Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.08.2011.

Su X 8/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Su X 8/2011
Dana 31.08.2011. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, vršilac funkcije predsednika suda – sudija Radmila Dragičević Dičić, sa sudijskim pomoćnikom Draganom Lužnjanin kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IK – 7/11 od 29.07.2011. godine, dana 31.08. 2011. godine, doneo je


R E Š E Nj E


ODBIJA se kao neosnovana žalba javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IK – 7/11 od 29.07.2011. godine.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IK – 7/11 od 29.07.2011. godine usvojen je predlog osuđenog AA, da mu se izrečena kazna zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci po pravnosnažnoj presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.22472/10 od 20.12.2010. godine, izvrši bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, uz primenu mere elektronskog nadzora, s tim što je određeno da ukoliko osuđeni samovoljno napusti prostoriju u kojima stanuje i to jednom u trajanju od 12 časova ili dva puta u trajanju od po 6 časova, da će sud odrediti da ostatak kazne izdrži u zatvoru.

Protiv tog rešenja žalbu je izjavio javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zbog povrede krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da predsednik Apelacionog suda u Beogradu pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Apelacioni javni tužilac u Beogradu u pismenom izjašnjenju KTR.-I- br.2348/2011 od 24.08.2011. godine predložio je da se žalba javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu kao osnovana usvoji.

Vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu je nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanog rešenja, po oceni žalbenih navoda i predloga imajući u vidu i predlog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu iz napred navedenog podneska, našao:

Žalba javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu je neosnovana.

Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio predlog osuđenog AA, da mu se izrečena kazna zatvora u trajanju od devet meseci, po pravnosnažnoj presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.22472/10 od 20.12.2010. godine, izvrši bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje a uz primenu mere elektronskog nadzora.

Prema stanju u spisima predmeta napred navedenom pravnosnažnom presudom, donetom u smislu odredbe člana 282 d stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci.

Odlučujući o predlogu osuđenog da mu se izrečena kazna zatvora izvrši bez napuštanja prostorija u kojima stanuje, prvostepeni sud je shodno odredbama člana 45 stav 5 i 6 Krivičnog zakonika i člana 174 e Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, pravilno utvrdio i ocenio sve okolnosti od značaja za donošenje ove odluke – da se radi o osuđenom kome je ovo prvi sukob sa zakonom, da za vreme koje je proteklo od osude nije nastavio sa vršenjem krivičnih dela a iz pribavljenog mišljenja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Odeljenja za tretman i alternativne sankcije iz Beograda da osuđeni živi na adresi u ulici aa a u Beogradu u stanu koji ispunjava tehničke mogućnosti da se izvršenje kazne zatvora sprovede u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Sve ove okolnosti koje je prvostepeni sud imao u vidu prilikom donošenja odluke i pravilno ih cenio i po oceni ovog suda ukazuju da će se u konkretnom slučaju svrha kažnjavanja iz člana 42 Krivičnog zakonika u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 Krivičnog zakonika, ostvariti izvršenjem kazne bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje uz primenu mere elektronskog nadzora.

Navodima žalbe javnog tužioca da je prvostepeni sud povredio odredbe člana 282 b stav 1 tačka 1 i člana 282 v stav 1 Zakonika o krivičnom postupku i prekoračio ovlašćenje koje ima po zakonu, jer prema stavu ove žalbe nije mogao da menja način izvršenja kazne čija je vrsta i visina određena sporazumom o priznanju krivice, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijanog rešenja.

Način izvršenja pravnosnažno izrečene krivične sankcije uređuje se Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija a članom 174 e ovog zakona određeno je da nakon pravnosnažnosti presude kao i u toku izdržavanja kazne, sud može na predlog ovlašćenih lica, ukoliko su za to ispunjeni zakonom određeni uslovi, odrediti da se osuđenom kome je izrečena kazna zatvora do jedne godine, ona izvrši bez napuštanja prostorija u kojima stanuje. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je imao u vidu da je pravnosnažna presuda kojom je AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci, doneta u smislu odredbe člana 282 d Zakonika o krivičnom postupku i pravilno našao da ne postoje pravne smetnje za donošenje pobijanog rešenja jer se sporazumom o priznanju krivice (koji je u konkretnom slučaju bio osnov za donošenje pravnosnažne presude) shodno odredbi iz člana 282 b stav 1 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku tužilac i okrivljeni koji u potpunosti priznaje krivično delo saglašavaju o vrsti i visini kazne i ostalim okolnostima navedenim u članu 282 b ZKP a ne o načinu na koji će ta kazna biti izvršena.

Sa svega izloženog na osnovu odredbe člana 174 e stav 7 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, doneta je odluka kao u izreci ovog rešenja.


Vršilac funkcije
predsednika suda – sudija
Radmila Dragičević - Dičić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)