Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.05.2013.

Kž1 2365/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 2365/13
Dana 08.05.2013. godine
B E O G R A D3

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Mirjane Popović i Snežane Dimitrijević, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Jelenom Mijušković, zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela izazvanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 1 KZ, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu K.br.1283/11 od 23.11.2012. godine, na sednici veća održanoj dana 08.05.2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

   Uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata AB, UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.1283/11 od 23.11.2012. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

   Presudom Osnovnog suda u Valjevu K.br.1283/11 od 23.11.2012. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 1 KZ za koje mu je sud na osnovu gore navedenog zakonskog propisa i primenom člana 4 stav 2, člana 5, 6, 42, 45, 54, 64, 65 i 66 KZ, kao i člana 356 stav 1 ZKP izrekao uslovnu osudu, na taj način što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) meseci, te je odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti navedene presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 4 stav 2, 5, 42, 43 stav 2, 44 stav 2, 48, 50, 51 i 54 KZ, kao i člana 356 ZKP sud je okrivljenom izrekao kao sporednu novčanu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 (dvadesethiljada) dinara, koju je okrivljeni obavezan da plati u roku od 2 (dva) meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom određeno je da će, ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ili ukoliko plati samo deo izrečene kazne, sud neplaćenu kaznu ili njen deo zameniti kaznom zatvora, na taj način što se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora, stim da na ovaj način zamenjena kazna ne može biti duža od 6 meseci kazne zatvora. Okrivljeni AA obavezan je da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od ukupno 52.520,52 dinara, od kojeg iznosa oštećenom OO iznos od 48.750,00 dinara a iznos od 3.770,52 dinara u korist budžetskih sredstava suda, i to sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni AA takođe je obavezan da na ime paušalnih troškova u korist budžetskih sredstava suda plati iznos od 3.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitnih povreda postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se osporavana presuda preinači tako što će okrivljeni biti oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, ili da se presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, uz zahtev da branilac i okrivljeni budu obavešteni o sednici veća kako bi istoj mogli da prisustvuju i dodatno obrazlože žalbene navode.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podnesku Ktž.br.2237/13 od 23.04.2013. godine predložio je da se žalba branioca okrivljenog AA, advokata AB odbije kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.1283/11 od 23.11.2012. godine, potvrdi.

  Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i imajući u vidu predloga javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštava u Beogradu, datog u navedenom podnesku, našao:

-žalba je osnovana.

Prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, na koju se navodima žalbe osnovano ukazuje. Navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka se sastoji u tome što je izreka presude nerazumljiva.

Naime, pobijanom presudom, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 1 KZ, i to na taj način, što je, prema navodima izreke presude, ne pridržavajući se propisa o držanju domaćih životinja ugrozio sigurnost ljudi na javnom mestu i time doveo u opasnost njihovo telo, tako što je vodio svog psa rase “_”, bez zaštitne korpe na njušci i na kratkom povodcu, na nebezbednoj udaljenosti od pešaka, iako je znao da usled takvog propusta može ugroziti sigurnost prolaznika, na šta je pristao, pa je njegov pas ujeo za potkolenicu pešaka, ovde oštećenog, nenevši mu laku telesnu povredu, pri čemu je bio svestan da usled takvog propusta može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da ista neće nastati, ili da će je moći sprečiti.

Okrivljeni je dakle, pobijanom presudom, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 1 KZ koje predstavlja osnovni oblik ovog krivičnog dela, koji može postojati samo ako je izvršilac krivičnog dela postupao sa umišljajem.

Kako navedeno krivično delo po svojoj pravnoj prirodi predstavlja krivično delo ugrožavanja, a ne krivično delo povrede, odnosno krivično delo čija se posledica ispoljava u vidu konkretne opasnosti za zaštićeno dobro, to se navedeno krivično delo smatra dovršenim nastupanjem te opasnosti, dok se, u slučaju realizacije opasnosti nastupanjem teže posledice u vidu teške telesne povrede ili smrti, navedeno krivično delo pretvara u krivično delo povrede, i to krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 KZ, iz čega proizilazi da nastupanje lake telesne povrede nije ni predviđeno kao teža posledica nekog od kvalifikovanih oblika propisanih odredbom člana 288 KZ.

Imajući u vidu da, dakle, odredba člana 278 stav 1 KZ za postojanje svršenog krivičnog dela ne propisuje nastupanje bilo kog vida teže posledice, to je nejasno zašto izreka prvostepene presude sadrži činjenični opis u pogledu vinosti okrivljenog i u odnosu na nastupelu laku telesnu povredu kod oštećenog. Obzirom da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, čime je učinjena bitna povreda krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, to je ista morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po primedbama na koje mu je ukazano ovim rešenjem, te će otkloniti navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Ovaj sud je imao u vidu da je u podnetoj žalbi branilac okrivljenog stavio zahtev da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća kada se o žalbi bude odlučivalo. Međutim, kako je predmetni krivični postupak vođen po odredbama skraćenog postupka, pri čemu presudom na koju je izjavljena žalba o kojoj se rešava, nije izrečena kazna zatvora, Apelacioni sud nije našao da je pozivanje okrivljenog i njegovog branioca na sednicu veća neophodno i od koristi za razjašnjenje stanja stvari, iz kojih razloga ih, shodno odredbi člana 448 ZKP, nije pozivao.

Na osnovu navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 389 ZKP.

Zapisničar       Predsednik veća-sudija
Jelena Mijušković, s.r.     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj sudske pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)