Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.01.2010.

Gž2 95/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 95/10
Dana 28.01.2010. godine
BEOGRAD

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Olge Sokić predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Radmile Đurić članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA, koju zastupa AB, advokat, protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih Beograd, ul. Nemanjina br. 30, radi utvrđenja postojanja braka, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P 6504/08 od 27.10.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2010, doneo je sledeću


PRESUDU

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P 6504/08 od 27.10.2009. godine.


Obrazloženje

Pobijanom presudom u stavu prvom izreke utvrđeno je prema tuženom da je tužilja AA zaključila brak 10.06.1937.godine sa sada pok. PP biv. iz _ koji je trajao do njegove smrti _.godine. Stavom drugim je obavezan tuženi da tužilji na ime parničnih troškova plati iznos od 125.800,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude.

Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu pobijajući istu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 372 ZPP Apelacioni sud je našao:

Žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti a ne stoji ni povreda iz tačke 12 stava 2. navedenog člana na koji se u žalbi u suštini ukazuje jer je doneta odluka jasna i razumljiva, sadrži razloge o bitnim činjenicama a izreka presude nije u suprotnosti sa datim razlozima i dokazima izvedenim u prvostepenom postupku zbog čega se ista može sa sigurnošću ispitati.

Suprotno žalbenim navodima, bitne činjenice za rešenje ove pravne stvari su potpuno i pravilno utvrđene i na iste je pravilno primenjeno materijalno pravo tako da se žalbom neosnovano i iz ovih žalbenih razloga pobija pravilnost donete prvostepene odluke.

Po provedenom postupku je utvrđeno da je tužilja bila u braku 67 godina sa sada pok. PP, da su se venčali sredinom leta oko _ 193_. godine u crkvi _, a da je, prema iskazu tužilje, prethodno bio ispit gde su se oboje potpisali kod popa, te da su se posle izvesnog vremena venčali u crkvi u _ i da je venčanje obavio pop po običajima koji su tada vladali. Zatim, da su u braku dobili dve kćerke AA1 rođenu 193_. godine i AA2 rođenu 194_. godine kojoj je u matičnoj knjizi rođenih i krštenih Srpske pravoslavne crkve _e upisano da je bračno dete roditelja majke AA, ovde tužilje i oca PP. Zatim, da je tužilja sa mužem živela u _ i _, a u _, gde su desetak godina imali stan, provodili su vreme od proleća do jeseni. Nadalje, da je tužilja ostvarila pravo na zdravstvenu zaštitu preko njenog sada pokojnog supruga kao nosioca prava osiguranja, što je utvrđeno iz zdravstvene knjižice tužilje, kao i da je tužilji izdata trajna lična karta 1982. godine na prezime njenog muža tj. PP i da je saznala da brak nije upisan u matične knjige venčanih nakon smrti supruga PP kada je htela da njegovu penziju prebaci na svoje ime.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tužilja zaključila brak sa sada pok. PP _.193_. godine po pravilima Srpske pravoslavne crkve, a u skladu sa propisima Srpskog građanskog zakonika koji je u to vreme važio i da je brak trajao do smrti PP _.20_. godine. S toga je pravilno postupio prvostepeni sud kada je usvojio tužbeni zahtev tužilje dajući za svoju odluku dovoljne i jasne razloge koje kao pravilne prihvata i drugostepeni sud.

Ocenjujući žalbene navode tuženog Apelacioni sud nalazi da se istima ne dovodi u pitanje pravilnost donete prvostepene odluke. Naime, u žalbi se ponavljaju navodi koji su isticani i tokom prvostepenog postupka a koji su bili predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda.

Neosnovano je ukazivanje u žalbi da je prvostepeni sud pogrešno protumačio odredbe Srpskog građanskog zakonika vezano za uzrast tužilje (15 godina) pri sklapanju braka s obzirom da je bila potrebna saglasnost roditelja za zaključenje takvog braka. Pre svega, tužilja je rođena 192_. godine, te 193_. godine imala _, a ne _ godina, pa je shodno odredbama paragrafa 69 Srpskog građanskog zakonika mogla da zaključi brak uz dopuštenje roditelja. Shodno odredbi paragrafa 73 Srpskog građanskog zakonika ako sveštenik bez dopuštenja roditelja obavi veštačenje pre navršenih 18 godina momka i devojke takav brak postoji ali sveštenik odgovara pred duhovnim sudom zbog nepoštovanja propisa. S obzirom na izloženo, kako je nesumnjivo utvrđeno da je sveštenik obavio crkveni čin venčanja takav brak je punovažan čak i ako nije tražena saglasnost roditelja, što je malo verovatno.

Prema odredbi člana 359 Porodičnog zakona brak zaključen pre 09.05.1946. godine punovažan je ako je zaključen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zaključenja braka. Okolnost što brak tužilje i njenog pokojnog supruga nije tada bio upisan u crkvenu matičnu knjigu venčanih nije od uticaja na drukčije rešenje ove pravne stvari jer upis u matičnu knjigu venčanih kod brakova koji su bili zaključeni pre 09.05.1946. godine saglasno tada važećim materijalno pravnim i formalno pravnim propisima nije od konstitutivnog značaja i služi samo kao dokaz da je brak zaključen a sam brak važi i bez upisa u matične knjige. S toga je bez uticaja ukazivanje u žalbi tuženog da u izvodu iz matične knjige rođenih za tužilju i matičnu knjigu umrlih za pokojnog supruga nije naznačeno postojanje braka s obzirom da u crkvene matične knjige venčanih činjenica braka nije upisana.

Kako se ni ostalim žalbenim navodima tuženog pravilnost donete prvostepene odluke ne dovodi u pitanje, a imajući u vidu da je pravilna i odluka o troškovima s obzirom da je ista doneta u skladu sa odredbama člana 149 i 150 3PP, to je žalba odbijena kao neosnovana, te je shodno članu 375 ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Olga Sokić

NG

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)