Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.05.2011.

Gž 2600/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2600/11
Dana,19.05.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Nevenke Romčević i Marine Jakić, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tuženog BB, koga zastupa BA, advokat, radi predaje u posed nepokretnosti, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo P 1825/10 od 07.04.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 19.05.2011. godine, doneo je



P R E S U D U


ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo P 1825/10 od 07.04.2010. godine.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo P 1825/10 od 07.04.2010. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu kao vlasniku preda u posed i na korišćenje k.p. aa i aa1 obe upisane u l.n. aa2 KO Kaona. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 15.300,00 dinara.

Protiv navedene presude, blagovremeno je izjavio žalbu tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu čl. 372 ZPP i nalazi da je žalba neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 1 tačka 12 istog zakona na koju se žalbom neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivrečna. Sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac upisan kao vlasnik k.p. aa i aa1 u list nepokretnosti aa2 KO Kaona. U posedu predmetnih nepokretnosti je tuženi na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenim sa prethodnim vlasnicima, prodavcima SS i SS1 Ov 1672/03 od 07.11.2003. godine. Po tužbi pravnog prethodnika tužioca, oca VV protiv tuženih SS i SS1 u predmetu P 109/04 je odbijen tužbeni zahtev da se poništi kupoprodajni ugovor Ov 1672/03 od 07.11.2003. godine. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kučevu P.br.232/85 od 6.06.1994.godine utvrđeno je da su pravni predhodnici tuženog, SS i SS1 vlasnici kat. parcele aa3 i aa1 sa po ½ po osnovu održaja. Istom presudom utvrđeno je da je ništavo poravnanje zaključeno pred Opštinskim sudom u Kučevu u predmetu P 522/84 od 22.07.1984. godine kojim je GG predmetne parcele otuđio u korist VV. Presudom P 180/94 od 25.10.1994. godine prethodni vlasnici parcela VV i VV1 su obavezani da SS i SS1 predaju u posed k.p. aa i aa1. Izvršenje je sprovedeno dana 27.10.1997. godine u izvršnom postupku I 44/96. Presudom Opštinskog suda u Kučevu P 491/97 od 11.04.1996. godine zbog neosnovanog korišćenja navedenih parcela obavezani su VV i VV1 da SS i SS1 izvrše isplatu za period od 05.11.1998. godine do predaje u posed. Pred Opštinskim sudom u Kučevu vođen je i postupak radi smetanja poseda u predmetu P 881/87 u kojem je utvrđeno da su SS i SS1 bili poslednji mirni i faktički posednici kat. parcela a da je u posedu smetao tuženi VV, na taj način što je 24.05.1984. godine izvršio samovlasno zauzeće.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je ocenio da je pitanje svojine i državine na kat. parc. aa i aa1 raspravljeno u postupcima vođenim pred Opštinskim sudom u Kučevu, da su parcele predate pravnim prethodnicima tuženog koji su zaključili punovažan ugovor o kupoprodaji O 1672/03 od 0'7.11.2003. godine i predali mu navedene parcele.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbe čl. 20, 28, 30 i 33 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa odbijanjem tužbenog zahteva.

Neosnovano se žalbom ukazuje da pravni prethodnici tuženog nisu stekli pravo svojine na predmetnim nepokretnostima te da svojinu nisu mogli da prenesu tuženom, jer nepokretnosti nisu stekli ni na jedan od načina propisanih zakonom. Prema odredbi čl. 20 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Po samom zakonu pravo svojine se stiče, između ostalog, i održajem (čl. 28 i 30 ZOSO), što je ovde slučaj sa pravnim prethodnicima tuženog, čije pravo svojine na osnovu održaja je utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. Suprotno navodima žalbe, pravni prethodnici tuženog su stekli pravo svojine odlukom suda i preneli je tuženom punovažnim pravnim poslom.

Tužilac svoje pravo svojine zasniva na činjenici upisa u katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda i zahteva predaju nepokretnosti od tuženog kod kojeg se ona nalazi u faktičkoj vlasti. Međutim, zemljižno knjižni upis je pravno valjan samo onda kada je uknjiženo pravo potpuno dokazano bez ikakve sumnje o pravnom osnovu upisa. Sam upis, nije dovoljan dokaz da je upisano lice nosilac upisanog prava, kako je pravilno ocenio prvostepeni sud. Pravilno je u prvostepenom postupku utvrđeno da je pravni osnov upisa pravnog prethodnika tužioca otpao, što je utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom. Nasuprot tome, tuženi imaju pravni osnov držanja nepokretnosti, a to je punovažan ugovor o kupoprodaji zaključen sa prethodnim vlasnicima, čija je pravovaljanost utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom. Neosnovano se žalbom ukazuje da je pravni prethodnik tužioca pravo svojine stekao po osnovu trampe i kao vlasnik upisan u registar nepokretnosti. Suprotno navodima žalbe, u postupku vođenom pred Opštinskim sudom u Kučevu kojim je utvrđeno da su pravni prethodnici tuženog SS i SS1 suvlasnici sa po ½ na k.p. 1032/2 i 1034/2 po osnovu održaja, utvrđeno je da je ništavo poravnanje kojim je putem trampe sa GG, VV stekao pravo svojine na predmetnim katastarskim parcelama, jer se radilo o fiktivnoj trampi. Stoga je pravilno prvostepeni sud, pri postojanju punovažnog ugovora o kupoprodaji koji je tuženi zaključio sa prethodnim vlasnicima, pri nespornoj činjenici da je u posedu parcela tuženi, a da je tužilac upisan u listu nepokretnosti kao vlasnik, odbio tužbeni zahtev.

Ne utiče na pravilnost i zakonitost odluke navod prvostepenog suda u obrazloženju presude, na koji se žalbom neosnovano ukazuje, da se radi o presuđenoj stvari, jer iz obrazloženja žalbe sledi da je prvostepeni sud ocenio da je pravnosnažno raspravljeno pitanje svojine i državine na predmetnim nepokretnostima, a ne da je presuđeno u smislu postojanja identiteta stranaka i tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga primenom čl. 375 ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)