Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.04.2011.

Gž 14561/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 14561/10
28.04.2011. godine
B E O G R A D



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužioca JP „Gradsko stambeno“ iz Beograda sa umešačem Opštinom Zvezdara, koju zastupa Javno pravobranilaštvo opštine, protiv tužene AA, koju zastupa AB, advokat, radi otkaza ugovora i iseljenja, odlučujući o žalbama tužioca i umešača izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 50113/10 od 10.06.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2011. godine doneo je



P R E S U D U


PREINAČUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 50113/10 od 10.06.2010. godine, usvaja tužbeni zahtev i otkazuje ugovor o korišćenju stana br. 4398/3 od 16.09.1991. godine, zaključen između JP za stambene usluge s jedne strane i tužene Vesne Palić kao nosioca stanarskog prava s druge stane za stan br. 3 u ul. Olge Alkalaj 5 u Beogradu i obavezuje se tužena AA da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana "bb" i preda ga tužiocu JP „Gradsko stambeno“ na nesmetano raspolaganje u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Svaka strana snosi svoje troškove postupka.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 50113/10 od 10.06.2010. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se otkaže ugovor o korišćenju stana broj 4398/3 od 16.09.1991. godine, zaključen između JP za stambene usluge s jedne strane i tužene AA, kao nosioca stanarskog prava s druge strane a za stan "bb" i da se obaveže tužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana "bb" u Beogradu i preda ga tužiocu na nesmetano raspolaganje. Istom presudom obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 216.800,00 dinara.

Protiv navedene presude blagovremeno su izjavili žalbe tužilac i umešač zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na žalbe.

Apelacioni sud u Beogradu je ispitao pobijanu odluku u smislu čl. 372 ZPP-a i nalazi da su žalbe osnovane.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je pravni prethodnik tužioca „Gradsko stambeno preduzeće“ Beograd ugovorom od 28.02.1969. godine kupio sporni stan u naselju Konjarnik u Beogradu od prodavca "VV"i da je 15.06.1969. godine sa umešačem, Opštinom Zvezdara zaključio ugovor o udruživanju sredstava u cilju izgradnje stanova, da se Opština Zvezdara obavezala da bespovratno uplati 50% učešća u izgradnji stanova i da se „Gradsko stambeno preduzeće“ Beograd obavezalo da umešaču stavi na raspolaganje stanove u naselju Konjarnik, među kojima je bio i sporni stan i da je umešač stekao pravo trajnog i isključivog davaoca spornog stana na korišćenje. Takođe je utvrđeno da je tužena sa roditeljima i sestrom koristila roditeljski stan na Novom Beogradu, da je od 1971. godine tužena bila zaposlena u preduzeću "GG", da je januara 1988. godine upućena na rad u predstavništvo "GG" u _ prvo na 6 meseci a zatim na period do 4 godine. Tokom boravka u Londonu preminuli su roditelji tužene i sestra tužene je roditeljski stan zamenila za dva stana, pri čemu je u navedenoj zameni uz saglasnost umešača za zamenu tuženoj pripao na korišćenje sporni stan. Prema ugovoru od 16.09.1991. godine, zaključenog između pravnog prethodnika tužioca i tužene, sestra tužene je u ime tužene, kao nosioca stanarskog prava zaključila ugovor o korišćenju spornog stana br. 3 površine 35 m2 u prizemlju zgrade u ul. "bb" u Beogradu, kojim nisu označeni drugi korisnici, kao članovi porodičnog domaćinstva tužene. Tužena je radila u __ do 31.07.1993. godine, kada se vratila u Beograd i koristila sporni stan, a zvanično radni odnos sa "GG" je prekinut početkom 1994. godine. Septembra 1993. godine tužena je otišla za __ gde je po ugovorima radila za razne poslodavce i to na __, __, __, __ i dr. uz povremene dolaske u Beograd. Tokom boravka tužene u _ njena sestra je bez znanja tužene davala sporni stan na korišćenje trećim licima uz naknadu. Tužena je prijavila prebivalište na adresi stana 31.08.1993. godine, a sa tužiocem i umešačem nije imala sporazum o načinu korišćenja stana tokom boravka u inostranstvu.

Nalazeći da je tužena privremeno izmestila centar svojih životnih aktivnosti u inostranstvo, da nije trajno napustila zemlju, da je prvo zbog potrebe službe a zatim zbog opšte poznate situacije bila prinuđena da sredstva za svoju egzistenciju potraži van zemlje, da nema stalno mesto boravka ni stalno zaposlenje što je postao njen način života i profesionalno funkcionisanje, prvostepeni sud je obzirom na specifične okolnosti našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz čl. 35 stav 1 tačka 6 Zakona o stanovanju za otkaz ugovora, iseljenje tužene iz sporne nepokretnosti i predaju iste tužiocu.

Po oceni drugostepenog suda na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno je pobijanom odlukom iz utvrđenih činjenica izveden zaključak da je tužena koristila sporni stan u vreme podnošenja tužbe i pogrešno je primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva.

Odredbama čl. 35 stav 1 tačka 6 Zakona o stanovanju je propisano da zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana ako zakupac stana i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne koriste stan duže od jedne a najduže 4 godine, a zakupac se ne sporazume sa zakupodavcem o načinu korišćenja stana za to vreme.

U ovom slučaju između stranaka nije bilo sporno da se tužena, nakon zaključenja ugovora o korišćenju spornog stana nije sporazumela sa davaocem stana na korišćenje o načinu korišćenja stana tokom njenog boravka na radu u inostranstvu. Izvedenim dokazima prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je od zaključenja ugovora o korišćenju stana tužena živela u __, da su treća lica koristila stan a tužena u njemu samo povremeno i kratko boravila i da je nakon prestanka rada u __ tužena samo mesec dana boravila u Beogradu, a zatim otišla na rad na __ i druge zemlje sa povremenim dolascima u Beograd. U vreme podnošenja tužbe 1994. godine tužena je počev od zaključenja ugovora o korišćenju spornog stana 1991. godine više od jedne a manje od 4 godine odsustvovala iz spornog stana zbog boravka u inostranstvu. Povremeni i kraći boravak tužene u spornom stanu se ne može smatrati korišćenjem stana. Prema ugovoru o korišćenju stana tužena nema članove porodičnog domaćinstva, niti se u parnici pozivala na okolnost da ih ima i da su bili korisnici stana. Svojim iskazom pred sudom sama tužena je ocenila svoje dolaske u Beograd povremenim, ističući da je godinama radila u __ i da je septembra 1993. godine za druge poslodavce otišla na __ gde „sa razmacima odnosno povremenim dolascima u Beograd“ radi stalno sa raznim vlastodavcima i da nije u pitanju samo __ već i __, __ i __.

Pogrešan je pravni zaključak prvostepenog suda da je za odluku u ovoj parnici od značaja što je tužena samo privremeno izmestila centar životnih aktivnosti, da nije imala nameru da trajno napusti zemlju i da radi u inostranstvu iz egzistencijalnih razloga. Za primenu otkaznog razloga iz člana 35 stav 1 tačka 6 u vezi čl. 31 Zakona o stanovanju ne traži se utvrđivanje krivice za nekorišćenje stana već su odlučne činjenice nekorišćenje stana, period nekorišćenja od jedne do 4 godine i izostanak sporazuma sa zakupodavcem o načinu korišćenja stana za to vreme, pri čemu izneti razlozi nekorišćenja i namere tužene nisu od značaja. Naime, tužena nije zbog zdravstvenog stanja svog ili člana domaćinstva bila objektivno sprečena da stan koristi, već je nesporni razlog odsustva, rad u inostranstvu, započet još 1988. godine. U takvoj situaciji tužena je bila u obavezi da sporazumno reguliše način korišćenja stana sa zakupodavcem bez obzira na činjenicu što nije znala tačan period odsustvovanja i što joj je rad u predstavništvu u __ produžavan. Odredbe čl. 26 stav 1 tačka 5 u vezi čl. 24 Zakona o stambenim odnosima („Službeni glasnik RS“ br. 12/90), važećeg u vreme zaključenja ugovora o korišćenju spornog stana 16.09.1991. godine su sadržavale pravila o otkaznom razlogu za nekorišćenje stana sa istim rokovima, važećim i u vreme podnošenja tužbe po Zakonu o stanovanju, koji je stupio na snagu 02.08.1992. godine. Odredbama čl. 24 stav 1 ranije važećeg Zakona o stambenim odnosima bilo je pod sankcijom iseljenja propisano da je nosilac stanarskog prava koji namerava da sa svim članovima porodičnog domaćinstva prestane privremeno da koristi stan za vreme duže od jedne a do četiri godine, dužan da o tome blagovremeno a najkasnije 30 dana pre prestanka korišćenja stana obavesti davaoce stana na korišćenje. Pored ostalih odluka poslodavca o radu tužene u __ prvostepeni sud je utvrdio da je rešenjem "GG" broj 20350 od 10.04.1992. godine tuženoj produžen rad u predstavništvu u __ do 10.06.1993. godine iz čega proizilazi da je tužena iako u vreme odlaska u __ nije znala koliko će rad u inostranstvu trajati, u svakom slučaju imala saznanje da će u navedenom periodu boraviti na radu u __, duže od jedne godine. Međutim i pored takvog saznanja i propisane zakonske obaveze po oba stambena zakona važeća od zaključenja ugovora o korišćenju stana do podnošenja tužbe i dugogodišnjeg boravka van Srbije, koje traje i tokom ove parnice izostao je sporazum tužene o korišćenju stana sa zakupodavcem.

Suprotno navodima odgovora na žalbu zakupodavac nije prekludiran sa isticanjem zahteva za otkaz, dolaskom tužene u Beograd i boravkom tokom avgusta 1993. godine u spornom stanu, budući da kratkotrajni boravak u spornoj nepokretnosti pred odlazak na __ septembra iste godine, nema pravni značaj korišćenja stana. Sa iznetih razloga drugostepeni sud nalazi da su ispunjeni citirani zakonski uslovi iz Zakona o stanovanju za otkaz ugovora o korišćenju stana, iseljenje tužene i predaju sporne nepokretnosti tužiocu. Stoga je pobijana odluka preinačena i tužbeni zahtev usvojen.

Odluka o troškovima postupka je doneta primenom čl. 159 stav 2 i 161 stav 2 ZPP-a. Sud je odredio da svaka strana snosi svoje troškove postupka, jer su žalbom tužioca traženi troškovi, koji nisu opredeljeni dok žalbom umešača nisu ni traženi.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu odredbi čl. 380 tačka 3 i 4 ZPP-a.


PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)