Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.02.2012.

Gž 14668/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 14668/10
Dana 20.02.2012. godine
B E O G R A D


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Marine Govedarica, predsednika veća, Snežane Nastić i Radmile Đurić, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih "BB" i Republike Srbije koju zastupa Republički javni pravobranilac iz Beograda, ul.Nemanjina 22-26, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudske jedinice u Sopotu, P.br.3814/2010 od 05.07.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 20.02.2012. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE žalba tužene Republike Srbije kao neosnovana, i POTVRĐUJE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudske jedinice u Sopotu, P.br.3814/2010 od 05.07.2010. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja vlasnik kp. aa i aa1, a što su tuženi dužni da priznaju i omoguće joj upis prava svojine u javni registar prava na nepokretnosti, u protivnom ova presuda će služiti kao podobna isprava za upis prava svojine u korist tužilje. Stavom drugim, obavezana je tužena Republika Srbija da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 82.892,00 dinara.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavila tužena Republika Srbija pobijajući je iz svih razloga predviđenih odredbom člana 360 stav 1 ZPP-a. Žalbene razloge je obrazložila i žalbeni predlog iznela.

Tužilja je odgovorila na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe čl. 372 ZPP (“Službeni glasnik RS'' br.125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506 stav 1 sada važećeg ZPP (“Službeni glasnik RS'' br.72/2011), Apelacioni sud je zaključio da žalba nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka predviđene odredbom čl.361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Izreka presude je jasna i neprotivurečna razlozima datim u obrazloženju kako u odnosu na činjenične zaključke, tako i na primenjene propise. Prvostepena presuda sadrži jasne i potpune razloge o činjenicama važnim za presuđenje, koje nisu u suprotnosti sa sadržinom izvedenih dokaza iz spisa. Stoga, presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati, pa neosnovano tužena Republika Srbija u žalbi ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, na osnovu čl.361 stav 2 tačka 12 ZPP-a.

Na osnovu provedenog dokaznog postupka utvrđeno je da su tokom 1963. godine formirane parcele kp.br.aa4, aa, aa3 i aa1 od kp.br.aa0 KO _. Tužilja je rešenjima Opštinskog suda u Sopotu O.br.117/78 od 14.08.1978. godine i O-203/91 od 23.12.1991. godine, oglašena zakonskim naslednikom svojih pokojnih roditelja na nepokretnostima koje su predmet parnice. Rešenjem SO Sopot br.03-5187/1 od 16.07.1965. godine određeno je sprovođenje arondacije ½ kp.br.aa01 i kp.aa0, upisane u ZKUL br._ KO _, vlasništvo pravnih prethodnika tužilje, u korist pravnog prethodnika tuženog "BB", i utvrđeno da će Komisija za arondaciju SO Sopot rešenjem odrediti naknadu za arondirano zemljište. Rešenjem Komisije za arondaciju zemljišta SO Sopot od 29.12.1965. godine određena je naknada na ime arondiradnih nepokretnosti i to za ½ kp.br.aa01 novčani iznos od 345.157,00 dinara, i za kp.br.aa0, novčani iznos od 27.679,00 dinara. Pravni prethodnik tuženog "BB" nije isplatio novčanu naknadu na ime arondiranih nepokretnosti u njegovu korist i nikada nije bio u posedu nepokretnosti koje su predmet parnice. U ln.br._ KO _ upisana je kp.br.aa4, površine 0.05,63 ha na kojoj je izgrađena porodična stambena zgrada, državna svojina sa pravom korišćenja tuženog "BB", a u ln.br._ KO _ upisane su kp.br.aa, površine _ ha i 3288/4, površine _ ha, društvena svojina-"BB" d.o.o. Komisija za arondaciju je 26.12.1966. godine na osnovu zahteva pravnih prethodnika tužilje i tuženog "BB"., donela zaključak da izvrši izmenu rešenja od 29.12.1965. godine, pa je rešenjem br.03-5923/5 od 09.01.1967. godine utvrđeno da se menja dispozitiv navedenog rešenja na taj način što se briše tekst dispozitiva rešenja i zamenjuje novim tekstom tako da se za kp.br.aa01 u ½ njiva III klase od _ ha u KO _, dodeljuje naturalna naknada i to - kp.br.aa02 njiva III klase u površini od _ ha u KO _, a u odnosu na kp.br.aa0 pravni prethodnik tuženog "BB" je izjavio da odustaje od arondacije ove parcele.

Utvrđeno činjenično stanje je potpuno i pouzdano i ono logično i nedvosmisleno proizilazi iz dokaza u spisima koje je prvostepeni sud pravilno ocenio u smislu čl.8 ZPP. Žalbom tužene Republike Srbije činjenično stanje utvrđeno od strane prvostepenog suda ne dovodi se u sumnju, jer se žalbom pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja samo formalno, dok se u suštini žalbom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu nesumnjivo utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je osnovan tužbeni zahtev tužilje. Pravni stav i razloge prvostepenog suda u potpunosti prihvata i Apelacioni sud.

Nije osnovano žalbeno osporavanje kojim se ukazuje na drugačiju sadržinu rešenja Komisije za arondaciju zemljišta SO Sopot br.03-5923/5 od 09.01.1967. godine, jer je interpretacija sadržine navedenog rešenja u žalbi pogrešna i suprotna sadržini samog rešenja. Naime, iz navedenog rešenja nesumnjivo proizilazi da je Komisija za arondaciju zemljišta SO Sopot konstatovala sporazum koji su zaključili korisnik arondacije i raniji sopstvenik arondirane nepokretnosti, tako da prethodno određenu novčanu naknadu za arondiranu kp.br.aa01 izmene naturalnom naknadom, s tim da pravni prethodnik tuženog "BB" odustaje od arondacije kp.br.aa0. Autentičnost navedenog pismena nije dovedena u sumnju tokom sprovedenog dokaznog postupka, a ni sada u žalbi.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Prema Osnovnom zakonu o iskorišćavanju poljoprivrednog zemljišta važećeg u vreme izvršene arondacije i isplate naknade ranijem sopstveniku pripojenog zemljišta (“Službeni list SFRJ'' br.25 od 02.06.1965. godine) arondacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine, a gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažnost rešenja o arondaciji i rešenja o naknadi, nakon čega se vrši predaja zemljišta pripojenog arondacijom korisniku arondacije (čl.36-49 navedenog Zakona).

U konkretnoj pravnoj situaciji, pravnosnažnim rešenjem o arondaciji od 16.07.1965. godine korisnik arondacije je stekao pravo svojine, odnosno korišćenja na arondiranoj nepokretnosti. Međutim, rešenjem od 09.01.1967. godine promenjeno je rešenje o utvrđenoj naknadi za arondiranu nepokretnost od 29.12.1965. godine, tako da se u odnosu na nepokretnosti koje su predmet parnice, odustaje od arondacije, iz čega proizilazi da je otpao osnov za sticanje prava svojine, odnosno korišćenja korisnika arondacije iz rešenja o arondaciji od 16.07.1965. godine. Stoga, tužilja osnovano zahteva da se utvrdi da je vlasnik predmetnih parcela koje su arondirane njenim pravnim prethodnicima jer je otpao pravni osnov po kome su tuženi "BB" i Republika Srbija upisali pravo korišćenja, odnosno pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, koje nikada nisu ni predate u posed korisniku arondacije. Takođe, nije osnovan ni žalbeni navod da odustanak pravnog prethodnika prvotuženih od arondacije kp.aa0 KO _ čijim cepanjem su nastale predmetne parcele, nema značaja za rešenje o arondaciji od 16.07.1965. godine. Ovo sa razloga što je postupak arondacije pokrenut po predlogu i u korist pravnog prethodnika prvotuženog koji je isto tako imao pravo i dispoziciju da odustane od arondacije, što je u sporazumu sa ranijim sopstvenicima zemljišta i učinio, a što je konstatovano u rešenju Komisije za arondaciju zemljišta SO Sopot od 09.01.1967. godine.

Kako se ni ostalim navodima žalbe ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost prvostepene presude na osnovu čl.375 ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka, sadržana u stavu drugom izreke ožalbene presude, primenom čl.387 tačka 2, jer je doneta saglasno odredbama čl.149, 150 i 159 ZPP-a. Pravilno je odlučeno i o visini troškova parničnog postupka, na osnovu tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, važećoj u vreme presuđenja.

Predsednik veća-sudija
Marina Govedarica, s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)