Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.05.2010.

Gž 2239/10_

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2239/10
Dana 19.05.2010. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužioca Javnog preduzeća „GRADSKO STAMBENO“ iz Beograda, ul. Danijelova br. 33, protiv tuženih "AA" i AA, radi poništaja aneksa ugovora, odlučujući o žalbi tužene "AA" izjavljene protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P-7862/05 od 30.11.2006. godine, u sednici veća održanoj dana 19.05.2010. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE KAO NEOSNOVANA žalba tužene DP "AA" i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P-7862/05 od 30.11.2006. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P-7862/05 od 30.11.2006. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je aneks ugovora o otkupu stana aa koji je zaključen između DP "AA" i AA, overen kod Prvog opštinskog suda u Beogradu pod brojem Ov-4287/93 i zaveden kod prvotuženog pod brojem 510 od 05.03.1993. godine ništavan i da proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, odbačena je kao neuredna protivtužba prvotuženog od 19.12.2005. godine izjavljena preko punomoćnika – advokata BA.

Protiv navedene presude, tuženo DP "AA" je blagovremeno izjavilo žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Pravno dejstvo ove žalbe proteže se i na tuženu AA koja nije izjavila žalbu, jer se tuženi u ovoj pravnoj stvari – sporu za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o otkupu stana koji su zaključili, nalaze u položaju nužnih i jedinstvenih suparničara iz čl. 204 ZPP-a.


Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Prvostepena presuda sadrži razloge o bitnim činjenicama, zbog čega nisu osnovani navodi žalbe o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12 stava drugog navedene odredbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužene DP „Fabrika hartije“ iz Beograda je ugovorom od 21.(28.)04.1971. godine na pravnog prethodnika tužioca preneo pravo korišćenja na 61 stanu, između ostalog i na stanu aa. Između tužioca kao prodavca i tužene AA kao kupca zaključen je 19.11.1992. godine ugovor o otkupu navedenog stana sa otplatom ugovorne cene u mesečnim ratama i u periodu od 40 godina. Tuženi su, 05.03.1993. godine, zaključili aneks ugovora o otkupu predmetnog stana overen kod suda pod Ov-4287/93 kojim su izvršili izmenu ugovorenog načina otplate ugovorne cene. Tuženo DP "AA" iz Beograda je 11.06.2005. godine izdalo potvrdu da je tužena AA u celosti isplatila ugovornu cenu spornog stana, po ugovoru o otkupu od 19.11.1992. godine (Ov-1142/92) i aneksu tog ugovora od 05.03.1993. godine (Ov-4287/93).

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio tužbeni zahtev.

Odredbom čl. 148 stav 1 tačka 2 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Shodno stavu drugom iste odredbe, ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili što drugo proizilazi iz prirode samog ugovora.

Aneks ugovora, po redovnom toku stvari, nema samostalnost jer je vezan za određeni ugovor i predstavlja njegov prilog, dodatak, odnosno nastavak. Samo ugovorne strane ili njihovi univerzalni sukcesori (uz ograničenje iz čl. 148 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima) aneksom mogu menjati pojedine odredbe ugovora i saglasnošću volja uspostavljati nove obaveze i prava, menjati postojeće obaveze, odricati se od istih, ugovarati nove rokove za ispunjenje obaveza, regulisati ugovorni odnos na nov način uzajamnim popuštanjem i slično. Za punovažnost takvog sporazuma, aneksa, osnovna je pretpostavka da se radi o sporazumu onih lica između kojih je zaključen osnovni ugovor, čiji je aneks sastavni deo.

U konkretnom slučaju, ugovor o otkupu stana zaključen je između tužioca i tužene AA. Zbog toga je sporni aneks tog ugovora mogao biti zaključen samo između ugovornih strana koje su zaključile ugovor o otkupu, odnosno između njihovih univerzalnih pravnih sledbenika. Tuženo DP "AA" nije ugovorna strana iz ugovora o otkupu stana od 19.11.1992. godine, niti je univerzalni sukcesor prodavca iz tog ugovora. Zbog toga je aneks ugovora o otkupu stana od 05.03.1993. godine koji su tuženi zaključili, u cilju izmene načina isplate ugovorne cene stana utvrđenog u ugovoru o otkupu zaključenog između tužioca i tužene AA, ništav pravni posao u smislu čl. 103 Zakona o obligacionim odnosima.

Osim toga, tuženo DP "AA" nije ni nosilac prava raspolaganja predmetnim stanom koji se, do zaključenja ugovora o otkupu od 19.11.1992. godine, nalazio u društvenoj svojini. Pravni prethodnik ovog tuženog je, ugovorom od 21.(28.)04.1971. godine, na pravnog prethodnika tužioca preneo pravo korišćenja na spornom stanu. Preneto pravo korišćenja je u sebi uključivalo i pravo raspolaganja. Zato, čak i kada bi se osporeni aneks ugovora o otkupu stana mogao smatrati nezavisnim i samostalnim u odnosu na ugovor o otkupu, isti bi bio ne punovažan pravni posao. Ovo s toga što je odredbom čl. 16 Zakona o stanovanju propisano da se stan u društvenoj svojini može otkupiti samo od pravnog lica koje je nosilac prava raspolaganja na istom. U ovom slučaju tuženo DP "AA" to pravo nema, jer ga je njegov pravni prethodnik, kao sastavni deo prava korišćenja, navedenim ugovorom preneo na pravnog prethodnika tužioca.

Pravilno je prvostepeni sud odbacio kao neurednu protivtužbu iz razloga što ista ne sadrži određeni zahtev tuženog Društvenog preduzeća "AA".

Izjavljenom žalbom, po nalaženju ovoga suda, neosnovano se osporava pravilnost prvostepene presude.

Žalilac, pozivajući se na ugovor od 21.(28.)04.1971. godine, neosnovano zaključuje da se pravno dejstvo tog ugovora svodi samo na prenos prava jednokratnog korišćenja (raspolaganja) predmetnim stanom i da je njegov pravni prethodnik zato zadržao za sebe pravo svojine na istom. U vreme kada je navedeni ugovor zaključen sporni stan je bio sredstvo u društvenoj svojini pravnog prethodnika tužioca na kojem je, u smislu čl. 15 stav 2 tada važećeg Ustava SFRJ, to pravno lice imalo pravo korišćenja. Pravo korišćenja sadržavalo je ovlašćenje društvenog pravnog lica da sredstvo u društvenoj svojini koristi i istim raspolaže na način propisan zakonom, što znači da je pravo korišćenja u sebi sadržavalo i pravo raspolaganja. Promet (prenos) tog prava sa jednog na drugo društveno pravno lice bio je dozvoljen. Pravni prethodnik podnosioca žalbe je ugovorom od 21.(28.)04.1971. godine, prenoseći na pravnog prethodnika tužioca pravo korišćenja spornim stanom, istovremeno izvršio i prenos prava raspolaganja istim. Na ovakav zaključak nedvosmisleno ukazuje i član 6 tog ugovora u kojem je prenosilac (pravni prethodnik žalioca) dao saglasnost primaocu (pravnom prethodniku tužioca) za uknjižbu prava korišćenja u zemljišnim knjigama i obavezao se da mu obezbedi i preda svu potrebu dokumentaciju za uknjižbu.

Žalbeni navodi da je tuženo DP "AA" zaključilo aneks ugovora o otkupu spornog stana zato što je tužilac zaključivao ugovore o otkupu stanova koji su po članu 3 ugovora od 21.(28.)04.1971. godine preneti na žalioca, nisu od uticaja na pravilnost pobijane presude. Eventualno nezakonito postupanje tužioca pri otkupu tih stanova ne daje pravo podnosiocu žalbe da nezakonito postupa u odnosu na sporni stan i da za isti zaključi aneks ugovora o otkupu iako mu je poznato da je ugovor o otkupu, stana zaključen između tužioca i tužene AA.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 375 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)