Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.10.2010.

Gž 2693/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2693/10
Dana 14.10.2010. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Tamare Uzelac Đurović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Sanje Lekić, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu V P.br.1243/06 od 22.04.2008.godine, u sednici veća održanoj dana 14.10.2010.godine, doneo je


P R E S U D U


І PREINAČUJE SE presuda Petog opštinskog suda u Beogradu V P.br.1243/06 od 22.04.2008.godine tako što se USVAJA zahtev tužilje AA i utvrđuje da je tužilja vlasnik kuće vv i vanknjižni vlasnik pomoćnog objekta vv1 i stambenog objekta – vv2, što je tuženi BB dužan da prizna i trpi da tužilja navedeno pravo svojine upiše u zemljišne i druge javne knjige.

ІІ PREINAČUJE SE rešenje o troškovima parničnog postupka sadržno u stavu drugom presude Petog opštinskog suda u Beogradu V P.br.1243/06 od 22.04.2008.godine tako što se OBAVEZUJE tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.500,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka ove presude.


O b r a z l o ž e nj e


Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA, kao pravnog sledbenika prvobitno tuženog PP, bivšeg iz __ kojim je tražila da sud utvrdi da je vlasnik kuće vv upisane kao ZKTELO vv i vanknjižni vlasnik pomoćnog objekta vv1 i stambenog objekta vv2, po osnovu kupoprodaje i izgradnje ličnim sredstvima, što bi tuženi BB bio dužan priznati i trpeti da tužilja njeno pravo svojine upiše u zemljišne i druge javne knjige o evidenciji nepokretnosti (stav prvi izreke). Obavezana je tužilja da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 39.500,00 dinara ( stav drugi izreke ).

Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu iz svih zakonskih razloga predviđenih odredbom člana 360 stav 1 ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04), Apelacioni sud je našao

- da je žalba osnovana.

Prema stanju spisa tužilja i tuženi su komšije koje dele katastarske parcele 4034/1 i 4034/3 KO Grocka i objekte sagrađene na tim parcelama. Među njima je faktički nesporno koji deo navedenih parcela i objekata pripada tužilji, a koji tuženom. Iako se nisu formalno podelili obe parnične stranke se nalaze u posedu tačno određenih objekata i usmeno omeđenih delova predmetnih katastarskih parcela i veruju da su vlasnici nepokretnosti koje drže. Spor je nastao zbog razlike između faktičkog i zemljišno knjižnog stanja. Prema izvodu iz ZKUL br. ii KO __, na kat.parc. ii1 i ii2 sagrađena je kuća u AA sa pomoćnim objektom (ova kuća i pomoćni objekat se u ZKUL ii vode kao ZK. telo II ). Tužilja veruje da se navedeno ZK telo odnosi na njenu kuću, a ne na kuću tuženog koji je upisan kao vlasnik tog ZK tela. Dakle, u stvarnosti postoje odvojene kuće sa pomoćnim objektima i među parničnim strankama je sporno na čiju kuću se odnosi zemljišnoknjižni upis označen kao ZK telo br. ІІ i ko je vlasnik tog zemljišno knjižnog tela.

Prvostepeni sud je odluku o sporu zasnovao na ugovorima koje su svojevremeno zaključili pravni predhodnik tužilje i tuženi sa Preduzećem „GG“ d.d. iz Beograda. Prvo je tuženi 07.10.1992.godine potpisao sa ovim preduzećem ugovor o otkupu stana; nakon toga pravni predhodnik tužilje je 16.03.1993.godine sa istim preduzećem zaključio ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini. Oba ugovora su za predmet obaveze preduzeća imala istu nepokretnost odnosno preduzeće se obavezalo prema parničnim strankama da će im prodati stan AA upisan u ZKUL ii KO __ kao ZK telo br. ІІ. Polazeći od činjenice da je tuženi upisao ugovorom stečeno pravo svojine u zemljišne knjige, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi vlasnik sporne kuće i da je zahtev tužilje neosnovan.

Prilikom izvođenja navedenog činjenično-pravnog zaključka prvostepeni sud je prevideo da se parnične stranke slažu oko toga ko i šta poseduje od delova predmetnih katastarskih parcela i objekata koji su na njima sagrađeni i da je sudski veštak na terenu identifikovao da je tužilja u posedu kuće opisane kao zemljišno knjižno telo br. ІІ u ZKUL br. ii KO __. Prvostepeni sud je utvrdio ove činjenice, ali iste nije imao u vidu kada je odlučivao o pravu tužilje. Propust prvostepenog suda otklonio je ovaj sud jer je osnovanost zahteva tužilje sagledao sa aspekta svih činjenica koje su utvrđene u dokaznom postupku. Dakle, prema pravilno i potpuno utvrđenom činjeničom stanju proizilazi: - da je Preduzeće „GG“ d.d. iz Beograda kupilo od DD dve stambene porodične zgrade, vv1, -da je tuženi od Preduzeća „GG“ d.d. iz Beograda 07.10.1992.godine otkupio jedan stan vv i dve sporedne šupe upisane u ZKUL _ KO __,- da je pravni prethodnik tužilje PP od Preduzeća „GG“ d.d. iz Beograda 16.03.1993.godine otkupio stan u društvenoj svojini površine vv i upisan je u ZKUL ii KO __, -da se tuženi vodi kao zemljišno knjižni vlasnik kuće vv i jednog pomoćnog objekta upisanih u ZKUL ii ( kao ZK telo br.ІІ ), -da su pravni prethodnik tužilje i tužilja držaoci zemljišno knjižnog tela broj ІІ odnosno vv,- da su parnične stranke izvršile neformalnu deobu kat.parc. ii1 i ii2 KO __ i objekata koji su sagrađeni na tim parcelama, - te da su parnične stranke i pored tih objekata sagradili nove objekte -i da je pravni prethodnik tužilje podneo tužbu 19.05.2003.godine.

Imajući u vidu navedeno, ovaj sud nalazi da su parnične stranke od Preduzeća „GG“ d.d. iz Beograda otkupile dve različite nepokretnosti tj. kuće. Prema tome ne radi se o dvostrukoj prodaji iste stvari već o otkupu posebnih kuća od kojih je samo jedna bila upisana u ZKUL br. ii KO __ kao ZK telo br. ІІ. Tuženi je prvi kupio vv upisanu u ZKUL br. ii KO Grocka kao ZK telo ІІ, ali nije ušao u posed te kuće. Ipak upisom prava svojine u zemljišne knjige tuženi je postao vlasnik sporne kuće. Što se tiče faktičke vlasti na toj kući tužilja odnosno njen pravni prethodnik je od zaključenja ugovora o otkupu stana u društvenoj svojini ( 16.03.1993.godine ) do podnošenja ove tužbe ( 19.05.2003.godine ) bio zakonit i savestan držalac sporne kuće. U toku postupka tuženi nije dovodio u pitanje svojinska prava tužilje na kući u kojoj živi već je smatrao da se zemljišnoknjižni upis označen kao ZK telo br. ІІ ne odnosi na tu njenu kuću, nego se odnosi na kuću u kojoj on živi. Nakon sprovedenog dokaznog postupka razjašnjeno je da tužilja koristi kuću koja je upisana u ZKUL br. ii KO __ kao zemljišno knjižno telo br. ІІ. Kako je tuženi formalni vlasnik te kuće i kako pravni prethodnik tužilje odn. tužilja kao zakoniti i savesni držalac živi u spornoj kući preko deset godina ( od momenta zaključenja ugovora o otkupu stana u društvenoj svojini do momenta podnošenja tužbe ), te kako tuženi ne spori pravo tužilje na kući u kojoj živi,- to ovaj sud nalazi da se na konkretni sporni slučaj imaju primeniti odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa Republike Srbije ( „Službeni list SFRJ“ br. 6/80 sa kasnijim izmenama i dopunama ) koje regulišu institut sticanja prava svojine putem redovnog održaja. Polazeći od ovlašćenja sadržanog u odredbi člana 380 stav 1 tačka 4 ZPP, Apelacioni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje primenio odredbe člana 28 stav 2 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa RS i odlučio kao u stavu І izreke. Što se tiče ostalih nepokretnosti koje se nalaze na delu placa tužilje ,ovaj sud je takođe zauzeo stav da se radi o vlasništvu tužilje odnosno njenog pravnog prethodnika (jer je među parničnim strankama u toku postupka bilo nesporno vlasništvo na tim stvarima).

Kada su u pitanju troškovi parničnog postupka, Apelacioni sud je doneo odluku kao u stavu ІІ izreke jer je tuženi izgubio ovu parnicu tako ;da je tuženi dužan da tužiocu naknadi ukupne troškove parničnog postupka u iznosu od 63.500,00 dinara odnosno po 12.000,00 dinara za šest podnesaka koje je za tužilju sastavio advokat, po 3.000,00 dinara za devet ročišta na kojima je tužilju zastupao advokat, po 1.500,00 dinara za pet neodržanih ročišta na kojima je bio prisutan punomoćnik tužilje, 1.500,00 dinara na ime takse za tužbu i 17.000,00 dinara na ime troškova veštačenja. Navedenu odluku Apelacioni sud je doneo u skladu sa odredbom člana 149 i 150 ZPP.


PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA
Tamara Uzelac Đurović, s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)