Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.05.2011.

Kž1 1790/11


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 1790/11
Dana 17.05.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Sonje Manojlović, predsednika veća, sudija Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Zoricom Avramović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 6 u vezi stava 3 u vezi stava 1 KZ, odlučujući o žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog AA i njegovog branioca adv. AB i branioca okrivljenog BB adv. BA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br.3187/10 od 17.09.2010. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 ZKP, dana 17. maja 2011. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog AA i njegovog branioca adv.AB i branioca okrivljenog BB, adv.BA, a presuda Višeg suda u Beogradu K.br.3187/10 od 17.09.2010. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.3187/10 od 17.09.2010. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 3 u vezi stava 1 KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 12.06.2008. godine pa nadalje, dok je okrivljeni BB oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima pomaganjem iz člana 388 stav 1 u vezi člana 35 KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 12.06.2008. godine, pa do 17.07.2009. godine. Okrivljeni AA i BB oslobođeni su dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-Viši javni tužilac u Beogradu, zbog odluke o kazni iz člana 367 stav 1 tačka 4, u vezi člana 371 stav 1 ZKP, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu presudu Višeg suda u Beogradu K.br.3187/10 od 17.09.2010. godine preinači u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, te da okrivljenom AA i okrivljenom BB izrekne strože krivične sankcije za navedeno krivično delo.

-okrivljeni AA, zbog visine kazne od tri godine zatvora, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud preinači ožalbenu presudu i okrivljenog oslobodi ili da se okrivljenom kazna smanji;

-branilac okrivljenog AA adv.AB, zbog bitne povrede odredaba ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači presudu Višeg suda u Beogradu K.br. 3187/10 od 17.09.2010. godine i optuženog AA oslobodi od optužbe ili da se ožalbena presuda preinači u pogledu kazne i okrivljeni AA blaže kazni.

-branilac okrivljenog BB adv.BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu K.br.3187/10 na taj način što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe.

Branilac okrivljenog AA adv.AB uložila je odgovor na žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu odbije žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt.br.1008/08 od 09.03.2011. godine i usvoji žalbu okrivljenog od 14.03.2011. godine, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br.3187/10 od 17.09.2010. godine.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu je u podnesku Ktž br.1803/11 od 12.04.2011. godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kao osnovanu i preinači presudu Višeg suda u Beogradu K.br.3187/10 u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, te da Apelacioni sud u Beogradu odbije žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca adv.AB, kao i žalbu branioca okrivljenog BB adv.BA, kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu održao je sednicu veća u smislu člana 375 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, a u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, adv.AB, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, žalbom, odgovorom na žalbu i predlogom Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, ispitujući prvostepenu presudu po službenoj dužnosti, u smislu člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP, našao:

Žalbe su neosnovane.

Pobijana presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni sud, u smislu odredbe člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

Žalbom okrivljenog osporava se ožalbena presuda zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, iako okrivljeni u žalbi ne navodi u čemu se konkretno povreda ogleda, već suštinski iz sadržine žalbe proizilazi da okrivljeni osporava ocenu iskaza oštećene OO. Branilac okrivljenog AA adv.AB, takođe pobija ožalbenu presudu zbog bitne povrede odredaba ZKP, navodeći da je prvostepeni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, jer je presuda nerazumljiva, izreka i obrazloženje presude su protivrečni, a razlozi o odlučnim činjenicama su po navodima branioca potpuno nejasni, dok i branilac okrivljenog BB pobija ožalbenu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11, pri čemu navodi da prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, a što je posledica pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu, takođe, osporava iskaz oštećene.

Iznete žalbene navode, Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje kao neosnovane, jer je po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu izreka pobijane presude razumljiva, u pobijanoj presudi o svim odlučnim činjenicama dati su dovoljni i pravilni razlozi, koji ne sadrže protivrečnosti, niti međusobne, ni u odnosu na sadržinu izvedenih dokaza, a odbrane okrivljenih, kao i iskaz svedoka - oštećene detaljno su analizirani i cenjeni, kako pojedinačno tako i u odnosu sa drugim izvedenim dokazima. Takođe, sud je u obrazloženju ožalbene presude dao jasne i ubedljive razloge zašto prihvata odnosno ne prihvata određene dokaze, pa se neosnovanim pokazuju žalbeni navodi branilaca okrivljenih i okrivljenog AA, da je ožalbena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je u obrazloženju ožalbene presude, detaljno interpretirao i cenio iskaz oštećene OO, kao i odbrane okrivljenih, koje je cenio pojedinačno i u međusobnoj vezi i u obrazloženju ožalbene presude, dao je jasne, uverljive i neprotivrečne razloge, pa su suprotni žalbeni navodi okrivljenog i branilaca okrivljenih da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Okrivljeni AA i njegov branilac adv. AB, pobijaju ožalbenu presudu i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu osporavaju da je okrivljeni AA znao da je oštećena OO maloletna, te da prema navodima žalbe okrivljenog i branioca, njen izgled odaje daleko stariju osobu, te da je ona prećutala svoje godine, te da po nalaženju odbrane nije bilo nikakvog vrbovanja od strane okrivljenog, već da je, naprotiv, oštećena dobrovoljno krenula sa njim uz prethodnu saglasnost roditelja.

Osporavajući ožalbenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, branilac okrivljenog BB adv. BA navodi da je pogrešno prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni BB bio svestan da može da učini krivično delo, pa je na to svojim činjenjem i pristao, te da okrivljeni BB nije izvršio krivično delo jer isti nije imao nijedan razlog da posumnja da je reč o bilo kakvoj zabranjenoj radnji, a naročito ne o krivičnom delu za koje je oglašen krivim, jer mu je oštećena predstavljena kao devojka AA, te da su sve vreme delovali kao zaljubljeni par, tako da nije postojala nijedna okolnost na osnovu koje bi BB mogao da posumnja u nešto, odnosno da zapravo zna o čemu se u konkretnom slučaju radi.

Apelacioni sud u Beogradu iznete žalbene navode okrivljenog AA i njegovog branioca adv.AB, kao i navode branioca okrivljenog BB adv.BA, ocenjuje kao neosnovane, a pravilan je zaključak prvostepenog suda da su okrivljeni AA i okrivljeni BB, na način i pod okolnostima opisanim u izreci prvostepene presude, izvršili krivično delo i to AA, krivično delo trgovina ljudima, a okrivljeni BB krivično delo trgovina ljudima pomaganjem. Utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno zasnovao delom na osnovu odbrana okrivljenog AA i okrivljenog BB, ali pre svega na osnovu iskaza oštećene OO, kao i na osnovu izveštaja o sadržini komunikacije Odeljenja za elektronski nadzor službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije, Direkcije policije MUP RS. Za svoj zaključak i za ocenu izvedenih dokaza, prvostepeni sud je dao dovoljne, pravilne i detaljne, a za Apelacioni sud potpuno prihvatljive razloge.

Prvostepeni sud je činjenično stanje pre svega utvrdio na osnovu iskaza oštećene OO koja je navela da je u Subotici upoznala okrivljenog AA, koji joj se tada predstavio kao „Lala“, da mu je prišla jer joj se svideo, da su nakon toga počeli da se čuju telefonom i da se viđaju, da je ona najpre rekla da ima 19 godina, a zatim je rekla da ima 17 godina, te da su ona i okrivljeni AA počeli da se zabavljaju, kao i da je bila zaljubljena u njega i da je više puta sa njim spavala u hotelu „Evropa“, pri čemu je okrivljenom objasnila da nema dokumenta zato što mora da ide u Kulu da bi ih dobila, na šta joj je okrivljeni AA rekao da ima jedan čovek na Kosovu koga zovu „VV“ i da on može da joj nabavi papire i to ličnu kartu, pasoš i vizu za celu Evropu, ali da joj trebaju samo slike koje mu ona nikada nije dala, niti ju je on slikao, da papire može dobiti za dva meseca, a možda i ranije, pri čemu joj je preporučio da uzme tu vizu, jer onda mogu da idu po celoj Evropi, a ne samo kod njegovih kući, pri čemu je objasnila da joj je rekao da sva dokumenta mogu da se u Kosovskoj Mitrovici „naprave“ za nekih 7.000 evra i da odu tamo gde bi trebali da provedu dva meseca, koliko je potrebno da se ti papiri srede i da će „VV“, koji drži neke devojke i kod koga bi trebala da radi dok se taj novac ne zaradi, to da završi, a da zatim produže ka moru i eventualno dalje, pri čemu je napomenula da joj okrivljeni nije rekao šta konkretno treba da radi, da li kao konobarica ili da se bavi prostitucijom. Oštećena je takođe navela da je četiri ili pet dana pre njihovog polaska došao drug okrivljenog čije ime ne zna, koji je takođe odseo u hotelu i bio je u društvu kada je ona bila sa okrivljenim AA, za koga ne zna čime se bavi i njemu je okrivljeni AA rekao „Ovo je moja devojka“, pri čemu je istakla da je njen osećaj bio da su se njih dvojica znali od ranije, iako su sedeli za istim stolom, oni su se odvajali od stola, tako da je ona ostajala sama, njihova komunikacija se odvijala skoro isključivo na albanskom jeziku, pri čemu joj okrivljeni AA nije ništa prevodio o sadržaju komunikacije, usled čega ništa nije razumela i zbog toga ne može da se izjasni šta su oni između sebe razgovarali, pri čemu je dodala da joj je putovanje 4 ili 5 dana pre puta predložio AA, odnosno da joj je to predložio kada je došao njegov drug okrivljeni BB. Iskaz navedenog svedoka prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio, i dao razloge na strani 9 obrazloženja ožalbene presude, a koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Naime, činjenično stanje prvostepeni sud je utvrdio i na osnovu izveštaja o sadržini komunikacije Odeljenja za elektronski nadzor Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije Direkcije policije MUP RS, i to na osnovu komunikacije koju su ostvarivali okrivljeni AA i VV1, zvani „VV“, iz kojih razgovora je pre svega prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni AA VV1 ponudio na prodaju mladu devojku za iznos od 1.500 evra, na šta V1 nije pristao, jer mu je cena bila previsoka, pošto je najviša cena 500 evra, pa je okrivljenom AA ponudio da devojka radeći kod njega zaradi taj novac, dok je iz narednog razgovora VV1 obavestio okrivljenog AA da može da prihvati devojku i da bi mu od njenog rada davao novac do tražene cene, a što bi bilo za 10 dana jer je cena za pola sata rada devojke 40 evra, dok je prvostepeni sud na osnovu razgovora od 10.06.2008. godine utvrdio da je okrivljeni AA u tom telefonskom razgovoru VV1 obavestio da je ime devojke OO, da je lepa, stara 18 godina, visoka 1,80 metara, da nije debela, već da je teška „nema ni 50 kila“ i da nije narkomanka, dok je prvostepeni sud takođe iz izveštaja o sadržini komunikacije Odeljenja za elektronski nadzor Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije, Direkcije policije MUP-a RS, utvrdio da je okrivljeni AA 10.06.2008. godine, poslao SMS poruku VV1 zvanom „VV“ u kome ga obaveštava da ima da proda jednu devojku iz Subotice, koja je lepa i stara 18 godina, te da je okrivljeni AA 11.06.2008. godine preko mobilnog telefona obavestio VV1, sa kojim se dogovorio da kad dođe kod njega kući pred oštećenom za novac ništa ne govori, i ako mu se oštećena svidi, da mu novac da u drugoj sobi, te da je 12.06.2008. godine, AA obavestio VV1 da je krenuo i da će oko 11,00 časova biti kod njega. Navedene telefonske razgovore prvostepeni sud je detaljno interpretirao, analizirao i cenio u obrazloženju ožalbene presude i dao jasne i uverljive razloge, šta je na osnovu istih utvrdio.

Naime, pravilno je na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza prvostepeni sud utvrdio činjenično stanje i to da je okrivljeni OO lažnim prikazivanjem činjenica malolatnu oštećenu OO, da će je oženiti i sa njom živeti u Španiji, doveo u zabludu u kojoj je održavao do 12.06.2008. godine, a čime ju je u cilju vršenja prostitucije vrbovao radi prodaje po prethodnom dogovoru VV1 zvanom „VV“ za iznos od 1.500,00 evra i dana 11.06.2008. godine angažovao okrivljenog BB koji je trebao da za dogovoreni iznos od 300,00 evra preveze okrivljenog AA i maloletnu oštećenu, kao vrbovano lice u cilju vršenja prostitucije do Kosovske Mitrovice.

Prvostepeni sud je, kako je to već navedeno, činjenično stanje utvrdio delom na osnovu odbrana okrivljenih, kao i na osnovu iskaza oštećene OO.

Žalbeni navodi okrivljenog AA i njegovog branioca adv.AB da okrivljeni nije znao da je oštećena OO maloletna, ocenjeni su kao neosnovani, imajući u vidu da je pravilno prvostepeni sud na osnovu iskaza oštećene utvrdio da je okrivljeni znao da oštećena ima manje od 18 godina, imajući u vidu da mu je oštećena rekla da ima 17 godina, a pri čemu je imao neposredan uvid u njen izvod iz matične knjige rođenih, kako je to pravilno utvrdio prvostepeni sud.

Prvostepeni sud je na strani 11 obrazloženja ožalbene presude našao da je okrivljeni AA bio svestan svoga dela i da je hteo njegovo izvršenje, odnosno da je postupao sa direktnim umišljajem, koji je pri tome obuhvatio i svest da je oštećena maloletna, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, dok je za okrivljenog BB utvrdio da je okrivljeni bio svestan da može da učini krivično delo, pa je na to svojim činjenjem pristao, odnosno da je postupao sa eventualnim umišljajem, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, o čemu je, kako je to već rečeno, prvostepeni sud na strani 11 obrazloženja ožalbene presude dao jasne i dovoljne razloge.

Žalbeni navodi branioca okrivljenog BB, adv.BA da okrivljeni BB nije znao godine oštećene je bez uticaja na odluku suda, jer je prvostepeni sud u obrazloženju presude na strani 12 naveo da je utvrđeno da je okrivljeni AA znao da je oštećena maloletna, jer je imao neposredan uvid u njen izvod iz matične knjige rođenih, dok nijedan izvedeni dokaz ne upućuje na nedvosmislen zaključak da je i okrivljeni BB znao za tu činjenicu.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog povrede krivipčnog zakona, okriljeni AA i njegov branilac adv.AB ne navode u čemu se konkretno povrede krivičnog zakona ogledaju.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna obeležja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 3 u vezi stava 1 KZ, a u radnjama okrivljenog BB svi bitni elementi krivičnog dela trgovina ljudima pomaganjem iz člana 388 stav 1 u vezi člana 35 KZ, o čemu su u ožalbenoj presudi dati dovoljni i pravilni razlozi.

Pobijajući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, Viši javni tužilac u Beogradu navodi da izrečene kazne nisu adekvatne težini učinjenih krivičnih dela i da je prilikom odlučivanja sud u velikoj meri precenio značaj olakšavajućih okolnosti.

Okrivljeni AA i njegov branilac adv.AB takođe su izjavili žalbu u delu odluke o izrečenoj kazni i predložili su da se okrivljeni AA blaže kazni, pri čemu je branilac okrivljenog BB adv. BA navela da je odluka o krivičnoj sankciji nezakonita.

Nasuprot iznetim žalbenim navodima tužioca, okrivljenog i branilaca okrivljenih, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od značaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena, u smislu člana 54 KZ, pravilno je cenio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenih. Naime, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog AA imao u vidu njegov raniji život, odnosno njegovu raniju neosuđivanost, dok otežavajućih okolnosti nije našao, dok je na strani okrivljenog BB imao u vidu njegove lične prilike odnosno činjenicu da je okrivljeni porodičan čovek i otac sedmoro dece, od kojih je dvoje maloletno, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog BB sud imao u vidu njegov raniji život, odnosno njegovu raniju osuđivanost, ali i činjenicu da je od ranije osude prošlo preko 20 godina i da okrivljeni nije osuđivan za istovrsno krivično delo, kao i delo koje mu je u konkretnom postupku stavljeno na teret, pa je prvostepeni sud okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, a okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, nalazeći da su ovako odmerene kazne adekvatne težini učinjenih krivičnih dela i društvenoj opasnosti okrivljenih kao učinilaca, te da će se na ovaj način u potpunosti ostvariti svrha krivičnih sankcija i kažnjavanja iz člana 4 stav 2 i člana 42 KZ.

Nasuprot žalbenim navodima javnog tužioca, okrivljenog i branilaca okrivljenih, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenih, istima je dao adekvatan značaj, iste je naveo u obrazloženju ožalbene presude i dao jasne i dovoljne razloge za svoju odluku.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, ovako izrečene kazne zatvora okrivljenima nužne su da izraze društvenu osudu za krivično delo, ali i dovoljne za ostvarenje u članu 4 i 42 KZ, propisane svrhe izricanja krivičnih sankcija i svrhe kažnjavanja, pa su stoga žalbe ocenjene kao neosnovane.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 196 stav 4 ZKP, okrivljene oslobodio dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu doneo je odluku kao u izreci presude.


Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Zorica Avramović s.r. Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)