Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.10.2011.

Kž1 927/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 927/2010
Dana 20.10.2011. godine
B E O G R A D
K.P-11.2


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od predsednika veća mr Sretka Jankovića i članova veća sudije dr Miodraga Majića i sudija porotnika Nenada Kostića, Krsto Ivkovića i Marije Pajić Lukačev, sa zapisničarem Milovanović Gordanom, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i drugih, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ RS i dr, odlučujući o žalbama javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog AA, branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljenog BB, advokata BA, okrivljenog BB, i branioca okrivljenog VV, advokata VA, izjavljenim protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu K.872/03-02 od 24.12.2008. godine, nakon održanog pretresa u smislu odredbe člana 376 stav 1 i 377 stav 5 ZKP-a, koji je započet 30.09.2011. godine i dovršen 20.10.2011. godine, u prisustvu zamenika Apelacionog javnog tužioca u Beogradu Zorice Ristović, optuženog AA, optuženog BB, branilaca optuženih AA, advokata AB1 i AB, branilaca okrivljenog BB, advokata BA, te branioca okrivljenog VV, advokata VA, i punomoćnika oštećenih advokata OŠ, dana 20.10.2011. godine doneo je:


P R E S U D U

I

UVAŽAVANjEM žalbe javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, PREINAČAVA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu K.872/03-02 od 24.12.2008. godine u odnosu na okrivljenog VV samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom VV za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ RS primenom napred navedenih zakonskih propisa i odredbi članova 3, 5, 33, 38, 41, 50, 51, 52 i 53 OKZ izriče USLOVNU OSUDU kojom mu utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, s tim što istovremeno određuje da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od 4 (četiri) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, s tim što će mu se u slučaju opoziva uslovne osude u kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 27.05.1998. godine do 16.09.1998. godine.


II

UVAŽAVANjEM žalbi okrivljenog AA, i žalbe branioca okrivljenog advokata AB, PREINAČAVA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu K.872/03-02 od 24.12.2008. godine u delu koji se odnosi na okrivljenog AA, tako što se:


Na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP-a

Okrivljeni AA, JMBG __, od oca _ i majke _, rođene _, rođen u _ _. godine, sa prebivalištem u Beogradu ul. _, državljanin Srbije, po zanimanju mašinski tehničar – _ a, sa završenom srednjom Mašinskom školom, oženjen, otac troje dece, pismen, vojsku služio _. godine, neosuđivan, drugi krivični postupak se ne vodi,


OSLOBAĐA OPTUŽBE

  Da je:

U periodu 26 do 27.05.1998. godine u Beogradu, na _. u prostorijama Preduzeća ,,aa”, kao odgovorno lice – direktor prilikom prevoza opasne materije amonijaka, kamionom-cisternom marke ,,Zastava”, registarski broj _, fabrički br. _ proizvedenim _. godine, nije postupio po propisima iz člana 5 Zakona o prevozu opasnih materija i tako izazvao opasnost za život i telo ljudi, pa je dozvolio vozaču da upravlja cisternom bez završene obuke za prevoz opasnih materija iako je bio svestan da usled ovakvog njegovog postupanja, može nastupiti zabranjena posledica ali je olako držao da do toga neće doći, i tako izazvao opasnost za život i telo ljudi, na taj način što je dao nalog vozaču okrivljenom VV da izvrši prevoz amonijaka od "gg" do mlekare ,,Sevojno” iako je znao da okrivljeni VV ne poseduje tzv. ,,ADR” sertifikat za prevoz opasnih materija i da zbog toga ne poznaje osobine, vrstu opasnosti i posledice koje amonijak može da izazove iako ga je VV upozoravao da u "gg" pune cisterne iznad dozvoljene nosivosti, usled čega je prilikom prevoza amonijaka 27.05.1998. godine oko 14,10 časova, na benzinskoj pumpi oštećenog Preduzeća ,,vv”, __, u uslovima prepunjenosti posude amonijakom za 320 kg iznad najveće dozvoljene mase punjenja i porasta dnevne temperature preko 20 s celzijusa, došlo do naglog pritiska i plastične deformacije bačve razaranja omotoča na mestu ukrućenja, kojom prilikom je došlo do isiticanja amonijaka usled čega je zbog trovanja kod oštećenih OO1 i OO2 nastupila smrt, dok su kod oštećenih OO3 do OO9 nastupile teške telesne povrede opasne po život i teško oštećenje zdravlja u vidu crvenila veznica očnih kapaka i jabučica, jako crvenilo i otok sluzokože usne duplje ždrela, grla gornjih i donjih disajnih puteva i pluća, uz razvoj teškog toksičnog edema pluća praćenog teškim poremećajem funkcije disanja, a kod oštećenih OO10 do OO18 teška telesna povreda i teško oštećenje zdravlja u vidu crvenila veznica očnih kapaka i očnih jabučica, pojačano suzenje, crvenilo sluzokože usne duplje, ždrela i grla praćeno nadražajem i oštećenjem gornjih i donjih disanih puteva i pluća uz laki poremećaj funkcije disanja, dok je kod oštećenih OO19 do OO93, lake telesne povrede i lako oštećenje zdravlja u vidu crvenila veznica očnih kapaka i očnih jabučica, pojačano suzenje, crvenilo sluzokože usne duplje, ždrela i grla praćeno nadražajem gornjih disajnih puteva,

- čime bi izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti - član 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ RS.

Na osnovu člana 197 stav 1 ZKP-a troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog AA padaju na teret budžetskih sredstava


III

UVAŽAVANjEM žalbi okrivljenog BB i branioca okrivljenog advokata BA PREINAČAVA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu K.872/03-02 od 24.12.2008. godine u delu u koji se odnosi na okrivljenog BB tako što se:

Na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP-a,

Okrivljeni BB, JMBG _ od oca _ i majke _ devojačko _, rođena u mestu _, dana _. godine sa prebivalištem u _ u ul. _ državljanin Srbije, diplomirani _ zaposlen u "gg", sa završenim _ fakultetom, pismen, oženjen otac _ dece, neosuđivan, drugi krivični postupak se ne vodi,

OSLOBAĐA OPTUŽBE

Da je:

Dana 26. maja 1998. godine u "gg", kao odgovorno lice – rukovodilac pogona u skladištu u okviru pogona za amonijak 2, nije postupio po tehničkim pravilima o zaštitnim merama propisanim u tački 3.2.1. standardne procedure utovaru i isporuci amonijaka u vagon cisterne "gg" i time izazvao opasnost za život ljudi, svestan da usled ovakvog njegovog nečinjenja može nastupiti štetna posledica, ali je olako držao da do toga neće doći, na taj način što je dozvolio da se cisterna Preduzeća PP ,,aa” na kamionu ,,Zastava”, registarski broj BG _, napuni količinom od 2.440 kg, a da prethodno nije pregledao i overio izveštaj o pregledu cisterne, usled čega je ovako prepunjena cisterna zbog porasta dnevne temperature i porasta pritiska u njoj eksplodirala na Zrenjaninskom putu, na benzinskoj pumpi oštećenog Preduzeća ,,vv” , nakon čega je došlo do isticanja amonijaka i trovanja većih broja lica usled čega je kod oštećenih zbog trovanja kod oštećenog OO1 i OO2 nastupila smrt, dok su kod oštećenih OO3 do OO9 nastupile teške telesne povrede opasne po život i teško oštećenje zdravlja u vidu crvenila veznica očnih kapaka i jabučica jako crvenilo i otok sluzokože usne duplje ždrela, grla gornjih i donjih disajnih puteva i pluća, uz razvoj teškog toksičnog edama pluća, praćeno teškim poremećajima funkcije disanja, a kod oštećenih OO10 do OO18 teška telesna povrede i teško oštećenje zdravlja u vidu crvenila veznica očnih kapaka i očnih jabučica, pojačano suzenje, crvenilo sluzokože usne duplje, ždrela i grla praćeno nadražajem i oštećenjem gornjih i donjih disanih puteva i pluća uz laki poremećaj funkcija disanja, dok je kod oštećenih OO19 do OO93, lake telesne povrede i lako oštećenje zdravlja u vidu crvenila veznica očnih kapaka i očnih jabučica, pojačano suzenje, crvenilo sluzokože usne duplje, ždrela i grla praćeno nadražajem gornjih disajnih puteva.

- čime bi izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti – član 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stav 2 KZ RS.

Na osnovu člana 197 stav 1 ZKP-a troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog BB padaju na teret budžetskih sredstava.

IV

Žalba branioca okrivljenog VV, advokata VA, ODBIJA SE kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

1. Prvostepena presuda i izjavljene žalbe

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu K.872/03-02 od 24.12.2008 godine, okrivljeni AA oglašen je krivim za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ RS, okrivljeni BB za krivično delo teško delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stava 2 KZ RS i okrivljeni VV za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ RS. Istom presudom sud je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 27.05.1998. godine, pa do 16.09.1998. godine, dok je okrivljenima BB i okrivljenom VV izrekao uslovne osude kojim im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 10 meseci, istovremeno određujući da se u utvrđene kazne zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od 4 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivičnog delo, s tim što će im se u slučaju opoziva uslovne osude utvrđene kazne zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom VV počev od 27.05.1998. godine kada je lišen slobode, a okrivljenom BB od 28.05.1998. godine kada je lišen slobode, pa do 16.09.1998 .godine kada su pušteni na slobodu. Istom presudom okrivljeni GG oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 187 stav 2 u vezi stava 1 KZ RS. Oštećeni koji su istakli imovinsko-pravni zahtev upućeni su na parnični postupak. Istom presudom obavezani su okrivljeni AA, BB i VV na plaćanje troškova krivičnog postupka s tim što će sud posebnim rešenjem odrediti visinu istih, pošto pribavi sve potrebne podatke, dok troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog GG padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavili:

- zamenik javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da žalbeni sud preinači presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu K.872/03 – 02 od 24.12.2008. godine, tako što će okrivljenom AA izreći kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju, a okrivljenima BB i VV izreći kazne zatvora:

- okrivljeni AA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da u odnosu na njega žalbeni sud prenači presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu K.872/03-02 od 24.12.2008. godine i oslobodi ga od optužbe ili da presudu ukine i uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da je preinači i izrekne mu uslovnu osudu:

- branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog svih Zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da žalbeni sud preinači pobijanu presudu i primenom člana 355 stav 1 tačka 3 okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili da presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

- okrivljeni BB zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene krivičnog zakona, sa predlogom da se prvostepena presuda ukine ili da se preinači tako što će ga sud osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog BB advokat BA zbog svih zakonom predviđenih razloga sa predlogom da žalbeni sud preinači prvostepenu presudu tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog VV advokat VA, iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da žalbeni sud ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da istu preinači i okrivljenog oslobodi optužbe.

- odgovor na žalbu javnog tužioca podneo je branilac okrivljenog BB, advokat BA, sa predlogom da se žalba javnog tužioca u pogledu izrečene sankcije, okrivljenom BB, odbije kao neosnovana.

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu u podnesku Ktž.br. 3787/09 od 18.12.2009. godine predložilo je da se žalba javnog tužioca uvaži, a žalbe okrivljenih i njihovih branilaca odbiju kao neosnovane i prvostepena presuda preinači shodno tužiočevom žalbenom predlogu.

2. Sednica veća i odluka o održavanju pretresa pred drugostepenim sudom

Apelacioni sud u Beogradu je dana 01.04.2010. godine održao sednicu veća na kojoj je razmatrajući izjavljene žalbe protiv prvostepene presude, zaključio da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a. Naime, Apelacioni sud je analizirajući prvostepenu presudu i izjavljene žalbe, na sednici veća koja je prethodila otvaranju pretresa došao do zaključka, da su nejasni razlozi na osnovu kojih je prvostepeni sud zaključio da su okrivljeni AA i okrivljeni BB, radnjama koje su im stavljene na teret izazvali konkretnu opasnost za život ljudi, što predstavlja neophodni uslov za postojanje posledice osnovnog oblika krivičnih dela za čije izvršenje su oglašeni krivim, te da je u tom smislu i činjenično stanje u prvostepenoj presudi nepotpuno utvrđeno. Imajući u vidu da je u ovom predmetu prvostepena presuda već ukidana, apelacioni sud je konstatujući postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu člana 385 stav 2 ZKP-a doneo odluku o održavanju pretresa.


3. Donošenje odluke o suđenju u odsustvu okrivljenom VV


S obzirom da prisustvo okrivljenog VV pred drugostepenim sudom nije bilo moguće obezbediti preko adresa poznatih sudu, te da je isti u prvostepenom postupku bio poučen o dužnosti da se odaziva pozivima suda i obavezi da obavesti sud o svakoj promeni adrese kao i da je bio upozoren u posledicama nepostupanja po tim obavezama, to je ovaj sud najpre rešenjem Kž1.927/10 od 21.11.2010. godine, prema okrivljenom odredio pritvor i naredio raspisivanje poternice, a nakon predloga javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva Ktž.br. 1488/10 od 25.02. 2011. godine da se okrivljenom VV odredi suđenje u odsustvu, rešenjem Kž1. 927/2010 od 07.06.2011. godine na pretresu dana 07.06.2011. godine doneo i rešenje kojim je određeno suđenje u odsustvu prema okrivljenom VV. Apelacioni sud u Beogradu je naime našao da su ispunjeni uslovi za primenu navedenog instituta predviđeno odredbom člana 304 ZKP-a, nalazeći da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da se okrivljeni VV krije, odnosno dao se da u bekstvo, zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu našao da se isti odrekao prava na suđenje u prisustvu, a sve u sklopu sa činjenicama da je reč o postupku sa velikim brojem oštećenih, od kojih su neki u toku postupka i preminuli, te o postupku koji traje već 13 godina, nalazeći da je reč o naročito važnim razlozima koje zakonodavac predviđa kada je o suđenju u odsustvu reč.


4. Pretres pred drugostepenim sudom


Nakon donošenja rešenja o suđenju u odsustvu okrivljenom VV i stvaranju procesnih pretpostavki za održavanje pretresa pred drugostepenim sudom, Apelacioni sud u Beogradu je i održao pretres koji je započet 23.09.2011. godine i dovršen 20.10.2011. godine. Na pretresu su saslušani okrivljeni AA i okrivljeni BB i pročitana odbrana okrivljenog VV iz dotadašnjeg toka postupka, kao što su i neposredno saslušani svedoci SS1, SS2 i SS3 koji su Apelacionom sudu u Beogradu pružili određena pojašnjenja u odnosu na svoje dotadašnje iskaze vezana za samu proceduru utakanja amonijaka u cisterne u „gg“. Na istom pretresu veće je na saglasan predlog stranaka pročitalo dokaze koji su do tada izvedeni u prvostepenom postupku, kao što je odlučilo na predlog branioca okrivljenog BB da u dopuni dokaznog postupka pročita i potvrdu o položenom stručnom ispitu svedoka SS1 od 22.12.1997. godine.

Veće Apelacionog suda je na pretresu odbilo predlog branioca okrivljenog BB da se u dopuni dokaznog postupka sasluša svedok SS4, dnevni poslovođa, na okolnost da li su izveštaji za koje tužilac tvrdi da ih okrivljeni BB nije pregledao i potpisao uopšte sačinjavani i predavani njemu, kao i da se na istu okolnost sasluša i punilac SS5. Veće je takođe odbilo i predlog za saslušanje veštaka VV1 i VV2 koji su sačinili elaborat koji je pročitan u dokaznom postupku, a koji je suprotan nalazu i mišljenju Gradskog zavoda za veštačenje vezano za uzrok ove nezgode, a u cilju usaglašavanja i otklanjanja razlika. Veće navedene predloge za dopunu dokaznog postupka nije prihvatilo, nalazeći da izvođenje ovih dokaza nije neophodno u cilju pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja koje je i na osnovu izvedenih dokaza u potpunosti prema shvatanju veća i pravilno utvrđeno, te da bi njihovo izvođenje samo vodilo daljem nepotrebnom odugovlačenju ovoga postupka.

Na osnovu ovako sprovedenog dokaznog postupka na pretresu ceneći svaki dokaz kako pojedinačno tako i u sklopu sa ostalim dokazima, ocenjujući žalbene navode i navode prvostepene presude, Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio sledeće:


5. Uvažavanje žalbe javnog tužioca i odbijanje žalbe branioca okrivljenog VV, advokata VA

Kada je reč o okrivljenom Stupar Žarku, Apelacioni sud u Beogradu je najpre našao da su neosnovani žalbeni navodi branioca okrivljenog kojima se ističe da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi ali i razlozima navedenim u obrazloženju iste. Naime, ovaj sud je analizirajući navode prvostepene presude, nakon održanog pretresa zaključio da je tokom postupka nesporno utvrđeno da je okrivljeni VV konkretnom prilikom postupao kao odgovorno lice - vozač kamiona cisterne za prevoz opasnih materija u konkretnom slučaju amonijaka, da je to činio bez završene obuke za prevoz opasnih materija, koja je u ovom slučaju bila neophodna, da usled toga nije imao potrebna saznanja u pogledu osobina, vrste opasnosti i posledica koje amonijak može da izazove, te da je 26.05.1998. godine, u "gg" primio na prevoz veću količinu amonijaka od dozvoljene odnosno 2440 kg iako je maksimalna dozvoljena zapremina posude na kamionu bila 2120 kg. Da je na ovaj način okrivljeni VV postupio, proizlazi i iz njegove odbrane date tokom postupka gde je između ostalog naveo da je, pošto je cisterna napunjena, on istu dovezao na vagu, te da je tada video da je vaga pokazivala napunjenost od 2440 kg amonijaka, da on nije posebno skretao pažnju na tu količinu zaposlenima u "gg" jer je to bilo „stalno tako i pre ovog događaja“ odnosno da je i ranije sipana veća količina od one koja je upisana kao dozvoljena, te da su mu u ranijim situacijama nakon skretanja pažnje na prepunjenost, zaposleni u "gg" govorili da je sve u redu i da može da vozi bez obzira na tu činjenicu. Drugim rečima, tokom postupka, je prema shvatanju ovog suda nesporno utvrđeno, kako to da je okrivljeni VV upravljao bez završene obuke koja je bila potrebna, tako i da je u konkretnom slučaju primio na prevoz opasnu materiju-amonijak mimo ispunjenosti propisanih uslova za njen prevoz odnosno u količini od čak 320 kg preko maksimalne dozvoljene zapremine.

Apelacioni sud u Beogradu je dalje kao nesporno utvrđenu činjenicu još tokom prvostepenog postupka prihvatio nalazeći da je ista pravilno utvrđena, a na osnovu nalaza i mišljenja Komisije veštaka te iskaza sudskog veštaka VV3, da je osnovni uzrok nastale havarije i eksplozije cisterne prepunjenost iste. Saglasno ovakvom nalazu koji i ovaj sud u potpunosti prihvata upravo je nedozvoljeno prepunjenje cisterne, a imajući u vidu porast temperature koji dovodi do povećanja tečne faze i zapremine u samoj cisterni doveo do ekstremnog povećanja pritiska koji je izazvao plastičnu deformaciju, a zatim razaranje cisterne.

Dovodeći u vezu ovako utvrđene činjenice, najpre nesporno utvrđenu činjenicu da je okrivljeni VV neobučen za prevoz opasnih materija iste preuzeo na prevoz bez ispunjenosti propisanih uslova odnosno u većoj količini od dozvoljene postupivši suprotno odredbi člana 5 ali i člana 27 stav 2 Zakona o prevozu opasnih materija, te činjenice da je nesporno utvrđeno da je uzrok eksplozije cisterne prepunjenost iste, ovaj sud je kao nesporno zaključio da je upravo ovakvim svojim ponašanjem u trenutku kada je preuzeo na prevoz veću količinu amonijaka od predviđene i to za 320 kg, izazvao i kasnije konkretnu opasnost za život i telo ljudi. Ovo stoga što je od trenutka prepunjavanja cisterne i preuzimanja na prevoz ove veće količine amonijaka, imajući u vidu u potpunosti prihvaćen nalaz i mišljenje veštaka, da je sa svakom promenom i porastom temperature određenog nivoa moglo doći do eksplozije, jer tečnost usled prepunjenosti nije mogla da se širi u okviru cisterne. Stoga je konkretna opasnost za život i telo ljudi usled ovakvog postupka, postojala od trenutka preuzimanja na prevoz nedozvoljene količine amonijaka, pa sve do momenta kada je do eksplozije cisterne zaista i došlo.

Apelacioni sud u Beogradu je takođe prihvatio zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni VV u konkretnom slučaju postupao sa svesnim nehatom odnosno da je, iako je mogao znati da je usled ovakvog njegovog činjenja može nastupiti konkretna opasnost za život ili telo ljudi olako držao da do toga neće doći, imajući u vidu da je i sam navodio da se više puta dešavalo i ranije da ovako postupa te da je verovao da će i ovoga puta sve proći bez posledica.

Apelacioni sud je takođe, u svemu prihvatio da je okrivljeni VV krivično delo izvršio na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, imajući u vidu da je veću količinu amonijaka od dozvoljene okrivljeni preuzeo najpre u samoj "gg", a zatim se sa istim vozilom kretao, ostavio ga preko noći parkiranog u krugu preduzeća „aa“ u blizini stambenih kuća jer je reč o naseljenom mestu, te konačno upravljajući ovako prepunjenom cisternom Zrenjeninskim putem i zaustavljajući je na benzinskoj pumpi gde je takođe bio prisutan veći broj lica.

Takođe, Apelacioni sud je prihvatio i zaključak prvostepenog suda nalazeći da su ove činjenice nesporno utvrđene, da je u konkretnom slučaju usled ovog osnovnog dela došlo i do nastupanja težeg oblika usled nastupanja smrti dva lica i teškog, odnosno lakog telesnog povređivanja većeg broja lica, a sve nakon eksplozije navedene cisterne, kao i da je okrivljeni VV u odnosu na ovu težu posledicu postupao sa nesvesnim nehatom.

Donoseći odluku o krivici okrivljenog VV u ovom postupku apelacioni sud je takođe imao u vidu i navode branioca okrivljenog iznošene tokom postupka, u žalbi pa i u završnoj reči na pretresu pred apelacionim sudom prema kojima je paradoksalno da u čitavom ovom postupku u kome je evidentno postojala želja kako navodi branilac, da se glavni krivci za ono što se dogodilo sklone iz postupka, da prema tužiocu nisu bili odgovorni ni direktori ni svi oni nadležni za bezbednost ovakvog procesa, već je učinjeno da jedan vozač, njegov klijent, preuzme kompletnu odgovornost za ono što se dogodilo, ali ovakvi navodi branioca nisu mogli da dovedu do drugačijeg zaključka apelacionog suda. Naime, apelacioni sud kao i prvostepeni sud u ovom postupku vezani su činjeničnim navodima optužnog akta javnog tužioca. Ne ulazeći u razloge koji opredeljuju javnog tužioca da u određenom slučaju određena lica podvrgne krivičnom progonu, a neka druga izostavi, sud je isključivo nadležan da svoju odluku donese u pogledu onih lica i onih krivičnih dela koji su označeni u optužnom aktu javnog tužioca. Iako je i prema shvatanju apelacionog suda tokom postupka takođe nesporno utvrđeno da su stanje koje je u navedenom periodu vladalo u "gg", odnosno stanje krajnje neodgovornog ponašanja zaposlenih na svim nivoima i u potpunosti izostavljena primena mera zaštite kada je reč o poslovanju sa amonijakom, prevashodno doprineli stvaranju uslova za nastanak ove i sličnih situacija, apelacioni sud, a ni sud koji je sudio u prvom stepenu, nisu bili u mogućnosti da mimo optužne inicijative tužioca u tom pravcu utvrđuju eventualnu krivičnu odgovornost nekih drugih lica u ovom preduzeću. U tom smislu iako je i sam stava da je okrivljeni VV, samo jedna, i možda poslednja karika u čitavom lancu neodgovornosti koji je doveo do nastupanja ove nesreće, imajući u vidu da ostala lica nisu bila obuhvaćena optužnim aktom javnog tužioca, sud je bio dužan da isključivo ceni uslove njegove krivične odgovornosti što je on i učinio, a shodno optužnom načelu.

Kada je reč o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog VV sud je usvojio žalbu javnog tužioca. Naime, Apelacioni sud je najpre našao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio kako olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog VV tako i one koje su otežavajućeg karaktera, ali da iste nije pravilno procenio odnosno nije im dao adekvatan značaj umanjujući značaj okolnosti koje su otežavajućeg karaktera. Naime, Apelacioni sud je pogotovu imao u vidu činjenicu da je u ovom slučaju značajno prevaziđena neophodno potrebna mera kod težeg oblika ovog krivičnog dela odnosno da je u konkretnom slučaju nastupila smrt dva lica kao i teško odnosno lako telesno povređivanje većeg broja lica. Sa druge strane Apelacioni sud je prihvatio stav prvostepenog suda da u odnosu na okrivljenog VV nije nužno reagovati bezuslovnom kaznom zatvora, a imajući u vidu sve napred utvrđene okolnosti da je okrivljeni neosuđivan te da se može osnovano očekivati da će i sama pretnja kaznom na njega dovoljno uticati da je ubuduće ne vrši navedena ni druga krivična dela. Sagledavajući sve ove okolnosti sud je okrivljenom prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci istovremeno određujući da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od četiri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i uračunavši mu vreme provedeno u pritvoru počev od 27.05.1998. godine, pa do 16.09.1998. godine.


6. Uvažavanje žalbi okrivljenog AA
i njegovog branioca advokata AB

Kada je reč o okrivljenom AA, Apelacioni sud je uvažavajući žalbu okrivljenog AA i njegovog branioca advokata AB preinačio prvostepenu presudu i oslobodio okrivljenog AA krivične odgovornosti za izvršenje krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ, RS nalazeći da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim.

Naime, okrivljenom AA, kako se to osnovano u žalbama ističe, stavljeno je na teret da je suprotno članu 5. Zakona o prevozu opasnih materija u konkretnom slučaju izazvao opasnost za život i telo ljudi tako što je dao nalog vozaču okrivljenom VV da izvrši prevoz amonijaka od "gg" do mlekare _ iako je znao da okrivljeni VV ne poseduje takozvani ADR sertifikat za prevoz opasnih materija te da zbog toga ne poznaje osobine vrstu, opasnost i posledice koje amonijak može da izazove iako ga je VV upozoravao da u "gg" pune cisterne iznad dozvoljene nosivosti. Međutim, apelacioni sud je nakon analize utvrđenih činjenica, radnje koja je okrivljenom AA stavljena na teret i analize izjavljenih žalbi, zaključio da nema dovoljno dokaza da je ovakvom radnjom AA u konkretnom slučaju izazvao konkretnu opasnost za život i telo ljudi i posledično nastupanje teže posledice u vidu smrti dva lica i telesnog povređivanja većeg broja njih.

Naime, da bi krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 187 KZ RS, kao osnovno delo u ovom slučaju postojalo, neophodno je utvrditi da odgovorno lice, upravo ne postupanjem po propisima, izaziva konkretnu opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima. Međutim, apelacioni sud je mišljenja da nije dokazano da je okrivljeni AA radnjom koja mu je od strane tužioca stavljena na teret, odnosno time što je, kako se navodi, dao nalog vozaču okrivljenom VV da izvrši prevoz amonijaka bez posedovanja sertifikata za prevoz opasnih materija, izazvao konkretnu opasnost za život ili telo ljudi niti imovinu većeg obima. Opasnost koja je na ovaj način izazvana činjenicom da se lice koje nije obučeno šalje na prevoz, može biti ocenjena kao apstraktna, imajući u vidu nesporno utvrđenu činjenicu o uzroku eksplozije cisterne. Naime, u trenutku kada okrivljenog VV šalje na prevoz, bilo kakva konkretna opasnost za život ili telo ljudi ne postoji. Kako je prethodno utvrđeno i obrazloženo kada je reč o okrivljenom VV, konkretna opasnost za život ili telo ljudi u ovom slučaju, nesporno je nastupila tek momentom prepunjavanja cisterne i preuzimanjem tako prepunjene cisterne na prevoz.

U tom smislu apelacioni sud nalazi da nema dovoljno dokaza da postoji uzročna veza između radnji okrivljenog AA i nastupanja konkretne opasnosti u vidu preuzimanja prepunjene cisterne na prevoz od strane okrivljenog VV. Drugim rečima, činjenica da je okrivljeni Stupar Žarko upućen da preuzme amonijak bez posedovanja posebnog sertifikata, nije dovela do konkretne opasnosti po život ili telo ljudi imajući u vidu da između ove radnje okrivljenog AA i kasnije radnje VV postoji prekid kontinuiteta uzročne veze. Okrivljeni VV započinje potpuno novi uzročni niz time što preuzima na prevoz prepunjenu cisternu, ili posmatrano i na sledeći način: do eksplozije cisterne usled prepunjenosti došlo je iz razloga potpuno nezavisnih od toga da li je vlasnik preduzeća na prevoz lice koje poseduje sertifikat ili lice koje ovaj ne poseduje. Čak i situaciji da je okrivljeni AA pri ovim ostalim okolnostima, na prevoz poslao lice sa položenim stručnim ispitom, ukoliko bi u daljem uzročnom nizu ovo lice, kao što je to učinio VV preuzelo na prevoz nedozvoljenu količinu amonijaka, opet bi došlo do stvaranja konkretne opasnosti za život i telo ljudi pa i do eksplozije cisterne. Sa druge strane, da na prevoz poslato lice bez položenog stručnog ispita koje bi preuzelo dozvoljenu količinu amonijaka, do eksplozije cisterne ne bi došlo. U tom smislu evidentno je da radnja okrivljenog AA, iako predstavlja nepropisno ponašanje koje je suprotno i načinu ponašanja koje zahteva Zakon o prevozu opasnih materija, u konkretnom slučaju pri ovako utvrđenim okolnostima nije uzrok već samo jedan od uslova nastupanja posledice ovoga dela, pri čemu ove dve kategorije imaju suštinski različit značaj u krivičnom pravu. Kako u konkretnom slučaju nije utvrdio postojanje dovoljno dokaza za ustanovljavanje odgovornosti na strani okrivljenog za izvršenje osnovnog oblika ovog krivičnog dela, to je evidentno izostala i njegova odgovornost za nastupanje težih posledica, koja samo iz osnovnog krivičnog dela može proisteći.

Imajući u vidu napred navedeno, apelacioni sud je uvažavajući žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca advokata AB, nalazeći na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP, da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni izvršio ovo krivično delo i istog oslobodio optužbe.

Istovremeno imajući u vidu da je okrivljenog oslobodio optužbe apelacioni sud je na osnovu člana 197 stav 1 ZKP, odredio da u odnosu na okrivljenog AA, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.


7. Uvažavanje žalbi okrivljenog BB
i njegovog branioca advokata BA

Ocenjujući prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog BB, apelacioni sud je usvojio žalbe okrivljenog BB i njegovog advokata BA nalazeći da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni BB kriv za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194 stav 4 u vezi člana 187 stav 4 u vezi stava 2 KZ RS, te doneo odluku kojom ga na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP, oslobađa od optužbe za navedeno krivično delo.

Utvrđujući činjenično stanje u ovom slučaju i ceneći osnovanost zaključka prvostepenog suda, sud je kao i u slučaju okrivljenog AA pošao od činjenice da je kod odgovornosti za ovo krivično delo neophodno utvrditi da je odgovorno lice u konkretnom slučaju nepostupanjem pod tehničkim pravilima o zaštitnim merama prouzrokovalo konkretnu opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. U situaciji o kojoj je reč okrivljenom BB je optužnim aktom i presudom prvostepenog suda stavljeno na teret da je kao odgovorno lice-rukovodilac pogona skladišta u okviru pogona za amonijak 2, ne postupivši po tehničkim pravilima o zaštitnim merama propisanim u tački 3.2.1. Standardne procedure o utovaru i isporuci amonijaka u vagon cisterne "gg" izazvao opasnost za život ljudi tako što je dozvolio da se cisterna preduzeća PP „ aa“ na kamionu Zastava reg. br. BG _ napuni količinom od 2440 kg, a da prethodno nije pregledao i overio izveštaj o pregledu cisterne usled čega je ovako prepunjena cisterna zbog porasta dnevne temperature i porasta pritiska u njoj eksplodirala na Zrenjeninskom putu.

Međutim, kao i u slučaju okrivljenog AA, apelacioni sud je i u slučaju okrivljenog BB, detaljenom analizom prvostepene presude, žalbenih razloga, kao i činjenica utvrđenih na pretresu pred apelacionim sudom, zaključio da nema dovoljno dokaza da između postupka okrivljenog BB, onako kako ga je opisao tužilac, i nastupanja konkretne opasnosti za život i telo ljudi postoji uzročna veza. Naime, okrivljenom BB je stavljena na teret radnja ne postupanja prema tački 3.2.1. Standardne procedure o utovaru i isporuci amonijaka u vagon cisterni, odnosno, to da suprotno ovoj odredbi nije pregledao izveštaj o pregledu cisterne. Međutim, uvidom o navedenu Standardnu proceduru, apelacioni sud je utvrdio da radnja pregleda izveštaja o pregledu cisterne saglasno proceduri u ovom dokumentu prethodi radnji upućivanja cisterne na punjenje. U tom smislu, prema shvatanju apelacionog suda, a imajući u vidu ranije istican nesporni uzrok eksplozije cisterne u vidu njene prepunjenosti, ne može se izvesti zaključak da je, čak i u koliko okrivljeni BB nije pregledao izveštaj o pregledu cisterne, tom radnjom izazvao konkretnu opasnost za život ili telo ljudi. Naime, u trenutku kada je propustio da izvrši pregled izveštaja o pregledu cisterne, nikakva opasnost po život i telo ljudi nije postojala, već do izazivanja ove opasnosti dolazi kasnije, prepunjavanjem cisterne i stvaranjem opasnosti da ona, svakoga trenutka eksplodira. Konkretna opasnost po život ili telo ljudi, evidentno je izazvana tek u daljem sledu događaja, usled ponašanja koje nije ni u kakvoj uzročno-posledičnoj vezi sa ponašanjem koje je okrivljenom BB stavljeno na teret. Prepunjavanje cisterne do kojeg tek kasnije dolazi izvršeno je svesno, što je nesporno utvrđeno tokom postupka, i bilo kakva kontrola izveštaja o kontroli koje su prethodile ovom ponašanju, nisu bili od uticaja prema shvatanju apelacionog suda na nastupanje posledice ovog krivičnog dela.

Apelacioni sud je u donošenju svoje odluke takođe, utvrdio određene propuste okrivljenog BB nakon izvršenog punjenja i prepunjavanja mogao utvrditi na osnovu odredaba Standardne procedure o utovaru i isporuci amonijaka u vagon cisterne, ali ovakve intervencije u činjenični opis krivičnog dela koje je okrivljenom BB stavljeno na teret nije bio u mogućnosti da samostalno izvrši, imajući u vidu da je činjenično vezan opisom u optužnom aktu datim od strane tužioca, te da bi iskorak u ovakvo menjanje činjeničnog opisa nesporno predstavljalo povredu identiteta presude i optužbe. Stoga je, apelacioni sud, vezan načelom optužbe, i sudeći, na šta je jedino ovlašćen, o činjeničnom opisu ponuđenom od strane tužioca, a nalazeći da iz takvog činjeničnog opisa nema dovoljno dokaza koji ukazuju na postojanje uzročne veze između opisanog ponašanja okrivljenog BBa i nastupele posledice, jedino bio ovlašćen na donošenje oslobađajuće presude usled nepostojanja dovoljno dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom javnog tužioca stavljeno na teret. Kako u konkretnom slučaju nije utvrdio postojanje dovoljno dokaza za ustanovljavanje odgovornosti na strani okrivljenog za izvršenje osnovnog oblika ovog krivičnog dela, to je evidentno izostala i njegova odgovornost za nastupanje težih posledica, koja samo iz osnovnog krivičnog dela može proisteći.

Kako je okrivljenog BB oslobodio optužbe, sud je prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o troškovima pa je na osnovu člana 197 stav 1 ZKP, našao da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog BB padaju na teret budžetskih sredstava.

Na osnovu svega navedenog, u skladu sa odredbama člana 388 i 391 ZKP Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.


Zapisničar        Predsednik veća-sudija
Milovanović Gordana, s.r.    mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)