Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.12.2013.

Kž2 5081/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 5081/13
Dana 27.12.2013. godine
B E O G R A D, ul. Nemanjina 9


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Olivere Anđelković, predsednika veća, Gordane Petković i Slavke Mihajlović, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Dogandžić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika u vezi sa članom 61 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi okrivljenog AA i njegovog branioca advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Poi.br.8/13 Kv.br.5362/13 od 31.10.2013.godine, u sednici veća održanoj dana 27.12.2013.godine, doneo je

R E Š E Nj E

UVAŽAVANjEM žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca advokata AB, UKIDA SE rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Poi.br.8/13 Kv.br.5362/13 od 31.10.2013.godine i predmet upućuje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Poi.br.8/13 Kv.br.5362/13 od 31.10.2013.godine, delimično je usvojen prigovor okrivljenog AA od 16.10.2013.godine, izjavljen protiv rešenja, kojim je usvojen zahtev za privremeno oduzimanje imovine za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, tada istražnog sudije Drugog osnovnog suda u Beogradu Poi.br.8/13 od 05.09.2013.godine, pa je delimično ukinuto privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i to zemljišta upisanih na kat. parc. br._, _, _, _, _, _, _, _, _i _ KO _, kao i zemljišta upisanih na kat. parc. br._, _, _, _i _ KO _, zbog povlačenja zahteva za privremeno oduzimanje imovine u tom delu od strane javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, dok je u preostalom delu prigovor odbijen kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja žalbe su izjavili:

-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači, tako što će postupak za privremeno oduzimanje imovine protiv okrivljenog AA obustaviti i odlučiti da se imovina privremeno oduzeta od okrivljenog AA, rešenjem istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Poi.br.8/13 od 05.09.2013.godine vrati okrivljenom ili da ožalbeno rešenje ukine i predmet uputi na ponovno odlučivanje, i

-okrivljeni AA zbog svih zakonskih razloga sa predlogom da Apelacioni sud uvaži žalbu i obustavi postupak za privremeno oduzimanje imovine.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spis, prvostepeno rešenje i žalbu okrivljenog i njegovog branioca, a imajući u vidu i podnesak javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu OIK br.5/13 od 25.12.2013.godine, našao da pobijano rešenje treba ukinuti.

Žalbom branioca okrivljenog se ukazuje da u vreme donošenja rešenja o privremenom oduzimanju imovine protiv okrivljenog AA od 05.09.2013. godine, nije bio ispunjen uslov propisan odredbom člana 25 stav 1 tačka 1 Zakona o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, zbog čega je zahtev tužioca morao da bude odbijen, pa je veće iz člana 24 ZKP, odlučujući po prigovoru okrivljenog, moralo u celini da ukine rešenje istražnog sudije o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, odnosno da ovaj postupak obustavi, a ovaj propust ne može se pravdati naknadnim donošenjem naredbe o sprovođenju istrage i to skoro 2 meseca nakon donošenja rešenja istražnog sudije (rešenje je doneto dana 05.09.2013.godine, a naredba 30.10.2013.godine, samo dan pre održanog ročišta povodom prigovora okrivljenog protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine). Na ovaj način počinjena je bitna povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku iz člana 438 stav 2 tačka 3 ZKP jer su istražni sudija i veće nepravilno primenili odredbu člana 25 stav 1 tačka 1 Zakona o oduzimanju imovine a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Nadalje se u žalbi ističe da prvostepeni sud nije utvrdio odlučne činjenice od kojih zavisi pravilna primena zakona, te osim konstatacije da se protiv okrivljenog vode istražni postupci, ne navodi se nijedna konkretna radnja okrivljenog koja je usmerena na to da bi kasnije oduzimanje te imovine moglo biti osujećeno ili otežano, pa se razlozi koje navodi istražni sudija i veće ni na koji način ne mogu smatrati razlozima. S obzirom da je krivično delo poreska utaja iz člana 229 stav 3 u vezi stava 1 KZ, koje se naredbom za sprovođenje istrage javnog tužioca okrivljenog stavlja na teret, izvršeno kao produženo krivično delo u periodu od 21.07.2010. do 23.10.2012.godine, da je visina utajenog poreza u iznosu nešto većem od 8.000.000,00 dinara, postavlja se pitanje kako imovina koju je okrivljeni stekao pre 21.07.2010.godine, koja godina se uzima kao vreme izvršenja krivičnog dela (tempore criminis), može biti predmet privremenog oduzimanja imovine. Okrivljeni AA na sličan način osporava valjanost prvostepenog rešenja.

Naime, iz pobijanog rešenja proizilazi da je protiv okrivljenog AA, dana 30.10.2013.godine doneta naredba o sprovođenju istrage od strane Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.957/13 – Kti.br.92/13, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio jedno produženo krivično delo poreska utaja iz člana 229 stav 3 u vezi sa stavom 1 KZ, koje krivično delo je predviđeno članom 2 Zakona o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, da vrednost imovine koja mu je privremeno oduzeta prvostepenim rešenjem očigledno prelazi 1.500.000,00 dinara, dok činjenica da je protiv okrivljenog u toku više istražnih postupaka zbog krivičnog dela iz člana 2 stav 5 Zakona o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, predstavlja okolnost koja ukazuje da bi okrivljeni mogao osujetiti ili znatno otežati eventualno kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, na taj način što bi svoju imovinu otuđio, prikrio ili sa njom na drugačiji način raspolagao, a koja okolnost predstavlja dovoljan razlog koji opravdava potrebu za privremenim oduzimanjem. Na ročištu povodom privremenog oduzimanja imovine održanom dana 31.10.2013.godine, okrivljenom je data mogućnost da opovrgne navode prvostepenog rešenja, te da dokaže zakonitost stečenog novca kojim je kupovao predmetne pokretne i nepokretne stvari, kao i zakonitost stečenog novca koji je stavljao na štednju u raznim bankama, koji su mu predmetnim rešenjem oduzeti, no okrivljeni AA, sem ugovora o poklonima za deo zahteva, za koji je zamenik javnog tužioca odustao, sudu nije dostavio ni jedan dokaz kojim bi dokazao gore navedeno i u više navrata, a na insistiranje veća da to učini, izjavio je da dokaze ne poseduje, da sudu ne može da pruži bilo kakve dokaze ili ne poseduje dokumentaciju kojom bi dokazao poreklo novca, odnosno zakonitost stečene gotovine kojom je kupovao imovinu, kao ni gotovog novca koji je stavljao na štednju u razne banke.

Apelacioni sud nalazi da su dati razlozi nejasni i neargumentovani posebno što prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja navodi da se protiv okrivljenog vodi više postupaka i da je to dovoljan razlog da mu se oduzme imovina za koju sud smatra da je proistekla iz krivičnog dela. Pored toga, ovaj sud je imao u vidu i obaveštenje javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Oik.br.5/13 od 25.12.2013.godine, u kome je navedeno da je nakon sprovedene istrage i izvršenog veštačenja od strane veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeno, da se u radnjama osumnjičenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 1 KZ, te da više ne stoje zakonom propisani uslovi za oduzimanje imovine, shodno članu 2 stav 1 tačka 5 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Dakle, tokom istrage je utvrđeno da se ne radi o krivičnom delu iz člana 229 stav 2 i 3 KZ, već o krivičnom delu iz člana 229 stav 1 KZ , za koje se ne može oduzimati imovina. Zbog navedenih razloga pobijano rešenje je moralo biti ukinuto i predmet upućen na ponovno odlučivanje.

Sa iznetih razloga, Apelacioni sud je primenom člana 467 stav 1, 2 i 4 ZKP, u vezi člana 33 stav 4 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar       Predsednik veća – sudija
Snežana Dogandžić      Olivera Anđelković

SMS

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)