Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.10.2013.

Kž2 4298/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 4298/13
Dana 10.10.2013. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Milimira Lukića, predsednika veća, Nade Zec i Snežane Savić, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Mirjanom Janković-Nedić, zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 67 stav 2 u vezi sa stavom 1 KZ, odlučujući o žalbi Javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br. 309/05 – Kv.br. 766/12 od 23.09.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 10.10.2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UVAŽAVA SE žalba Javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, pa se UKIDA rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br. 309/05 – Kv.br. 766/12 od 23.09.2013. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br. 309/05 – Kv.br. 766/12 od 23.09.2013. godine utvrđeno je da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi koja je okrivljenom AA izrečena rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu K.br. 309/05 od 30.12.2005. godine, koje je postalo pravnosnažno dana 17.03.2006. godine, to je odlučeno da se postupak izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi obustavlja.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio Javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijano rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem koje je ispitao u smislu odredbe člana 467 stav 1 ZKP u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutim u žalbi, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

- žalba je osnovana.

Naime, prvostepeni sud je obustavio postupak izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, utvrdivši da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost izvršenja navedene mere koja je AA izrečena rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu K.br.309/05 od 30.12.2005. godine, koje je postalo pravnosnažno dana 17.03.2006. godine a na osnovu odredbe člana 106 stav 2 KZ.

Osnovano se žalbom javnog tužioca pobija navedeno rešenje zbog povrede krivičnog zakona jer u konkretnom slučaju nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja. Ovo stoga jer je odredbom člana 106 stav 2 KZ predviđeno da zastarelost izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi nastaje kada protekne pet godina od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta mera izrečena, iz čega proizlazi da bi se ova zakonska odredba mogla primeniti jedino u situaciji ukoliko se izrečena navedena mera bezbednosti nije sprovodila u roku od pet godina, a za to vreme nije bilo nijedne radnje koja se preduzimala u cilju izvršenja ove mere, a što ovde nije slučaj.

Naime, iz spisa predmeta i pobijanog rešenja proizlazi da se okrivljeni po izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi po rešenju Opštinskog suda u Mladenovcu K.br.309/95 od 13.12.2005. godine, koja je postala pravnosnažna dana 17.03.2006. godine, lečio u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, a kada je ova mera obustavljena rešenjem istog suda K.br.309/05 – Kv.br.26/08 od 11.04.2008. godine okrivljenom je određena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi koja ne može trajati duže od tri godine. Nakon toga, rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu K.br.309/05 – Kv.br.427/09 od 06.03.2009. godine okrivljenom je mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi zamenjena merom bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja se sprovodila u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, počev od 13.05.2009. godine, a koja mera je obustavljena nakon tri godine lečenja okrivljenog AA u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, te je doneto rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.309/05 – Kv.br.477/12 od 10.07.2012. godine, kojim je određena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja okrivljenog na slobodi, i to u Dispanzeru za mentalno zdravlje DZ u _ gde je okrivljeni započeo lečenje kod psihijatra dr SS.

Dalje se iz spisa predmeta, i to dopisa DZ Mladenovac od 09.10.2012. godine upućenom Drugom osnovnom sudu u Beogradu, utvrđuje da kod pacijenta nije primećeno poboljšanje, odnosno da je lečenje na slobodi bilo neuspešno, te da su pomenuti psihijatar i socijalni radnik, SS1, mišljenja da je njegov boravak u otvorenoj sredini bez adekvatnog staranja i nadzora u porodici visoko rizičan, zbog čega je predloženo da se pacijent AA uputi u odgovarajuću ustanovu, nakon čega je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.309/05 – Kv.br.766/12 od 30.11.2012. godine mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi zamenjena merom bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, i to u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, a koje rešenje je postalo pravnosnažno dana 17.01.2013. godine.

Dakle, kako iz svega napred navedenog jasno proizlazi da su se izrečene mere bezbednosti sprovodile kako u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu tako i na slobodi, to je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je u konkretnom slučaju rok zastarelosti izvršenja mere bezbednosti koja je izrečena rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu K.br.309/05 počeo teći od 17.03.2006. godine kada je pomenuto rešenje postalo pravnosnažno, odnosno da je apsolutna zastarelost izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi nastupila protekom pet godina od dana pravnosnažnosti navedenog rešenja. Ovo tim pre, jer apsolutna zastarelose izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi zakonom nije predviđena.

Iz svih napred navedenih razloga pobijano rešenje je uvažavanjem žalbe javnog tužioca moralo biti ukinuto radi izvršenja navedene mere bezbednosti.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 467 stav 4 ZKP odlučeno je kao u izreci rešenja.

Zapisničar,       Predsednik veća – sudija,
Mirjana Janković-Nedić, sr    Milimir Lukić, sr

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)