BB, koga zastupa BA, advokat, radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o žalbama stranaka izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5971/2010 od 13.01.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 01.06.2011. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5971/2010 od 13.01.2011. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5971/2010 od 13.01.2011. godine stavom prvim izreke određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženom da na bilo koji način uznemirava tužilju i maloletnu decu AA1 i AA2, te mu se nalaže da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje i mal. dece AA1 i AA2. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici i zabrana tuženom da se približava tužilji na udaljenost manjoj od 300 metara i iseljenje tuženog iz stana aa. Stavom trećim izreke određeno je da će mera zaštite od nasilja u porodici trajati godinu dana počev od 13.01.2011. godine do 13.01.2012. godine, a može biti produžavana sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena. Stavom četvrtim izreke određeno je da žalba izjavljena na presudu ne zadržava njeno izvršenje. Stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene presude u stavu drugom i petom izreke žalbu je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima i tuženi u stavu prvom izreke zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu čl. 372 ZPP u vezi čl. 202 Porodičnog zakona i nalazi da su žalbe osnovane.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku stranke su brak zaključile 13.09.1997. godine. U braku je rođeno dvoje dece, mal. AA1, rođ. _. godine i mal. AA2, rođ.. godine. Deca sa majkom žive u stanu aa. Bračni odnosi stranaka su u dužem vremenskom periodu poremećni, zbog čega je pred istim sudom 02.02.2009. godine u predmetu P2 3321/10 pokrenut postupak za razvod braka po tužbi BB. Među strankama nije sporno da je došlo do incidenata dana 20.11.2008. godine, 05.02.2009. godine i 22.09.2009. godine, stim što stranke istim događajima daju drugačiji smisao. Dana 20.11.2008. godine tuženi je prema tužilji ispoljio psihičko nasilje u prisustvu maloletne dece, vređajući je i upućujući ružne reči. Dana 05.02.2009. godine tuženi je ograničio slobodu kretanja tužilji tako što je držao zatvorenu u kupatilu, a pustio je da izađe zato što je do vrata došao njihov mal. sin. U septembru 2009. godine tuženi je postavio kameru u sobi u kojoj borave tužilja i maloletna deca, kako bi imao uvid u ono što se dešava u kući za vreme dok je ona na poslu, a zbog sumnje da tužilja fizički kažnjava decu. Po saznanju tužilje da su u sobi postavljene kamere, tuženi je 22.09.2009. godine uz upotrebu fizičke snage oduzeo tužilji fotoaparat, kojim je fotografisala postavljene kamere insistirajući da se sa memorijske kartice izbrišu snimci. Dana 15.09.2010. godine došlo je do svađe među strankama, a tuženi je u prisustvu oba mal. deteta vređao tužilju, pretio da će izvaditi polni organ, a potom je došlo i do fizičkog kontakta tako što je tuženi držao tužilju za ruke i na njeno traženje nije hteo da je pusti, te ga je ona ujela za prst kako bi se oslobodila i pomogla mal. Milošu koji je imao nagon za povraćanjem. Tuženi je pored toga što se mal. dete nije osećalo dobro, nastavio da ide za tužiljom gurajući joj u usta prst da ga ugrize. Prema zaključku i mišljenju Centra za socijalni rad Čukarica od 29.09.2010. godine procenjeno je da u narednom periodu postoji mogućnost eskalacije sukoba među supružnicima, te je opravdano usvojiti predlog tužilje i zabraniti tuženom da u odnosu na tužilju upotrebljava bilo kakvu silu, pretnju i obustavi vređanje. Prema izveštaju Instituta za mentalno zdravlje od 20.12.2010. godine rezultati psihijatrijske procene oca ukazuju na aktuelno postojanje psihopatoloških sadržaja koji iziskuju detaljniju psihijatrijsko-psihološku eksploraciju.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev, a usvojenom merom zaštite od nasilja obuhvatio i malololetnu decu parničnih stranaka.

Međutim, za sada se ovakva odluka ne može prihvatiti kao pravilna, jer se ne može uzeti utvrđenim opravdanost izrečene mere, odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12, na šta se žalbama osnovano ukazuje, jer nema razloga o odlučnim činjenicama, činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, pa se pravilnost primene materijalnog prava ne može ispitati.

Prema čl. 205 Porodičnog zakona, u postupku u vezi sa porodičnim odnosima, sud može utvrđivati činjenice i kada one među strankama nisu sporne, a može samostalno utvrđivati činjenice koje ni jedna stranka nije iznela (dominacija istražnog načela). U spisima se nalazi presuda o razvodu braka Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3321/10 od 23.12.2010. godine kojom se razvodi brak stranaka zaključen 13.09.1997. godine, deca stranaka mal. AA1, rođ. _. i mal. AA2 rođ. _. godine povereni ocu koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, a majka AA obavezana da doprinosi njihovom izdržavanju. Iz obrazloženja presude se utvrđuje da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o vršenju roditeljskog prava nad maloletnom decom cenio dopunski izveštaj Centra za socijalni rad Čukarica od 13.12.2010. godine prema kojem su problemi u partnerstvu supružnika prisutni od 2005. godine, kulminirali polovinom 2008. godine, da je partnerska relacija supružnika dugotrajno disfunkcionalna, da su optužbe za nedobronamernost i nasilno ponašanje obostrane, da je izvorište konflikta i nasilnog ponašanja nerazrešen partnerski odnos i nedostatak uređene roditeljske saradnje. U spisima ne postoji dokaz da li je presuda P2 3321/10 od 23.12.2010. godine postala pravnosnažna. Pored toga, iz izveštaja Instituta za mentalno zdravlje od 20.12.2010. godine koji je pribavljen u ovom postupku, a koji prvostepeni sud nije u celosti ocenio, proizilazi da je timski procenjeno da postoje indikacije za detaljniju psihološko-psihijatrijsku eksploaraciju ličnosti oba roditelja za vršenje roditeljskog prava u formi veštačenja, a u interesu zaštite razvojnih interesa dece.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, rukovodeći se istražnim načelom, proveriti da li je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 3321/10 do 23.12.2010. godine postala pravnosnažna, ukoliko jeste, oceniti od kakvog je to značaja za odluku u ovom postupku, oceniti ponovo izveštaj Instituta za mentalno zdravlje od 20.12.2010. godine i postojeće izveštaje Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje Čukarica, te ponovo odlučiti o opravdanosti predloženih mera zaštite od nasilja u porodici, posebno o vrsti predloženih mera i u odnosu na koja lica bi se mera zaštite od nasilja odnosila.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka primenom čl. 161 stav 3 ZPP, jer ista zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa iznetog, primenom čl. 377 stav 2 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)