Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.07.2011.

Gž 12920/2010

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 12920/10
Dana: 13.07.2011. godine
B E O G R A D

 

U  I M E  N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Dragane Marinković i Lovorke Stojnov, članova veća u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih BB, koga u postupku po žalbi zastupa punomoćnik BA, advokat, i VV, koga u postupku po žalbi zastupa punomoćnik VA, advokat, radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o žalbama tuženih izjavljenim protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.3531/03 od 22.05.2009. godine, u sednici održanoj 13.07.2011. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe tuženih i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.3531/03 od 22.05.2009. godine u stavu prvom i drugom izreke.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.3531/03 od 22.05.2009. godine, stavom prvim izreke utvrđuje se da je ništav ugovor o kupoprodaji stana aa, zaključen dana 15.11.2002. godine između tuženih BB, kao prodavca i VV kao kupca, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu I/I Ov.br.14992/02, pa se obavezuje drugotuženi VV, da se sa svim licima i stvarima iseli iz ovog stana i isti preda u državinu tužilji u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 97.300,00 dinara. Trećim stavom izreke, odbijen je predlog tužilje za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi, kao neosnovan.

Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavila oba tužena, a zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je u odgovorima na žalbe tuženih predložila da se odbiju kao neosnovane.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372 ZPP-a Apelacioni sud je našao da su žalbe tuženih neosnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. ZPP-a, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz tačke 7. ove zakonske odredbe na koju se ukazuje u žalbi prvotuženog. Ovo iz razloga što je suprotno navodima žalbe, a prema povratnici u spisima, prvotuženi BB uredno pozvan za ročište od 22.05.2009. godine i to pozivom za saslušanje stranaka, na kom ročištu je rasprava i zaključena, a što ukazuje da tuženi svojom krivicom nije saslušan kao stranka, posebno što je na zahtev ovog tuženog odloženo ročište od 19.12.2008. godine na kome je trebalo izvesti ovaj dokaz. Nema povrede postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 3. ZPP-a na koju se ukazuje u žalbi drugotuženog, jer pobijanom presudom nije prekoračen tužbeni zahtev, odnosno prvostepeni sud je pobijanom presudom odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva. Pobijana presuda sadrži razloge o svim bitnim činjenicama, saglasno utvrđenom činjeničnom stanju i izvedenim dokazima, tako da nisu ni osnovani navodi žalbe drugotuženog da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je prvotuženi, kao ugovorni nosilac stanarskog prava na stanu broj 31, na trećem spratu u ulici Ratnih vojnih invalida broj 36, zaključio ugovor o otkupu stana sa Ministarstvom finansija i ekonomije Republike Srbije, da je isti stan otuđio zaključenjem osporenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti dana 15.11.2002. godine i overenog pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov.br.14992/02, sa drugotuženim kao prodavcem, da je oba ova ugovora zaključio posle 21.02.2002. godine, kada je njegov brak sa tužiljom pravnosnažno razveden, a u toku vanparničnog postupka za određivanje nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu posle razvoda parničnih stranaka, koji je pokrenut 16.05.2002. godine, a pravnosnažno okončan pravnosnažnim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu R.br.121/04 od 02.04.2005. godine, kojim je tužiljin predlog usvojen i ona određena da nastavi sa korišćenjem predmetnog stana. Uvidom u spise Prvog opštinskog suda u Beogradu Ki.br.1769/06 i K.br.660/06, prvostepeni sud je utvrdio da je protiv prvotuženog vođen krivični postupak zbog krivičnog dela prevare iz člana 171. stav 2. u vezi stava 2. KZ RS, u kojim se nalazi predugovor o kupoprodaji ove nepokretnosti zaključen 01.11.2002. godine između tuženih, gde je u članu 4. stav 2. i 3. konstatovano da je prodavac upoznao kupca sa činjenicom da je u toku vanparničn postupak za određivanje nosioca stanarskog prava između njega i njegove bivše supruge, sa kojom se razveo i nakon razvoda otkupio stan, te da kupac i pored ove činjenice želi da izvrši kupovinu stana, a prodavac se sa svoje strane obavezuje da ukoliko njegova supruga ostvari bilo kakvo pravo vezano za ovaj stan da će joj isplatiti njen deo vrednosti stana. U spisima ovog predmeta takođe se nalazi zapisnik o saslušanju drugotuženog u svojstvu svedoka pred istražnim sudijom, potpisan od strane drugotuženog, kada je izjavio da je bio upoznat sa činjenicom da je u toku vanparnični postupak za određivanje nosioca stanarskog prava između prvotuženog i tužilje kao njegove bivše supruge, te da je i pored te činjenice želeo da zaključi ugovor o kupoprodaji stana sa prvotuženim.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, rešavajući kao prethodno pitanje iz člana 12 ZPP-a, utvrdio da je zaključeni ugovor o otkupu stana ništav na osnovu odredbi člana 16. i 35. Zakona o stanovanju u vezi člana 103 Zakona o obligacionim odnosima, pa kako prvotuženi nije mogao steći pravo svojine na osnovu ništavog ugovora o otkupu, to zaključenjem ugovora o kpoprodaji sa drugotuženim nije mogao preneti na njega više prava nego što sam ima, zbog čega je sud zaključio da je tako zaključeni ugovor o kupoprodaji suprotan prinudnim propisima i ništav prema odredbi člana 103 Zakona o obligacionim odnosima.

Ocenjujući navode žalbi, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, osnovano zaključujući da je ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti bez pravnog dejstva, dajući za takvu odluku razloge koje prihvata i ovaj sud.

Suprotno navodima žalbe tuženih, prvostepeni sud je mogao da kao prethodno pitanje, saglasno članu 12 Zakona o parničnom postupku, utvrdi da je zaključeni ugovor o otkupu stana ništav, pa je u situaciji kada je pokrenuta posebna parnica za rešavanje tog pitanja, kako se to sada ističe u žalbi, posebno ako je ta parnica pokrenuta tužbom od 02.04.2009. godine, dakle neposredno pre zaključenja rasprave u ovoj parnici.

Suprotno navodima žalbe drugotuženog, prvostepeni sud je, s obzirom na utvrđene činjenice, pravilno primenio materijalno pravo osnovano zaključujući da je do zaključenja ugovora o kupoprodaji između tuženih došlo zloupotrebom prava propisanih u Zakonu o stanovanju za otkup stana od strane prvotuženog, kao ugovornog nosioca stanarskog prava, a tuženi su postupali suprotno načelu savesnosti i poštenja (član 12 Zakona o obligacionim odnosima), jer su znali da je u toku vanparnični postupak za određivanje nosioca stanarskog prava između tužilje i prvotuženog kao razvedenih bračnih drugova. Odredbama člana 35. stav 4. Zakona o stanovanju propisano je da se u slučaju razvoda braka razvedeni supružnici mogu sporazumeti o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, a da će, ukoliko sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika nadležni sud u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju bračnog druga koji nastavlja sa korišćenjem strana u svojstvu zakupca, vodeći računa o svim okolnostima na koje upućuje ova zakonska odredba. Kako sporazuma parničnih stranaka nije bilo, po okončanu vanparničnog postupka, doneto je pravnosnažno rešenje kojim je tužilja određena za zakupca stana, pri čemu ona nije izvršila otkup stana već je to učinio prvotuženi, kao ugovorni nosilac stanarskog prava, koji je u vreme zaključenja ugovora o otkupu znao za navedeni vanparnični postupak, jer je u njemu aktivno učestvovao. Suprotno navodima žalbe, rešenje vanparničnog suda se zasniva na okolnostima koje postoje u momentu razvoda braka, pa je njegovo dejstvo eh tunc, a ne od momenta donošenja, te se rešenjem vanparničnog suda o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u suštini pokriva ceo period od razvoda barka pa nadalje, zbog čega vanparnični sud odlučuje o statusu razvedenih supružnika, kao da ugovor o otkupu nije zaključen.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 375 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka, s obzirom da su tužilji saglasno članu 149 i 150 ZPP-a dosuđeni stvarni i opredeljeni troškovi kojima se izlagala u toku ove parnice a prema AT i TT koji su važili u vreme donošenja odluke.

PREDSEDNIK VEĆA SUDIJA
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)