Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.04.2011.

Kž1 833/11


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 833/11
07.04.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Sonje Manojlović, predsednika veća, Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Aleksandra Bagaša, kao zapisničara, u krivičnom predmetu protiv okr. AA, zbog krivičnog dela iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama okrivljenog AA i njegovog branioca adv.AB, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br.3521/10 od 18.06.2010. godine, u javnoj sednici veća održanoj u smislu člana 375 ZKP, u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, adv.AB1 po zameničkom punomoćju, a u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca, dana 07.04.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca adv.AB, a presuda Višeg suda u Beogradu K.br.3521/10 od 18.06.2010. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.3521/10 od 18.06.2010. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 25.05.2010. godine pa nadalje. Prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana koja će se izvršiti u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za lečenjem i može trajati najduže tri godine. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. Na osnovu člana 246 stav 7 Krivičnog zakonika, u vezi sa članom 87 Krivičnog zakonika, prema okrivljenom AA izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 458,98 grama opojne droge heroina, mobilnog telefona marke „Soni Erikson“ E-mail broj _ sa karticom 066/_ i mobilnog telefona marke „LG“ E-mail broj _ sa karticom serijskog broja _. Na osnovu člana 196 stav 4 ZKP, okrivljeni AA oslobođen je obaveze da nadoknadi troškove krivičnog postupka i isti padaju na teret budžetskih sredstava.

Viši sud u Beogradu je dana 17.01.2011. godine doneo rešenje o ispravci presude Višeg suda u Beogradu K.br.3521/10 od 27.10.2010. godine, tako što u izreci presude u drugom stavu, četvrtom redu i obrazloženju u desetom stavu, šestom redu i četrnaestom stavu u trećem redu, umesto „od 25.05.2010. godine“ treba da stoji „23.05.2010. godine“, dok u ostalom delu napred navedena presuda ostaje neizmenjena.

Protiv označene presude žalbu su izjavili:

-okrivljeni AA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog AA, adv.AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ožalbenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili ožalbenu presudu preinači tako što će okrivljenom izreći blažu kaznu zatvora. Branilac je takođe predložio da se održi javna sednica na koju će biti pozvan okrivljeni i branilac.

Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo je podnesak Ktž br.896/11 od 28.02.2011. godine, u kome je predložilo da Apelacioni sud u Beogradu odbije žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca adv.AB kao neosnovane i pobijanu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao u smislu člana 380 ZKP, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenim žalbama i predloga Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu iz citiranog podneska, našao:

Žalbe su neosnovane.

U prvostepenom postupku nisu učinjene niti prvostepena presuda sadrži one bitne povrede odredaba krivičnog postupka a ni povrede krivičnog zakona na koje žalbeni sud pazi po službenoj dužnosti, u smislu člana 380 ZKP.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, okrivljeni AA u žalbi ističe da je tokom postupka bilo povređeno njegovo pravo na odbranu, da je prema njemu bio određen pritvor i da je morao imati branioca, a da je branioca samo formalno imao, odnosno da njegov branilac nije vodio računa o interesima okrivljenog, već o sopstvenim interesima. U žalbi se dalje ističe da je i na pretresu dana 27.10.2010. godine bilo povređeno njegovo pravo na odbranu, da je sam pretres trajao nepunih pet minuta, da njega niko ništa nije pitao na pretresu i da je bio zbunjen kada je sudija naložio da ga izvedu iz sudnice i da ga vrate za petnaestak minuta na izricanje presude.

Žalbeni navodi okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani, jer iz spisa predmeta jasno proizilazi da je okrivljeni tokom celog trajanja postupka imao branioca koji je aktivno učestvovao u postupku (prisustvovao saslušanjima okrivljenog, izjavljivao žalbe), zbog čega su žalbeni navodi okrivljenog da je tokom postupka povređeno njegovo pravo na odbranu, ocenjeni kao neosnovani. Neosnovani su i žalbeni navodi okrivljenog da je njegovo pravo na odbranu povređeno i tokom glavnog pretresa, jer iz zapisnika o održanom glavnom pretresu od dana 27.10.2010. godine jasno proizilazi da je okrivljeni izneo svoju odbranu, kao i u prethodnom delu postupka, bez izmena i dopuna, te da je tužilac precizirao optužnicu, a da ni branilac ni okrivljeni nisu tražili rok za izjašnjenje, te da je u završnoj reči okrivljeni u potpunosti prihvatio reči svog branioca navodeći da nema ništa posebno da doda, osim da moli sud da ako je moguće da mu pomognu u odvikavanju od droge, ne samo fizički i kroz lekove, već i kroz razgovor sa stručnim licima.

Branilac okrivljenog AA, adv.AB, pobijajući prvostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka ukazuje da se konkretno radi o bitnoj povredi iz tačke 10 člana 368 stav 1 ZKP, odnosno da se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, tj da je pročitan nalaz i mišljenje veštaka Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra, Odsek u Nišu, od 24.05.2010.godine, koji je pribavljen na nezakonit način, odnosno da veštačenje nije naložio istražni sudija, shodno odredbi člana 238 stav 3 ZKP, prema kojoj odredbi organi unutrašnjih poslova mogu odrediti veštačenje za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina, a što ovde nije slučaj, jer se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do 12 godina.

Žalbeni navodi branioca okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani. Naime, veštačenje u ovom predmetu je uradila kvalifikovana ustanova i na nalaz i mišljenje nakon izvođenja tog dokaza na glavnom pretresu nije bilo sumnji niti primedbi, niti predloga da se obavi novo veštačenje, pa ovaj sud nalazi da se ne radi o nedozvoljenom dokazu. Naime, po nalaženju ovog suda stoji činjenica da je dokaz, odnosno nalaz i mišljenje veštaka Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra, Odsek u Nišu, broj 234-725/10 od 24.05.2010. godine, na kome se, između ostalih dokaza zasniva sudska odluka, pribavljen suprotno odredbi člana 238 stav 3 ZKP, jer se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna zatvora od 3 do 12 godina, dakle, propisana je kazna duža od 10 godina, te da je veštačenje trebalo obaviti po nalogu istražnog sudije, a ne radnika organa Ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim, ovaj sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne radi o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, već o relativno bitnoj povredi koja u konkretnom slučaju nije od uticaja na pravilno presuđenje. Ovo stoga što je veštačenje obavljeno od strane referentne i stručne ustanove i na takav nalaz i mišljenje, nakon što je pročitan na glavnom pretresu od 27.10.2010. godine, nije bilo primedbi, niti u je tom smislu bilo predloga za novo veštačenje, a što se vidi iz samog zapisnika o održanom glavnom pretresu. Dakle, na takav nalaz kojim je utvrđeno da je supstanca oduzeta od okrivljenog po svom sastavu smeša opojne droge heroina sa razblaživačima – kofeinom, paracetamolom i fruktozom, nije bilo nikakvih primedbi u pogledu kvaliteta i stručnog mišljenja veštaka ustanove, kada je u pitanju kvalitet nalaza, što je opredelilo ovaj sud da povredu odredbe člana 238 stav 3 ZKP u konkretnom slučaju ne ceni kao apsolutnu, već kao relativnu povredu odredaba krivičnog postupka koja nije od uticaja na pravilno presuđenje.

Neosnovani su i žalbeni navodi branioca okrivljenog kojima prvostrepenu presudu pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP. Branilac u žalbi pobijajući prvostepenu presudu po ovom osnovu ističe da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i sadržini samih tih isprava, te da se navedena bitna povreda ogleda u tome što je sud u izrečenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, okrivljenom AA uračunao i vreme provedeno u pritvoru, ali ne od 23.05.2010. godine, kada je okrivljeni lišen slobode, kako stoji u spisima, već od 25.05.2010. godine, kako to stoji u izreci presude, kao i u obrazloženju.

I ovaj žalbeni navod branioca okrivljenog je ocenjen kao neosnovan. Naime, stoji činjenica da je u izreci presude kao i u obrazloženju navedeno da se okrivljenom uračunava vreme provedeno u pritvoru od 25.05.2010. godine, ali je predsednik veća dana 17.01.2011. godine doneo rešenje o ispravci pobijane presude, koja je ispravljena u delu uračunavanja pritvora, tako da umesto datuma 25.05.2010. godine, treba da stoji datum 23.05.2010. godine, dok je u ostalom delu navedena presuda ostala neizmenjena. Dakle, navedenim rešenjem o ispravci otklonjena je očigledna omaška, tako da je okrivljenom u kaznu uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru od 23.05.2010 godine, zbog čega je i ovaj žalbeni navod branioca okrivljenog ocenjen kao neosnovan.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, okrivljeni AA u žalbi navodi da je presuda praktično zasnovana na njegovom priznanju u istražnom postupku, ali da je prilikom davanja iskaza tokom istražnog postupka bio u apstinentskoj krizi i pod sedativima, tako da je njegov govor bio konfuzan, što je dovelo do nerazumevanja i pogrešnog tumačenja izgovorenog, te da je u presudi netačno utvrđeno da je i ranije prevozio drogu radi novčane nadoknade, kao i da je tvrdnja da mu deca studiraju u Americi, neistinita.

Žalbeni navodi okrivljenog AA su ocenjeni kao neosnovani. Naime, kada su u pitanju navodi okrivljenog u izjavljenoj žalbi da je on tokom davanja odbrane pred istražnim sudijom bio u apstinentskoj krizi, odnosno da je bio pod sedativima, te da je njegovo priznanje samim tim manjkavo, ovaj sud nalazi da su izneti navodi neosnovani i neprihvatljivi, jer prema stanju u spisima predmeta okrivljeni je prvi put izveden pred istražnog sudiju 25.05.2010. godine, kada je iskoristio svoje zakonsko pravo da se brani ćutanjem, nakon čega mu je određen pritvor, da bi potom bio saslušan tek 16.06.2010. godine pred istražnim sudijom, kada je veoma detaljno i nakon obavljenog poverljivog razgovora sa svojim braniocem, izneo odbranu u kojoj je do detalja objasnio kako je nabavio heroin, a kako je to i utvrđeno pobijanom presudom, a na konkretno pitanje sudije objasnio je da mu se dvoje dece nalaze na studiranju u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i da je ranije zbog novčane nadoknade obavljao kurirske poslove vezane za prevoz droge, da je razveden i da je u sve ovo ušao da bi eksperimentisao, iako je znao za zaprećenu kaznu, što se vidi iz zapisnika od 16.06.2010. godine, koji zapisnik je okrivljeni potpisao bez primedbi, a zbog čega su i njegovi suprotni žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani, posebno i zato što je pri ovakvoj svojoj odbrani, okrivljeni ostao i na glavnom pretresu, što proizilazi iz zapisnika od 27.10.2010. godine.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog odluke o krivičnoj sankciji, branilac u žalbi navodi da sud olakšavajućim okolnostima nije dao značaj koji one zaslužuju i da je zbog toga izrekao prestrogu kaznu, dok je žalba okrivljenog cenjena i u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, u smislu člana 383 ZKP.

Nasuprot navodima u izjavljenoj žalbi, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, imao u vidu sve okolnosti iz člana 54 Krivičnog zakonika, koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena. Od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog sud je uzeo u obzir držanje tokom postupka, da je oženjen, da je otac dvoje punoletne dece, dok je od otežavajućih okolnosti sud našao da je ranije osuđivan, pri čemu je imao u vidu vrste osuda i protek vremena.

Imajući u vidu sve napred navedene, kako olakšavajuće tako i otežavajuće okolnosti, prvostepeni sud je okrivljenog AA oglasio krivim i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.05.2010. godine, pravilno nalazeći, a imajući u vidu stepen povrede zaštićenog dobra, te stepen krivice okrivljenog da će se izrečenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja predviđena odredbom člana 42 Krivičnog zakonika, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 Krivičnog zakonika.

Prvostepeni sud je takođe pravilno, shodno odredbi člana 78, 79, 80 i 83 Krivičnog zakonika, okrivljenom AA izrekao i meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, koja će se izvršiti u zavodu za izvršenje kazne ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem, s tim što ne može trajati duže od tri godine, pri čemu se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora. Navedenu meru bezbednosti prvostepeni sud je pravilno izrekao, imajući u vidu nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr VV, iz kog proizilazi da postoji ozbiljna opasnost da okrivljeni počini isto ili slično krivično delo, zbog čega je i predloženo sudu da mu se izrekne mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

Prvostepeni sud je takođe pravilno tumačeći odredbu člana 246 stav 7 Krivičnog zakonika i člana 87 Krivičnog zakonika, okrivljenom AA izrekao i meru bezbednosti oduzimanje predmeta, te je od okrivljenog oduzeta opojna droga i to 458,98 grama heroina i dva mobilna telefona, s obzirom da se radi o predmetima koji su bili namenjeni izvršenju krivičnog dela.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci.


Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Aleksandar Bagaš Sonja Manojlović

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)