Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.06.2010.

Kž1 2358/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 2358/10
Dana 22.06.2010. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Sonje Manojlović, predsednika veća, Dragana Ćesarovića i Bojane Paunović, kao članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Jelene Petković-Milojković, kao zapisničara, u krivičnom predmetu optuženih AA, optuženog BB i optuženog VV, zbog krivičnog dela razbojničke krađe iz čl. 205 st. 3 u vezi st. 1 KZ, odlučujući po žalbama Višeg javnog tužioca iz Negotina i branioca okrivljenog BB, advokata BA, izjavljenim na presudu Okružnog suda u Negotinu K.br.19/09 od 21.10.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 22. juna 2010. godine, doneo je



R E Š E Nj E


UVAŽAVANjEM žalbe branioca okrivljenog BB, advokata BA a povodom te žalbe i žalbe zamenika Višeg javnog tužioca iz Negotina, a po službenoj dužnosti, UKIDA SE presuda Okružnog suda u Negotinu K.br.19/09 od 21.10.2009. godine i predmet VRAĆA Višem sudu u Negotinu na ponovno suđenje.

Prema okrivljenima AA i VV, produžava se pritvor, određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Negotinu Ki.br.15/09 od 05.04.2009. godine, do dalje odluke suda.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Okružnog suda u Negotinu K.br.19/09 od 21.10.2009. godine, optuženi AA, BB i VV, oglašeni su krivima da su izvršili krivično delo razbojničke krađe iz čl. 205 st. 3 u vezi st. 1 KZ, a u vezi čl. 33 KZ, pa ih je sud za ovo krivično delo osudio na kazne zatvora u trajanju od po 2 /dve/ godine, a u koje kazne se optuženom AA uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 03.04.2009. godine kao i optuženom VV u koju kaznu se uračunava i pritvor počev od 03.04.2009. godine pa do pravnosnažnosti presude, a optuženom BB se u kaznu uračunava i pritvor počev od 03.04.2009. godine pa do 15.04.2009. godine, kada mu je pritvor ukinut. Optuženima AA i VV sud je na osnovu čl. 83 KZ-a izrekao mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, koje mere će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, a koja mera će trajati dok postoje potrebe za lečenjem ali ne duže od po 3 godine, a vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. Optuženi AA, BB i VV su obavezani da sudu na ime paušala nadoknade novčani iznos od po 5.000,00 dinara, kao i da na ime troškova krivičnog postupka naknade i to: AA iznos od 116.436,49 dinara, opt. BB iznos od 10.505,33 dinara i opt. VV novčani iznos od 114.110,73 dinara u roku od 15 dana. Istom presudom obavezani su optuženi AA, BB i VV da oštećenom OO na ime troškova krivičnog postupka za angažovanje punomoćnika kao i za dolaske na sud solidarno naknade novčani iznos od 72.400,00 dinara kao i da oštećenoj OO1 na ime troškova krivičnog postupka solidarno nadoknade novčani iznos od 2.400,00 dinara u roku od 15 dana. Radi ostvarivanje imovinsko-pravnih na zahteva na parnicu su upućeni OO i OO1.

Protiv ove presude žalbu je izjavio Viši javni tužilac iz Negotina, zbog odluke o kazni, sa predlogom da se u pobijanom delu presuda preinači, tako što će se optuženima izreći strožija kazna zatvora, branilac optuženog BB, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje po zakonu ili da se optuženi BB oslobodi od optužbe.

Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu je u svom podnesku Ktž.br.586/10 od 03.03.2010. godine predložilo da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu Višeg javnog tužilaštva iz Negotina a da odbije kao neosnovanu žalbu branioca optuženog VV.

Apelacioni sud u Beogradu održao je javnu sednicu veća u smislu odredbi čl. 375 ZKP-a u prisustvu branioca optuženog BB, advokata BA i u odsustvu uredno pozvanog optuženog BB i Apelacionog javnog tužioca, pa je nakon toga razmotrio ožalbenu presudu sa celokupnim spisima predmeta i po oceni žalbenih navoda i predloga žalbe kao i po službenoj u smislu odredbe čl. 380 ZKP-a, našao:

Prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP-a, obzirom da je izreka prvostepene presude nejasna, protivrečna sama sebi i razlozima presude, te ne sadrži uopšte razloge o odlučnim činjenicama.

Naime, prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude na strani 49, navodi da je utvrdio da su u konkretnom slučaju optuženi zatečeni na delu krađe i to neposredno pošto su oduzeli tuđe pokretne stvari, konkretno robu iz prodavnice, koju su potrpali u torbe, koje su u tom cilju i poneli sa sobom, dok su se još nalazili na mestu izvršenja krađe, tj. u prodavnici, što znači da su krađu dovršili oduzevši stvari iz poseda oštećenog, da bi zatim u nameri da ukradene stvari zadrže upotrebili silu protiv oštećenog OO, koji je pokušao da ih spreči tako što je sa pištoljem u rukama došao do vrata prodavnice, tako što su ga jedan i drugi više puta odgurivali, te su ga oborili dole, a onda mu je optuženi AA uzeo pištolj iz ruke, istim ga udario po glavi, nanevši mu lake telesne povrede opisane bliže u izreci presude. U sledećem stavu na strani 49 iste presude sud međutim navodi da su optuženi oduzete stvari i pored toga što su prema oštećenom upotrebili silu nisu uspeli da zadrže, odnosno da je optuženi VV svoju torbu bacio dole na ulicu, a optuženi AA je ostavio punu na pultu prodavnice, zato što su morali da beže.

Međutim, po nalaženju Apelacionog suda, a kako se to osnovano ističe žalbom branioca okrivljenog BB, u obrazloženju pobijane presude izostali su razlozi koje je prvostepeni sud shodno svojoj obavezi iz čl. 361 ZKP-a dužan da određeno i potpuno iznese, posebno kada je reč o subjektivnom odnosu optuženih prema krivičnom delu, odnosno onoj komponenti koja se tiče utvrđivanja umišljaja koji treba da obuhvati svest i volju o svim obeležjima krivičnog dela u pitanju, odnosno o svim okolnostima koja imaju obeležje krivičnog dela, pa i u pogledu primene sile u konkretnom slučaju. Imajući u vidu odbrane okrivljenih, posebno odbranu okrivljenog AA da su torbe sa stvarima ostavili jer su se uplašili i da je on kada je video oštećenog da repetira pištolj, istog zbog toga oborio, odgurnuvši ga, kao i odbranu okrivljenog BB, da je i on kada je kritične večeri čuo ženski glas da doziva u pomoć, odbacio torbu i počeo da beži, po nalaženju Apelacionog suda, za sada ostaje nejasno i nerazjašnjeno da li su, u kom trenutku i u kojoj nameri okrivljeni upotrebili silu prema oštećenom, da li zbog toga što su bili uplašeni i hteli da pobegnu pa su odbacivši torbe to i učinili ili da bi zadržali torbe sa stvarima iz prodavnice, u čemu nisu uspeli, nego su pobegli, stavivši torbe na licu mesta od koje odlučne činjenice zavisi pravna ocena radnji koje su okrivljeni preduzimali a što je dalje od značaja za ocenu njihovih odbrana. Pri tom, prvostepeni sud je posebno propustio da da ocenu kontradiktornih odbrana okrivljenih koje su oni tokom postupka više puta menjali, a što je takođe u suprotnosti sa odredbom čl. 361 tačka 7 ZKP-a.

Takođe, u odnosu na okrivljenog BB, po nalaženju Apelacionog suda, za sada je ostalo nerazjašnjeno da li je on u dogovoru sa vlasnikom kafića „__“ trebao samo da odveze okrivljene do sela gg, do nekog njihovog druga i potom dođe po njih, jer je u svojoj odbrani istakao da je tom prilikom nakon što je ostavio okrivljene AA i VV u centru sela a potom išao kod majstora, ili ih je čekao kada su izašli iz kola ponevši sa sobom torbe koje je, kako on u svojoj odbrani kaže video, ili je pak upravo on pozvao okrivljenog AA i VV da „odrade prodavnicu“, o čemu su se svi okrivljeni tokom postupka različito izjašnjavali, menjajući svoje odbrane, a kako su razlozi o ovim odlučnim činjenicama u prvostepenoj presudi su izostali, to je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP-a, koja je apsolutne prirode, zbog čega je Apelacioni sud uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog BB, a povodom te žalbe i žalbe Višeg javnog tužioca u Negotinu, po službenoj dužnosti, ukinuo u celosti prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti propuste na koje je u ovom rešenju ukazano, ponovo će saslušati optužene i izvesti sve potrebne dokaze, pa će brižljivijom ocenom odbrane optuženih u sklopu sa ostalim izvedenim dokazima biti u mogućnosti da pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje i na tako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primeni krivični zakon pri čemu će imati u vidu i ostale žalbene navode branioca okrivljenog BB i Višeg javnog tužioca u Negotinu o kojima nije bilo posebno reči u ovoj odluci jer je prvostepena presuda ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP-a, koja je apsolutne prirode.

Prema optuženima VV i AA, primenom odredbe čl. 389 st. 4 ZKP-a, produžen je pritvor do dalje odluke suda, s obzirom da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će optuženi AA i VV ponoviti krivično delo, a imajući u vidu da su i jedan i drugi nezaposlena lica, bez redovnih prihoda i bez imovine, koji su pri tom i zavisnici od psihoaktivnih supstanci i kod kojih postoji opasnost da bi puštanjem na slobodu u sličnim uslovima iskazali slično ponašanje, a sa kojih razloga je i za jednog i za drugog predložena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana u ustanovi zatvorenog tipa. Napred navedene okolnosti po nalaženju ovog suda predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi optuženi boravkom na slobodi mogli ponoviti krivično delo, a sve na osnovu čl. 142 st. 1 tačka 3 ZKP-a.

Primenom odredbe čl. 389 ZKP-a, odlučeno je kao u izreci rešenja.



Zapisničar, PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Jelena Petković-Milojković, s.r. Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

D-na:
1 Okružnom sudu u Negotinu /6 otpravaka/
2 AJT u Beogradu /1 otpravak/

S u d i j a,

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)