Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.07.2012.

Gž 5654/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 5654/11
Dana 12.07.2012. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Marine Govedarica, predsednika veća, Milanke Vukčević i Snežane Nastić, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, BB1, BB2 i BB3, čiji je zajednički punomoćnik BA1, VV1 do VV8, GG i GG1, DD1 do DD7, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Smederevu, Sudske jedinice II u Smederevskoj Palanci, P.br.3241/10 od 02.02.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 12.07.2012. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE žalba tužioca kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Smederevu, Sudske jedinice II u Smederevskoj Palanci, P.br.3241/10 od 02.02.2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da devizni novac koji se nalazi na staroj deviznoj štednji – deviznoj štednoj knjižici “Investbanke'' Beograd PJ aa i novac na deviznoj štednoj knjižici “Investbanke'' Beograd PJ aa1, ne predstavlja zaostavštinu pok. PP, već su svojina tužioca a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju overenog pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci pod Posl.br.3R.br.20/96 od 29.01.1996. godine, što su tuženi dužni da priznaju i dozvole tužiocu da novac sa stare devizne štednje podigne. Stavom drugim, tužilac je obavezan da tuženoj BB na ime troškova postupka isplati iznos od 6.250,00 dinara.

Blagovremenom žalbom tužilac je navedenu presudu pobijao iz svih razloga predviđenih članom 360 stav 1 ZPP. Razloge žalbe je obrazložio i žalbeni predlog izneo.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 ZPP (“Službeni glasnik RS'' br.125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506 stav 1 važećeg ZPP (“Službeni glasnik RS'' br.72/2011), Apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka predviđene članom 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog kojih bi se pobijana odluka morala ukinuti.

Suprotno navodima žalbe prvostepeni sud nije počinio ni bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP. Presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati. Izreka presude je razumljiva, ne protivreči ni sama sebi ni razlozima presude koji su u obrazloženju navedeni na jasan i logičan način i dati su za sve bitne činjenice a ne postoji ni protivrečnost između onoga što je u razlozima presude navedeno o sadržini izvedenih dokaza i samih tih dokaza.

Na osnovu pročitanih pismenih dokaza i iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, utvrđeno je da su tužilac i njegova sada pok. supruga AA1, kao davaoci izdržavanja zaključili dana 29.01.1996. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. PP, primaocem izdržavanja. Ugovor je zaključen i overen pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci 3R.br.20/96 dana 29.01.1996. godine. Ugovorom su se davaoci izdržavanja obavezali da primaocu izdržavanja obezbede ogrev, ishranu i odeću kao i sve drugo što je potrebno za njen pristojan život prema godinama starosti, da je u bolesti neguju i leče, da imovinu obrađuju i da je posle smrti po običajima sahrane i daju podušja. Primalac izdržavanja se obavezala da davaocima izdržavanja ostavi katastarske parcele aa2 i aa3, sa svim zgradama koje se nalaze na tim katastarskim parcelama, potom katastarske parcele aa4 i aa5 (sve kat. parcele se nalaze u KO _) kao i celokupnu pokretnu imovinu i gotov novac koji se bude zatekao u momentu njene smrti. Primalac izdržavanja je preminula dana _.200_. godine a kako je između tužioca i zakonskih naslednika primaoca izdržavanja bilo sporno da li je predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja raspolagala i novčanim sredstvima koja se nalaze na njene dve devizne štedne knjižice otvorene kod “Investbanke'' Beograd PJ Palanka, tužilac – davalac izdržavanja je tražio da se utvrdi da ta novčana sredstva ne predstavljaju zaostavštinu sada pok. PP – primaoca izdržavanja.

Navedeno činjenično stanje utvrđeno je potpuno i pouzdano i ono logično i nedvosmisleno proizilazi iz dokaza u spisima koje je prvostepeni sud pravilno cenio u smislu člana 8 ZPP. Tužilac je u žalbi kao razlog pobijanja presude prvostepenog suda naveo da činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno ali u obrazloženju žalbe ne ukazuje koje činjenice su pogrešno utvrđene, odnosno koje bitne činjenice nisu utvrđene. Inače, u žalbi nisu isticane nove činjenice niti su nuđeni ili predlagani novi dokazi u smislu člana 359 stav 1 ZPP.

Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da tužbeni zahtev nije osnovan. Za svoju odluku naveo je jasne, valjane i zakonite razloge koje prihvata Apelacioni sud.

Na osnovu pravilne pravne ocene utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da primalac izdržavanja davaocima izdržavanja kao naknadu za pruženo izdržavanje nije ostavila novac koji se nalazi na njenim deviznim štednim knjižicama. Davaoci izdržavanja su singularni a ne univerzalni sukcesori primaoca izdržavanja, pa se stoga ugovorom o doživotnom izdržavanju na davaoca izdržavanja prenosi imovina primaoca izdržavanja koja mora biti individualizovana, u suprotnom ugovor je ništav. U odsustvu individualizacije imovine koja predstavlja predmet ugovora o doživotnom izdržavanju taj ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Nesporazumevanje stranaka o imovini koja se prenosi davaocu, u svakom slučaju, vodi ništavosti ugovora. Izuzetak postoji u pogledu pokretnih stvari koje služe iskorišćavanju nepokretnosti koje su predmet ugovora jer kada se prenose nepokretnosti, smatra se da su prenesene i pokretnosti koje služe iskorišćavanju tih nepokretnosti (član 117 stav 2 Zakona o nasleđivanju - “Službeni glasnik SRS'' br.52/74, 1/80 i 25/82, koji se primenjuje na osnovu člana 237 stav 2 važećeg Zakona o nasleđivanju - “Službeni glasnik RS'' br.46/95). Sve druge pokretne stvari primaoca izdržavanja da bi bile obuhvaćene ugovorom moraju u ugovoru biti navedene (stav 3) S tim u vezi kada se obaveza primaoca izdržavanja sastoji u predaji sume novca ta suma mora biti određena u ugovoru, odnosno mora biti odrediva a odrediva je onda kada ugovor pruža dovoljno podataka iz kojih se sa sigurnošću može utvrditi o kojoj sumi se radi. U predmetnom ugovoru je navedeno da primalac izdržavanja davaocima izdržavanja, između ostalog, ostavlja “gotov novac'' koji se bude zatekao u momentu njene smrti. Po nalaženju Apelacionog suda obaveza primaoca izdržavanja u ovom delu nije određena i ne sadrži dovoljno podataka na osnovu kojih bi se moglo utvrditi o kojim novčanim sredstvima se radi u pogledu iznosa, valute i mesta na kome se nalaze, pa stoga predmet ugovora u tom delu ne samo da nije određen već nije ni odrediv.

Pored izloženog postoji još jedan razlog zbog koga je predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav u delu kojim primalac izdržavanja davaocima izdržavanja ostavlja novčana sredstva. Odredbom člana 117 stav 1 Zakona o nasleđivanju kojom su definisani pojam ugovora o doživotnom izdržavanju, njegove osobine i obaveze primaoca i davaoca izdržavanja, predviđeno je da primalac izdržavanja davaocu izdržavanja ugovorom može ostaviti samo stvari i prava koja mu pripadaju u vreme zaključenja ugovora, čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja. Stoga je ništav ugovor kojim se određuje prenos stvari koje će primalac steći posle zaključenja ugovora a sada pok. PP, kao primalac izdržavanja, ugovorom o doživotnom izdržavanju od 29.01.1996. godine tužiocu i njegovoj sada pok. supruzi, kao davaocima izdržavanja ostavlja novac koji se bude zatekao u momentu njene smrti, što znači da je predmet ove njene obaveze i novac koji bude stekla posle zaključenja ugovora.

Kako je odredba ugovora o doživotnom izdržavanju od 29.01.1996. godine, u delu koji se odnosi na obavezu primaoca izdržavanja da davaocima izdržavanja, između ostale imovine, ostavi i novčana sredstva, iz više razloga ništava, a sud u smislu čl.103 Zakona o obligacionim odnosima a sud shodno čl.109 istog Zakona na ništavost pazi po službenoj dužnosti, to tužilac ne uživa sudsku zaštitu kad traži da se utvrdi da devizna sredstva sa dve štedne knjižice sada pok. primaoca izdržavanja ne čine zaostavštinu primaoca izdržavanja, odnosno da se utvrdi da on ima pravo da na osnovu predmetnog Ugovora njima raspolaže.

Iz navedenih razloga nisu osnovani i ne mogu biti prihvaćeni navodi žalbe kojima tužilac pozivajući se na odredbe članova 99 i 101 Zakona o obligacionim odnosima, izlaže svoje tumačenje predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju i volju sada pok. PP kao primaoca izdržavanja.

Navodi kojima tužilac u žalbi ukazuje na rodbinske veze tuženih i sada pok. PP i ističe da tuženi iako u rodbinskim vezama sa sada pok. PP nisu prihvatili da se o njoj staraju, te da je on to činio iako nije u srodstvu sa njom, su bez značaja za odluku i ne mogu dovesti do drugačije, za tužioca povoljnije odluke, pa ih drugostepeni sud shodno članu 382 stav 1 ZPP ne obrazlaže posebno.

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je zasnovana na pravilnoj primeni odredbe člana 149 ZPP i odgovara ishodu spora i postignutom uspehu stranaka.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je na osnovu člana 375 ZPP koji je bio na snazi u vreme donošenja ožalbene presude, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija,
Marina Govedarica,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)