Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.11.2010.

Gž 14622/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 14622/10
Dana 03.11.2010. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tuženih "BB" i BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi utvrđivanja prava preče kupovine i poništaja ugovora o otkupu stana, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P-5261/08 od 15.04.2009. godine koja je ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P-75520/10 od 13.07.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 03.11.2010. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE KAO NEOSNOVANA žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P-5261/08 od 15.04.2009. godine koja je ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P-75520/10 od 13.07.2010. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P-5261/08 od 15.04.2009. godine koja je ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P-75520/10 od 13.07.2010. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se utvrdi da ima pravo preče kupovine na idealnom delu od 90% stana aa i da se ništi ugovor o otkupu stana overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov-11357/06 od 13.07.2006. godine po kom ugovoru je tuženi "BB" idealni deo navedenog stana prodao tuženom BB za cenu od 617.868,50 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tuženo "BB" da u roku od 15 dana svoj idealni deo navedenog stana proda tužilji pod istim uslovima kao u prethodnom stavu izreke i o kupoprodaji sa tužiljom sačini pismeni i kod suda potvrđeni ugovor podoban za prenos prava svojine kod Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Novi Beograd, što ako ne učini u određenom roku ova presuda će služiti kao osnov za uknjižbu prava svojine tužilje, i da je drugotuženi BB dužan da trpi da se kod Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Novi Beograd izvrši prenos prava svojine na idealnom delu spornog stana u korist tužilje, kao i da se obavežu tuženi da tužilji solidarno naplate troškove postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom "BB" isplati iznos od 12.825,00 dinara na ime troškova parničnog postupka u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženom BB isplati iznos od 32.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv navedene presude, tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženo "BB" je dalo odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je suvlasnik na stanu aa, sa udelom od 10%. Pravo susvojine tužilja je stekla nasleđivanjem imovine svog brata, pok. PP. Tuženo "BB" je nosilac prava raspolaganja na predmetnom stanu sa udelom od 90%. Između tuženih je zaključen ugovor o otkupu 90%, odnosno 43,89m² spornog stana po ugovornoj ceni od 617.868,50 dinara. Potpisi ugovarača na ovom ugovoru overeni su kod suda 13.07.2006. godine pod Ov-11357/06.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, koje između stranaka nije ni bilo sporno, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev.

Tužilja u ovoj pravnoj stvari zahteva sudsku zaštitu po osnovu povređenog prava preče kupovine.

Pravo preče kupovine ovlašćuje njegovog imaoca (prekupca) da zahteva od sopstvenika, kada se ovaj odluči da stvar proda, da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca. Ukoliko sopstvenik ne postupi tako, nego stvar proda trećem licu to pravo ovlašćuje njegovog imaoca da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zaključen ugovor o prodaji. Pravo preče kupovine suvlasnika nepokretnosti propisuju članovi 5 i 10 Zakona o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 42/98) važećeg u vreme otkupa suvlasničkog dela spornog stana u društvenoj svojini, u vezi sa čl. 14 stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Između tužilje i tuženog "BB" do zaključenja ugovora o otkupu Ov-11357/06 od 13.07.2006. godine postojala je suvlasnička zajednica predviđena čl. 17 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Suvlasnik idealnog dela stana u susvojini, shodno čl. 16 stav 6 Zakona o stanovanju, ima pravo da otkupljuje stan u idealnim delovima dok ga u celini ne otkupi. Međutim, to pravo pripada samo suvlasniku koji istovremeno ima status zakupca na delu stana u društvenoj svojini. Ovo pravo se u tom slučaju zasniva na njegovom pravnom položaju zakupca na tom delu stana, odnosno njegovo pravo na otkup suvlasničkog dela stana u društvenoj ili državnoj svojini izjednačeno je sa pravom zakupca na celom stanu u društvenoj svojini.

U konkretnom slučaju, tužilja nema svojstvo zakupca na delu predmetnog stana u društvenoj svojini. Zbog toga, ni kao suvlasnik sa udelom od 10/100 (10%) idealnih delova tog stana nema pravo na otkup preostalog dela stana u društvenoj svojini. Zato tuženo "BB" kao nosilac prava raspolaganja na delu spornog stana u društvenoj svojini nije imalo obavezu da pre zaključenja ugovora o otkupu tog dela sa trećim licem, ovde tuženim BB, isti prethodno ponudi tužilji, tako da nije ni moglo doći do povrede njenog prava preče kupovine (otkupa).

Izjavljenom žalbom, po nalaženju Apelacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost prvostepene presude zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredba čl. 14 stav 1 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i odredbe o pravu preče kupovine iz Zakona o prometu nepokretnosti ne primenjuju se kod otkupa idealnog dela stana u društvenoj svojini. Otkup stana je poseban, zakonom (Zakonom o stanovanju) ustanovljeni način sticanja prava svojine kojim se društvena, odnosno državna svojina na stanu transformiše u privatnu svojinu. Nosioci prava raspolaganja stanovima u društvenoj svojini i vlasnici stanova u državnoj svojini nemaju autonomiju volje kod zaključenja ugovora o otkupu. Odredbom čl. 16 stav 1 Zakona o stanovanju propisana je njihova obaveza da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omoguće otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim tim zakonom. Krug lica koja imaju pravo na otkup stana ograničen je na nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca i njegovog bračnog druga i decu, ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava (zakupca). Tužilja ne spada u krug lica kojima Zakon o stanovanju daje pravo na otkup stana, pa ni idealnog dela stana u društvenoj svojini, zbog čega tužilja neosnovano zahteva poništaj spornog ugovora o otkupu stana koji su tuženi zaključili sa razloga što je na taj način povređeno njeno pravo preče kupovine.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka, jer je ista zasnovana na pravilnoj primeni članova 149 i 150 ZPP-a.

Sa svega navedenog, na osnovu čl. 375 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

        Predsednik veća-sudija
        Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)