Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.07.2011.

Gž 1598/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 1598/11
27.07.2011.godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Zorice Jašarević, predsednika veća, Vesne Matković i Smiljke Dingarac-Nićiforović, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa AB, advokat, protiv tuženih BB i BB1, koje zastupa BA advokat, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.64601/10 od 04.10.2010.godine u sednici veća održanoj na dan 27.jula 2011.godine, doneo je


P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.64601/10 od 04.10.2010.godine u stavu prvom i trećem izreke i žalba tužilje ODBIJA kao neosnovana.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.64601/10 od 04.10.2010.godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se utvrdi da je suvlasnik sa udelom od 2/3 idealnih delova stana aa, što su tužene BB i BB1 dužne priznati i trpeti a nadležni sud i drugi organi sprovesti u zemljišnim i drugim javnim knjigama po pravnosnažnosti presude kao neosnovan. Stavom drugim izreke, oslobođena je tužilja od plaćanja sudskih taksi, a stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 77.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude.

Protiv označene presude blagovremeno je tužilja izjavila žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je našao da žalba tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti niti iz tačke 12 ove zakonske odredbe na koju ukazuje žalba, jer presuda sadrži potpune jasne i neprotivurečne razloge o bitnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju otac stranaka, sada pokojni Stojkovski Mirko, otkupio je predmetni stan, kao nosilac stanarskog prava, od nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini Države SRJ-Ministarstva odbrane - Vojnograđevinske direkcije “Beograd” (pravnog prethodnika tužilje) na osnovu ugovora o otkupu stana overenog pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov.br.11956/93 dana 20.marta 1993.godine s tim da ugovorenu otkupnu cenu od 22.735.255,00 dinara isplati u roku od 28 godina u 336 mesečnih rata. Iza smrti PP, preminulog 19_.godine, oglašena je za naslednika PP1, supruga ostavioca pravnosnažnim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu O.2282/95 od 21.11.1995.godine. PP1 je preminula 19_.godine a za njene naslednike na predmetnom stanu oglašene su tužilja i tužene, ćerke ostavilje, svaka sa 1/3 dela pravnosnažnim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu O.3003/96 od 27.marta 1997.godine. Tužilja je sve vreme do smrti roditelja živela sa njima u zajedničkom domaćinstvu, brinula se o njima, pomagala im i sahranila ih. Tvrdi da je sve vreme vršila otplatu rata na ime otkupne cene stana iz svojih materijalnih sredstava i smatra da joj po tom osnovu pripada veći svojinski udeo na predmetnom stanu.

Primenjujući na utvrđeno činjenično stanje materijalno pravo prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev ocenjujući da predmetni stan ne predstavlja zajedničku imovinu tužilje i njenih roditelja, jer je pravo svojine na stanu danom overe ugovora u sudu stekao otac parničnih stranaka u smislu odredbe člana 18 Zakona o stanovanju, pri čemu nije od značaja na sticanje prava svojine na stanu činjenica ko je vršio otplatu rata na ime cene stana s obzirom da se na taj način ne može steći svojina na stanu već samo obligaciono potraživanje.

Sa pravnog stanovišta Apelacionog suda prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev dajući dovoljne i jasne razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud.

Nisu osnovani žalbeni navodi da tužilji po osnovu ulaganja, tj. sticanja u porodičnoj zajednici sa pokojnim roditeljima shodno članu 195 Porodičnog zakona pripada 2/3 idealnog dela na predmetnom stanu, jer je umesto oca otplaćivala dug na ime otkupne cene stana iz svojih ličnih novčanih sredstava. Ovo zato što je članom 16 Zakona o stanovanju uređeno pravo na otkup stanova po posebnim uslovima i omogućen preobražaj stanarskog prava, odnosno zakupa u svojinu nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu a bračnom drugu i deci uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava. Kada nosilac stanarskog prava otkupi stan stiče svojinu na istom shodno odredbi člana 25 Zakona o stanovanju, i tako stečen stan ne ulazi u režim imovine stečene u porodičnoj zajednici, jer ima svoje izvorište u stanarskom pravu odnosno pravu zakupa sticaoca kome je zakon omogućio da ga otkupi po netržišnim uslovima. Stoga je bez značaja za sticanje svojine na stanu ko je otplaćivao otkupnu cenu stana.

Odredba člana 26 stav 1 navedenog zakona, na koji se poziva žalba, reguliše odnose davaoca i lica koje je od davaoca stana na korišćenje otkupilo stan, a ne odnose lica koje je otkupilo stan i člana porodičnog domaćinstva koji je učestvovao u otplati otkupne cene stana, kako pogrešno smatra žalilja.

Radi izloženog a na osnovu odredbe člana 375 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom odredaba člana 149 i 150 ZPP.

Predsednik veća-sudija,
Zorica Jašarević s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)