Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.07.2011.

Gž 15865/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 15865/10
13.07.2011.godine
B E O G R A D



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Zorice Jašarević, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Vesne Matković, članova veća, u parnici tužioca Stambene zgrade "AA" čiji je punomoćnik advokat AA1 protiv tuženog BB čiji je punomoćnik advokat BB1, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.51488/2010 od 15.09.2010.godine, u sednici veća održanoj na dan 13.jula 2011.godine, doneo je


R E Š E Nj E


UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.51488/2010 od 15.09.2010.godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.51488/2010 od 15.09.2010.godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca Stambene "AA" kojim je tražio da se utvrdi da ugovor o uređivanju međusobnih odnosa povodom izvođenja radova na adaptaciji i pretvaranju vešernice i sušionice u stan, kao i proširenje takvog stana na neuređenom delu tavanskog prostora na _ spratu ulaza "BB" a iznad stanova broj _ i _, zaključen dana 15.11.1999.godine između Skupštine zgrade "AA" i tuženog BB, koji je overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu Ov.br.10743/1999 od 21.12.1999.godine je nepostojeći ugovor i ne proizvodi pravno dejstvo kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 118.750,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv označene presude, blagovremeno je tužilac izjavio žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu odredbe člana 372 Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je žalba osnovana.

Prvostepeni sud je odlučio kao u izreci pobijane presude sa obrazloženjem da se tužilac u tužbi poziva na mane volje propisane članom 63 ZOO koji shodno članu 111 istog zakona predstavlja razlog za poništaj ugovora iako tužilac traži da se utvrdi da je ugovor nepostojeći kakve ugovore Zakon o obligacionim odnosima ne poznaje, pa kako je tužba podneta nakon isteka materijalnopravnog objektivnog roka od 3 godine iz člana 117 zakona tužilac je prekludiran u svom tužbenom zahtevu.

Apelacioni sud ocenjuje da su osnovani navodi žalbe tužioca da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, radi čega je pobijana presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Imajući u vidu sadržinu pravne zaštite koja se tužbom traži i osnov utuženja sporni pravni odnos između stranaka mora se razrešiti primenom odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 44/95, 46/98) kojim se bliže utvrđuju prava i obaveze vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade u pogledu održavanja i korišćenja stambene zgrade, stanova i drugih posebnih delova zgrade. U članu 18 ovog zakona dato je pravo vlasnicima stanova i drugih posebnih delova zgrade da donesu odluku o izvođenju radova između ostalog i na adaptaciji zajedničkih prostorija zgrade na tavanu uz uslov za punovažnost ugovora o ustupanju zajedničkih prostorija da je pravnosnažna odluka Skupštine zgrade, da je ugovor između zgrade i investitora zaključen u pismenom obliku i da je overen kod suda. Prema propisu člana 15 ovog zakona lice ovlašćeno za potpis overenog ugovora je predsednik skupštine zgrade.

U konkretnom slučaju je sporno da li je pismeni ugovor između stambene zgrade i tuženog kao investitora potpisan od strane ovlašćenog lica prilikom overe ugovora. Ugovor ne bi nastao ukoliko ga je potpisalo neovlašćeno lice prilikom overe a naše zakonodavstvo poznaje termin nepostojećih ugovora (ugovori u nastajanju) pri čijem zaključenju nisu bili ispunjeni svi bitni uslovi za nastanak ugovora. Stoga je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 111 Zakona o obligacionim odnosima po kome je ugovor rušljiv ako ga je zaključila stranka ograničeno poslovno sposobna, kada je bilo mana u pogledu volje stranaka kao i kada je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. U konkretnom slučaju ugovor nije zaključila ograničeno poslovno sposobna stranka, već se tužbeni zahtev zasniva na tvrdnji da je ugovor zaključen od strane neovlašćenog lica, a zastupani – stambena zgrada ovaj ugovor nije naknadno odobrila u pismenom obliku. Zbog čega ukoliko se ove tvrdnje dokažu imalo bi se smatrati da je ugovor zaključen bez jedne ugovorne strane (što je bitan uslov za nastanak dvostranih ugovora) i da saglasnost volja nije ni postignuta, zbog čega ugovor nije ni nastao (član 26 i 55 stav 4 ZOO). Nepostojeći ugovori se po svojim posledicama i pravnom dejstvu izjednačavaju sa apsolutno ništavim ugovorima.

Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku izvesti predložene dokaze na okolnost da li je VV u vreme overe ugovora sa tuženim Ov.br.10743/1999 od 21.12.1999.godine bio predsednik skupštine zgrade vodeći računa o iskazu ovog svedoka datog na ročištu za glavnu raspravu od 08.05.2007.godine, da je izvršen falsifikat odluke skupštine zgrade od 09.11.1999.godine dodavanjem tačke 7 koja navodno njega ovlašćuje na potpisivanje ugovora sa tuženim te pribaviti original ove odluke, pa pravilnom ocenom izvedenih dokaza potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje i doneti zakonitu odluku.

Radi izloženog, a na osnovu odredbe člana 377 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Predsednik veća-sudija,
Zorica Jašarević s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)