Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.10.2010.

Kž1 207/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž.1 207/10
Dana 26.10.2010. godine
B E O G R A D
ul.Nemanjina broj 9

U IME NARODA



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Sonje Manojlović, predsednika veća, sudija Nade Hadži-Perić i Zdravke Đurđević, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Branislavom Munjić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115 KZ, odlučujući o žalbama Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu K.br.1896/08 od 13.02.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 26. oktobra 2010.godine, u odusustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, doneo je sledeću


P R E S U D U


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA, advokata AB, a presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.1896/08 od 13.02.2009. godine, se POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e


Presudom Okružnog suda u Beogradu K.br.1896/08 od 13.02.2009.godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115 Krivičnog zakonika, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i 6 /meseci/, u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 26.11.2006.godine, do 14.01.2009.godine. Istom presudom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, koje će se izvršavati u zavodu za izvršenje kazne, dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne, dok je okrivljeni oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka.

Protiv navedene presude blagovremeno su žalbe izjavili:

-Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana 367 stav 1 tačka 4 u vezi člana 371 stav 1 ZKP, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu Okružnog suda u Beogradu, tako što će okrivljenom AA izreći kaznu zatvora u dužem trajanju.

-Branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud uvaži žalbu, preinači pobijanu presudu i okrivljenog AA oslobodi od kazne i ukine mu meru bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara.

Republičko javno tužilaštvo je, u podnesku Ktž.br.2449/09 od 21.08.2009.godine, predložilo da drugostepeni uvaži žalbu Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu i preinači pobijanu presudu Okružnog suda u Beogradu, tako što će okrivljenom AA izreći kaznu zatvora u dužem trajanju, a žalbu branioca okrivljenog AA, odbije kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu održao je sednicu veća, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao i u smislu člana 380 ZKP, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenim žalbama i predloga Republičkog javnog tužilaštva, iz napred citiranog podneska, našao:

Žalbe su neosnovane.

Ispitujući prvostepenu presudu po službenoj dužnosti, u smislu člana 380 Zakonika o krivičnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 1, 5, 6, 8 - 11 Zakonika o krivičnom postupku, i da na štetu okrivljenog nije povređen Krivični zakon, a u odnosu na koje povrede, povodom izjavljene žalbe, drugostepeni sud prvostepenu presudu ispituje po službenoj dužnosti.

Suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog da je presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ne navodeći pri tom u čemu se sastoje te povrede, ocenjene su kao neosnovani, s obizirom da je pobijana presuda jasna i razumljiva, da su dati dovoljni i pravilni razlozi o svim odlučnim činjenicama, da presuda ne sadrži protivrečnosti, ni međusobne, ni u odnosu na sadržinu izvedenih dokaza, kao i da je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude dao jasne i pravilne razloge za svoju odluku.

Ceneći žalbene navode branioca okrivljenog, kojima se prvostepena presuda pobija zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, Apelacioni sud u Beogradu ocenio je neosnovanim, iz razloga što je prvostepeni sud prilikom donošenja pobijane presude pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, kada je našao da je okrivljeni AA, dana 25.11.2006.godine, u Zemunu, u ul.aa, sa umišljajem, sposoban da shvati značaj dela i upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti radnje koju preduzima i želeći njeno izvršenje, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, lišio na mah života OO, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost, napadom i vređanjem od strane sada pokojnog OO, na taj način što je u sobi, u radničkim barakama, u kojoj su zajedno stanovali, nakon što mu je sada pokojni OO naneo povrede u vidu oguljotine kože u predelu vrata i nakon što mu je rekao: “Ovako se kolju Srbi”, odgurnuo oštećenog, te kada je isti klekao na krevet na kojem su obojica ležali, okrivljeni je dohvatio sa stola pored kreveta nož i ubo nožem u predelu vrata sada pokojnog OO i naneo mu ubodinu u predelu leve polovine vrata, duž čijeg kanala su presečeni leva zajednička glavna arterija, desni živac lutalac, od koje povrede je oštećeni OO na licu mesta preminuo.

Utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno zasnovao, prvenstveno na odbrani okrivljenog, koja odbrana je potvrđena nalazom i mišljenjem Komisije veštaka Instituta za sudsku medicinu od 26.12.2006. godine, izjašnjenjem predstavnika komisije veštaka Dr.VV od 19.09.2007.godine i 13.02.2009.godine, kao i nalazom i mišljenjem sudskog veštaka psihijatra Dr.VV1 od 05.01.2007.godine i njegovim izjašnjenjem datim na glavnom pretresu, dana 24.10.2007.godine i dana 13.02.2009.godine, kojim nalazima i mišljenjima je prvostepeni sud poklonio veru, našavši da su isti jasni, logični, saglasni međusobno i sa ostalim izvedenim dokazima i ni na koji način nisu dovedeni u sumnju, a dati u svemu u skladu sa pravilima struke i nauke. Dakle, prvostepeni sud je pravilno na osnovu odbrane okrivljenog, kao i ostalih izvedenih dokaza tokom postupka, zaključio da se kritični događaj odigrao upravo na način kako je to opisano u izreci presude, pravilno nalazeći da je kritičnom prilikom okrivljeni bio doveden u stanje jake razdraženosti napadom i vređanjem od strane oštećenog, i to tako što mu je sada pokojni OO naneo povredu u vidu oguljotine kože u predelu vrata i rekao mu: “Ovako se kolju Srbi”, pa je okrivljeni oštećenog ubo nožem u predelu vrata, od koje povrede je oštećeni preminuo.

Apelacioni sud u Beogradu je u potpunosti prihvatio stav prvostepenog suda u pogledu ocene izvedenih dokaza i to odbrane okrivljenog i ocene ostalih izvedenih dokaza, budući da je prvostepeni sud za takav svoj stav jasne, nedvosmislene i za Apelacioni sud u svemu prihvatljive razloge, i na tako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio krivični zakon, kada je našao da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna obeležja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115 Krivičnog zakonika, pa se suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog, kojima se prvostepena presuda pobija zbog povrede Krivičnog zakona, pokazuje neosnovanim.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, žalbeni navodi branioca okrivljenog da se u radnjama okrivljenog ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ubistvo na mah, već da se radi o krivičnom delu ubistva u prekoračenju nužne odbrane, usled jake razdraženosti izazvane napadom, ocenjeni su kao neosnovani. I po stavu ovoga suda, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, ne radi o nužnoj odbrani, pa samim tim ni o prekoračenju iste, jer je za postojanje nužne odbrane potrebno da učinilac odbije od sebe istovremeni protivpravni napad, što u konkretnom slučaju ne stoji, imajući u vidu da sam okrivljeni navodi da je pokojnom OO izbio nož iz ruke, da bi tek nakon toga, u stanju jake razdraženosti, sa stola pokraj kreveta dohvatio drugi nož i istim oštećenom naneo smrtonosnu povredu u trenutku dok je oštećeni klečao na krevetu, bez noža u ruci, pa se stoga ne može govoriti o nužnoj odbrani, već je po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, okrivljeni lišio na mah života OO, pri čemu je radnja okrivljenog usledila odmah nakon napada i vređenja od strane pokojnog OO, koju radnju izvršenja dela je okrivljeni preduzeo u vreme trajanja jake razdraženosti u koju je doveden bez svoje krivice i to napadom i vređanjem od strane sada pokojnog OO, a što upravo predstavlja elemente krivičnog dela ubistvo na mah. Kako je napad upravo jedan od načina dovođenja u jaku razdrežnost, predviđen odredbom člana 115 Krivičnog zakonika, to su žalbeni navodi branioca okrivljenog, da kod ubistva na mah izvršilac dela nije napadnut, te da se stoga u konkretnom slučaju ne može govoriti o krivičnom delu ubistvo na mah, po nalaženju Apelaocionog suda u Beogradu, ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovani su žalbeni navodi Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA, advokata AB, kojima se prvostepena presuda osporava zbog odluke o krivičnoj sankciji.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je, prilikom odlučivanja o izboru vrsti i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, pravilno, u smislu člana 54 KZ, cenio sve okolnosti koje su od značaja da krivična sankcija bude pravilno odbrana, a njena visina pravilno odmerena. Od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog sud je cenio njegovo iskreno držanje pred sudom i priznanje izvršenog krivičnog dela, čime je doprineo bržem okončanju krivičnog postupka, kao i izraženo kajanje, dok je od otežavajućih okolnosti na strani našao njegovu raniju osuđivanost, pri čemu je imao u vidu da je od poslednje osude prošlo više od 19 godina.

Prvostepeni sud je, imajući u vidu napred navedene olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i 6 /šest/ meseci, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru, nalazeći da će se ovakvom izrečenom kaznom ostvariti opšta svrha kažnjavanja i opšta svrha izricanja krivičnih sankcija, propisana članom 4 i 42 KZ i na okrivljenog u dovoljnoj meri uticati da ubuduće ne vrši ovakva i slična krivična dela, čime će biti ostvareni svi efekti generalne i specijalne prevencije.

Napred navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, nalazeći da je prvostepeni sud dao pravilan značaj svim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, i da će se samo efektivnom kaznom zatvora, u navedenom u trajanju, u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja predviđena odredbom člana 42 KZ, u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 KZ, kao i da je ista srazmerna stepenu ugroženosti zaštićenog dobra, težini izvršenog dela i stepenu krivice okrivljenog.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud primenio Krivični zakon, kada je okrivljenom, shodno odredbi člana 84 KZ, izrekao meru bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, s obzirom da je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka Dr.VV1 utvrđeno da je neophodno da se okrivljenom u okviru kazne izrekne mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara u zatvorenoj ustanovi, imajući u vidu da je okrivljeni ranije lečen i da lečenje nije dalo rezultate.

Shodno napred navedenom, a na osnovu člana 388 ZKP, odlučeno je kao u izreci presude.

ZAPISNIČAR PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Branislava Munjić, s.r. Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)