Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.03.2012.

Kž2 Po1 118/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 118/2012
Dana 21.03.2012. godine
B E O G R A D

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Snežane Medenice, kao zapisničara, u od okrivljenog AA, odlučujući o žalbi Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Poi-Po1 br. 6/12 od 21.02.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 21.marta 2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E


ODBIJA SE kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Poi-Po1 br. 6/12 od 21.02.2012. godine.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Poi-Po1 br. 6/12 od 21.02.2012. godine, odbijen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal Oik.br. 6/11 od 23.01.2012. godine za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog – vlasnika AA i to stana aa u _, na _ spratu, po strukturi _, površine _ m2, izgrađenom na katastarskoj parceli broj _ KO Novi Sad I, upisanom u listu nepokretnosti br. _ KO Novi Sad I i garaže aa1 u ulici _ u _, površine _ m2, izgrađenoj na katastarskoj parceli br. _ KO Novi Sad I, upisanoj u listu nepokretnosti br. _ KO Novi Sad I.

Protiv ovog rešenja, žalbu je izjavio Tužilac za organizovani kriminal, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, ukine pobijano rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je u sednici veća, nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanog rešenja, po oceni žalbenih navoda, našao:

Žalba je neosnovana.

Prema stanju u spisima, Tužilac za organizovani kriminal je podneo prvostepenom sudu zahtev za privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom – vlasniku AA u odnosu na, odnosno na pravo svojine na stanu aa i pravo svojine na garaži aa1 u istoj ulici, površine _ m2, pri čemu je u zahtevu naveo da postoji osnovana sumnja da je navedena imovina proistekla iz krivičnog dela, kao i opasnost da će kasnije oduzimanje ove imovine biti znatno otežano ili onemogućeno.

Prvostepeni sud je na ročištu održanom dana 31.01.2012. godine u smislu odredaba članova 21 i 24 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, nakon saslušanja stranaka i svedoka, te uvida u sve priložene dokaze, pravilno zaključio da nisu ispunjeni uslovi za usvajanje zahteva za privremeno oduzimanje predmetne imovine od okrivljenog AA.

Imajući u vidu ugovor o udruživanju sredstava radi izgradnje stana u svojini broj 46/2004 od 01.11.2004. godine, koji je zaključen između stambene zadruge "BB" – zadruga i zadrugara – okrivljenog AA, te ugovor o kupovini garaže koji je 12.07.2006. godine sačinjen u Novom Sadu između stambene zadruge "AA" i okrivljenog, prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni AA predmetni stan površine _ m2 i garažu površine _ m2 kupio dana 01.11.2004. godine, odnosno 12.07.2006. godine, dakle pre vremenskog perioda u kome se okrivljenom AA stavlja na teret izvršenje krivičnih dela po optužnici Tužioca za organizovani kriminal Kt.br. 6/11 od 11.10.2011. godine, da je kupoprodajna cena za stan iznosila 3.883.650,00 dinara, a kupoprodajna cena za garažu 641.920,00 dinara sa obračunatim PDV-om, pa je ceneći iskaz okrivljenog – vlasnika ovih nepokretnosti AA - da su pomenuti stan i garaža kupljeni od novčanih sredstava koja su dobijena na ime poklona za svadbu, te iskaza svedoka S1 do S5, koji su potvrdili da je u oktobru mesecu 2004. godine bila organizovana svadba između okrivljenog AA i njegove supruge AA1, kojoj je prisustvovalo oko 250 zvanica, i da je na ime novčanih poklona mladencima na svadbenom veselju prikupljeno oko 40.000 eura, pravilno zaključio da je iskaz okrivljenog – da je ovaj novac je upotrebljen za kupovinu predmetnog stana, istinit.

Kod činjenice da je razliku do pune kupoprodajne cene predmetnog stana, koja je iznosila 12.000 eura, nadomestio otac okrivljenog, svedok S5, koji je, kako je to objasnio u svom iskazu, za 40 godina radnog staža ostvarivao sredstva u vidu ekstra zarade, obzirom da je u periodu od 1983. godine do 2004. godine često bio na službenom putu, a da je ostvarivao i novčana sredstva baveći se poljoprivredom, ceneći i iskaz svedoka S1, majke okrivljenog, koja je navela da je iz sopstvenih sredstava isplatila ukupnu kupoprodajnu cenu za predmetnu garažu, te koja je, kako je navela, u vreme kupovine predmetne garaže ostvarivala primanja u iznosu od oko 1.600 – 2.000 eura kao direktor preduzeća "VV", koji iskazi su potvrđeni iskazima ostalih saslušanih svedoka S2 i S4, prvostepeni sud je pravilno zaključio da se mogu prihvatiti kao istinite tvrdnje svedoka S1 i S5 u pogledu visine zarade koju su ostvarivali u navedenom periodu, te da je svedok S1 kupoprodajnu cenu za predmetnu garažu isplatila iz sopstvenih sredstava, a da je svedok S5 isplatio razliku u iznosu od 12.000 eura do pune kupoprodajne cene predmetnog stana.

Pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno našao da u konkretnom slučaju ne postoji očigledna nesrazmera između imovine koja je predmet zahteva Tužioca za organizovani kriminal i zakonito stečenih prihoda okrivljenog AA, te da nema dokaza koji bi ukazivali na osnovanu sumnju da je do ove imovine okrivljeni AA došao izvršenjem krivičnog dela.

Kada se ima u vidu činjenica da je stan čiji je vlasnik okrivljeni AA u pretežnom delu kupljen na osnovu novčanih sredstava koja je na poklon dobio zbog svadbe (oko 40.000 eura), da ukupna vrednost imovine koja je predmet zahteva za oduzimanje imovine iznosi 60.000 eura, da je otac okrivljenog, S5, bio u mogućnosti, obzirom na dužinu radnog staža, da okrivljenom doplati razliku u ceni predmetnog stana u iznosu od 12.000 eura, te da je majka okrivljenog, S1, realno mogla steći u toku radnog staža iznos od oko 8.000 eura, koji je bio potreban za kupovinu garaže, to i po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju ne postoji očigledna nesrazmera između stečene imovine i zakonito stečenih prihoda okrivljenog, a kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud, te nema dovoljno dokaza da se ova imovina može smatrati imovinom proisteklom iz krivičnog dela u smislu odredbe člana 3 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom.

Kako je prvostepeni sud za svoj stav - zbog čega nalazi da u konkretnom slučaju nije dokazano da se radi o imovini koja je proistekla iz krivičnog dela, čije bi kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno, izneo u svemu jasne i logične razloge, koje i ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te je pravilno postupio kada je doneo odluku da se odbije Tužioca za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog – vlasnika AA, to je žalba Tužioca za organizovani kriminal, kojom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odbijena kao neosnovana.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 467 stav 4 ZKP (“Službeni glasnik RS” br. 72 od 28.12.2011. godine), doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar,        Predsednik veća-sudija,
Snežana Medenica, s.r.     Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)