Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.06.2010.

Gž 11214/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 11214/10
Dana 24.06.2010. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA advokat, radi činidbe, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Kučevu P-213/03 od 05.11.2007. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2010. godine, doneo je,


P R E S U D U

ODBIJA SE KAO NEOSNOVANA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Opštinskog suda u Kučevu P-213/03 od 05.11.2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Kučevu P-213/03 od 05.11.2007. godine, stavom prvim izreke, usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca AA i naloženo tuženom BB da na istočni zid-fasadu svoje garaže na kat.parc. aa postavi kosu olučnu cev koja bi preuzimala vodu iz obe olučne vertikale na toj fasadi, a zatim bi se prelamala na južnu fasadu i na taj način sprovodila vodu na njegovu katastarsku parcelu broj aa, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ima parničnih troškova, isplati 35.650,00 dinara u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene matarijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Izreka pobijane presude je razumljiva, a obrazloženje iste sadrži jasne i neprotivrečne razloge o odlučnim činjenicama. S obzirom da prvostepena presuda nema navedenih nedostataka i zbog kojih se njena pravilnost ne može ispitati, drugostepeni sud je našao da se izjavljenom žalbom neosnovano ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12 stava drugog navedene odredbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravosnažnom presudom P-1119/87 od 28.12.1988. godine utvrđeno je da je tužilac vlasnik katastarske parcele aa u površini od 3,10 ari i tuženi je obavezan da navedenu parcelu preda u posed tužiocu. Tužilac se nalazi u državini predmetne katastarske parcele na kojoj je tuženi sagradio građevinski objekat koji, sa ostalim objektima tuženog na njegovoj katastarskoj parceli aa, čini jedinstvenu građevinsku celinu. U postupku izvršenja radi rušenja spornog objekta koji je u to vreme bio nezavršen, izgrađen do ploče, stranke su zaključile poravnanje po kojem je tuženi za zemljište ispod objekta isplatio tužiocu 15.000,00 DEM, a tužilac je odustao od rušenja i povukao predlog za izvršenje. Tuženi je, nakon toga, na spornom objektu podigao krov i postavio oluke. Horizontalni oluci, budući da je međuspratna konstrukcija – ploča izgrađena u nagibu prema tužiočevoj parceli, postavljeni su kako je to u takvoj situaciji bilo moguće. Vertikalni oluci, dve olučne vertikale na istočnoj fasadi spornog objekta, postavljeni su tako da atmosfersku vodu sa pomoćnog objekta tuženog odvode u parcele tužioca – katastarske parcele aa i aa1 obe KO _. Uobičajeno tehničko rešenje u ovakvoj situaciji kojim bi se voda sprovodila na parcelu tuženog je da se na istočnom zidu – fasadi objekta tuženog postavi kosa olučna cev koja bi preuzimala vodu iz obe olučne vertikale i premala se na južni zid – fasadu tog objekta.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 3 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa propisano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da se njome koristi i da njome raspolaže u granicama određenim zakonom (stav 1), a svako je dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica (stav 2). Ako treće lice neosnovano uznemiri vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi način, a ne oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik shodno čl. 42 stav 1 navedenog Zakona može tužbom tražiti da to uznemiravanje prestane.

Tužilac i tuženi su vlasnici nepokretnosti, parcela koje se međusobno graniče. Svojinska ovlašćenja na tim nepokretnostima stranke zato moraju vršiti u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanje vlasnika susedne nepokretnosti. U vršenju tih prava, svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje, između ostalog i da preduzme potrebne mere da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište (susedsko pravo).

S obzirom da je u provedenom postupku utvrđeno da se kišnica sa pomoćnog objekta tuženog, koji se nalazi na delu tužiočeve parcele, sliva u parcelu tužioca i da se to može otkloniti postavljanjem kose olučne cevi na istočni i južni zid dograđenog pomoćnog objekta tuženog, pravilno je obavezan tuženi da na taj način spreči da kišnica koja se sliva sa njegove zgrade ne pada na susedno, tužiočevo zemljište.

Navodi žalbe tuženog, po nalaženju drugostepenog suda, nisu osnovani.

Stranke su se saglasile da veštačenje obavi sudski veštak građevinske struke SS. Tuženi tokom prvostepenog postupka, nije osporio nalaz tog veštaka zato što sudski veštak ne poseduje stručno znanje neophodno za ovu vrstu veštačenja, niti je predložio da se veštačenje ponovi i da isto obavi drugi sudski veštak odgovarajuće struke. Oluci (horizontalni i vertikalni) na objekat tuženog postavljeni su onako kako se isti postavljaju, ali tako postavljeni kišnicu koja se sliva sa krova tog objekta u potpunosti odvode u parcelu tužioca. Tuženi na taj način uznemirava tužioca u vršenju prava svojine na njegovoj nepokretnosti, što tužiocu daje pravo da podnese tužbu iz čl. 42 stav 1 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i da od tuženog zahteva preduzimanje neophodnih mera u cilju prestanka uznemiravanja. Tehničko rešenje koje je, u dopunskom nalazu od 04.04.2007. godine, predložio sudski veštak je uobičajeno u takvoj situaciji. Okolnost da to rešenje tuženom izgleda kao nešto što nikada niko nije primenio u praksi nema značaja, jer je to rešenje moguće i služi cilju – sprečavanju da se kišnica sa objekta tuženog sliva u parcelu tužioca. Osim toga, tuženi ne pruža nikakve dokaze za tvrdnju da je predloženo rešenje protivno pravilima limarske struke i standardima u građevinarstvu. Zato se ne mogu prihvatiti žalbeni navodi da prvostepeni sud pobijanu odluku nije mogao zasnovati na nalazu i mišljenju sudskog veštaka SS.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka, jer je zasnovana na pravilnoj primeni članova 149 i 150 ZPP-a.

Sa svega navedenog, na osnovu čl. 375 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)