Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.10.2010.

Gž 3553/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 3553/10
21.12.2010.godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Milice Aksentijević i Melanije Santovac, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tuženog BB, koga zastupa BA, advokat, radi isplate, odlučujući o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P 575/09 od 13.07.2009.godine, u sednici veća održanoj 21.12.2010.godine, doneo je


P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Opštinskog suda u Zaječaru P.575/09 od 13.07.2009.godine u stavu prvom i drugom izreke tako što se USVAJA tužbeni zahtev i OBAVEZUJE tuženi BB da tužiocu AA isplati iznos od 5.700,00 eura sa domicilnom kamatom po stopi koju poslovne banke plaćaju u mestu ispunjenja na devizne štedne uloge po viđenju počev od 29.12.2006.godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

PREINAČUJE SE rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u trećem stavu izreke navedene presude i OBAVEZUJE tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 79.596,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka ove presude.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Zaječaru, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 5.700,00 eura sa domicilnom kamatom počev od 29.12.2006. do isplate po najpovoljnijem kursu Evropske centralne banke na dan isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti, u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist budžeta Grada Zaječara uplati iznos od 5.700,00 eura u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu Evropske centralne banke na dan isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da nadoknadi troškove parničnog postupka tuženom u iznosu od 37.015,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv navedeni presude blagovremene žalbe su izjavile parnične stranke, i to tužilac zbog bitne povrede odredaba ZPP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a tuženi zbog bitne povrede odredaba ZPP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud u Beogradu je ispitao pobijanu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja iz člana 372 Zakona o parničnom postupku ("Sl.glasnik Republike Srbije broj 125/2004 i 111/2009)-ZPP i našao da je žalba tužioca osnovana, a žalba tuženog neosnovana (osim u pogledu lica kome treba da isplati dugovani iznos).

U postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je angažovao tuženog radi pronalaženja strane državljanke sa kojom bi tužilac zaključio formalan brak radi dobijanja dozvole za boravak i rad u inostranstvu. Preko trećeg lica tužilac je tuženom predao iznos od 6.500 eura, a tuženi ugovoreni posao nije obavio. Pošto je tužilac od tuženog uzeo jedan kombi u vrednosti od 800 eura, tuženi mu je ostao dužan iznos od 5.700 eura, koji još uvek nije vratio ni u ostavljenom produženom roku. Od predatog iznosa tuženi je trebalo da preda 5.000 eura osobi koju bude pronašao, kao naknadu za sklapanje braka, a 1.000 eura da zadrži za sebe na ime provizije za uslugu posredovanja u pronalaženju te osobe, a dobio je i 500 eura na ime svojih putnih troškova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu isplati iznos od 5.700,00 eura sa domicilnom kamatom počev od 29.12.2006.godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti i obavezao tuženog da iznos glavnog duga uplati u korist budžeta Grada Zaječara, a sve s pozivom na odredbu člana 104 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa odredbom člana 103 i 109 stav 1 istog zakona.

Apelacioni sud u Beogradu smatra da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Posledice ništavosti ugovora uređene su odredbom člana 104 Zakona o obligacionim odnosima. Stavom prvim ovog člana propisano je da u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora (odnosno da da odgovarajuću naknadu u novcu). Stavom drugim navedenog člana propisano je da ako je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili delimično zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala, a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ime sedište, odnosno prebivalište, ili boravište. Stavom 3 ovog člana propisano je da će prilikom odlučivanja sud voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima. Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, okolnost da je tužilac predao novac radi zaključenja fiktivnog braka da bi dobio potrebne papire za boravak i rad u Švajcarskoj, ne predstavlja takvo kršenje javnog poretka ili dobrih običaja da bi moralo biti sankcionisano po članu 104 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima. Ne samo u užoj sredini iz kojih parnične stranke potiču, već uopšte i u našoj zemlji, a i u inostranstvu, zaključivanje fiktivnog braka radi dobijanja dozvole za boravak i rad u nekoj zemlji nije ni najmanje neuobičajeno. Da li će dva lica međusobno da zaključe brak zbog ljubavi ili zbog novca je ipak njihova privatna stvar, a javni interes, prinudni propis i moralna shvatanja bi bila ugrožena samo u slučaju da se brak ne zaključuje slobodnom voljom supružnika, već prinudom da bi jedan od supružnika ili treće lice ostvarilo imovinsku ili kakvu drugu korist. Stoga je prvostepena presuda preinačena u prvom i drugom stavu izreke, tako što je tužbeni zahtev (u do sada nepravnosnažnom delu) usvojen i tuženi obavezan da tužiocu izvrši povraćaj primljenih sredstava, u dinarskoj protivvrednosti u skladu sa odredbom člana 395 ZOO, sa kamatom u smislu člana 277 stav 1 ZOO počev od dana podnošenja tužbe. Apelacioni sud pri tom nalazi da navodi iz žalbe tuženog kojima osporava visinu tužbenog zahteva nisu osnovani, pošto je prvostepeni sud pravilnom ocenom utvrđenog činjeničnog stanja utvrdio koji iznos je tužilac predao tuženom i u koje svrhe, te koliko mu je tuženi ostao dužan po osnovu koji se nije ostvario. Navod tuženog da je iznos od 5.000 eura predao izvesnoj gospođi SS radi zaključenja braka sa tužiocem nije od značaja za drugačije presuđenje, a tuženi je ovlašćen da od gospođe SS u posebnoj parnici traži povraćaj tog iznosa.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je na osnovu odredbe člana 161 stav 2 ZPP, 149 stav 2 i člana 150 ZPP a tužiocu dosuđeni troškovi u visini sudskih taksi i na ime sastava tužbe od strane advokata i zastupanja na pet održanih ročišta i tri neodržana ročišta, srazmerno uspehu u sporu (deo tužbenog zahteva je u ranijem toku postupka pravnosnažno odbijen), te imajući u vidu da tužilac nije tražio naknadu troškova žalbenog postupka.

Na osnovu odredbe člana 380 tačka 4 ZPP odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Spomenka Zarić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)