Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.02.2010.

Gž 1838/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž br. 1838/10
Dana 17.02.2010. godine
B E O G R A D
Ul.Nemanjina br.9



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Marine Govedarica, predsednika veća, Zorane Delibašić i Snežane Nastić, članova veća, u parnici tužilje Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa načelnik Direkcije za imovinsko pravne poslove Odeljenja u Beogradu, ulica Svetozara Markovića br. 21, protiv tužene BB, koju zastupa BA, radi činidbe, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.3724/05 od 30.05.2007.godine, u sednici veća održanoj dana 17.02.2010.godine doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i potvrđuje presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.3724/05 od 30.05.2007.godine.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.3724/05 od 30.05.2007.godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se naloži tuženoj da deo dvorišne zgrade vv, na katastarskoj parceli broj __ KO __, koji se nalazi u dnu dvorišta gledano sa ulice desno do stana koji je od tužilje otkupio VV, ispražnjen od lica i stvari preda u državinu tužilji, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.

Blagovremeno podnetom žalbom tužilja presudu pobija iz svih zakonom propisanih razloga i čl. 360 stav 1 Zakona o parničnom postupku.

Tužena nije dostavila odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u okviru ovlašćenja iz čl. 372 ZPP, Apelacioni sud je ocenio da žalba nije osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP na koje prvostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Pobijana presuda sadrži potpune, jasne i neprotivrečne razloge o svim važnim činjenicama, koji neprotivreče sadržini dokaza u spisima, tako da se zakonitost i pravilnost presude za sigurnošću mogu ispitati, pa ne stoje navodi žalbe o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12 ZPP.

Činjenično stanje važno za donošenje odluke o osnovanosti tužbenog zahteva u postupku je potpuno i pravilno utvrđeno izvedenim dokazima, koji su pravilno ocenjeni primenom čl. 8 ZPP. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je zemljišno knjižni vlasnik tri dvorišne zgrade vv na katastarskoj parceli broj __ KO __. Ugovorom o zakupu stana na određeno vreme dana 17.04.2000.godine kao zakupodavac GG dala je u zakup stan, dvorišnu zgradu vv1, po strukturi __osoban, sa pravom korišćenja šupe broj vv3 u dvorištu zgrade, čija površina ne ulazi u površinu stana. U postupku nije bilo sporno da tužena šupu koja je predmet Ugovora o zakupu stana na određeno vreme zaključenog sa trećim licem, koristi za stanovanje punih 40 godina. Brat tužene bio je nosilac stanarskog prava na stanu vv sa pravom korišćenja šupe broj vv3. Tužena je bila član njegovog porodičnog domaćinstva i šupu je adaptirala i pretvorila u stambeni prostor. Brat tužene rešio je stambeno pitanje tako što mu je dodeljen drugi stan u svojstvu nosioca stanarskog prava na Novom Beogradu, pa se iselio iz stana vv. Po njegovom iseljenju tužena je nastavila da koristi šupu za stanovanje. Pre tužilje nosilac prava raspolaganja na stambenoj zgradi vv, sa stanovima i pomoćnim objektima u dvorištu zgrade bila je Opština Stari grad u Beogradu. Tokom 1974.godine, a potom 1985.godine, Opština Stari grad je pokrenula pred prvostepenim sudom parnične postupke radi iseljenja tužene iz stana vv u Beogradu, a oba sudska postupka pravnosnažno su završena tako što je tužbeni zahtev za iseljenje tužene odbijen.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je pobijanom presudom tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Šupa iz koje se traži iseljenje tužbenog, pre 40 godina adaptirana je u stambeni prostor, pa je došlo do faktičke prenamene, tako što je od pomoćnog objekta, napravljen glavni objekat. Prethodni nosilac prava raspolaganja nije pokrenuo ni upravni, a ni parnični postupak i tražio da se naloži tuženoj da objekat vrati u prethodno stanje i da se sa svim licima i stvarima iseli iz pomoćnog objekta, već je tražio iseljenje tužene iz stana, iz koga se njen brat iselio. Faktičkom promene namene pomoćnog objekta i korišćenjem pomoćnog objekta za stanovanje tužena se ponašala kao nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana, pa je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan.

Prema odredbama čl. 8 Evropske konvencije za zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda tužena ima pravo na zaštitu svog porodičnog doma u kome stanuje više od 40 godina, pa tužilja ne može tražiti njeno iseljenje, jer pravni prethodnik tužilje, kada je tužena preduzela prve radnje u cilju pretvaranja pomoćnog objekta u stambeni objekat, nije preduzeo ni jednu zakonom propisanu radnju kako bi zaštito svoja prava, pa se ima smatrati da je pristao da se izvrši prenamena pomoćnog objekta u stambeni.

Ni ostalim navodima žalbe, pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovodi se u sumnju, jer tužilja nije dostavila tokom prvostepenog postupka, pa ni uz žalbu u okviru ovlašćenja iz čl. 359 ZPP, ni jedan dokaz da tužena u dužem vremenskom periodu spornu nepokretnost ne koristi za stanovanje.

Na osnovu izloženog, Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio pobijanu presudu, kao u izreci ove presude, primenom čl. 375 ZPP.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom čl. 149 stav 2 ZPP, prema postignutom uspehu stranaka u sporu.


PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA

Marina Govedarica ,s.r.


Za tačnost optravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)