Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.01.2011.

Kž1 25/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 25/11
Dana 18.01.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9


U IME NARODA



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Sonje Manojlović, predsednika veća, Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Aleksandra Bagaša, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 st. 4 u vezi sa čl. 289 st. 3 u vezi st. 1 Krivičnog Zakonika, odlučujući o žalbi Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, izjavljenoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.368/10 od 05.10.2010. godine, na sednici veća održanoj dana 18. januara 2011. godine, doneo je


P R E S U D U


Uvažavanjem žalbe Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, PREINAČAVA SE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.368/10 od 05.10.2010. godine, u pogledu odluke o meri bezbednosti, tako što Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom AA, za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 st. 4 u vezi sa čl. 289 st. 3 u vezi sa st. 1 Krivičnog Zakonika, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim na osnovu odredbe čl. 86 i 297 st. 5 Krivičnog Zakonika, izriče meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom “B” kategorije u trajanju od 3 /tri/ meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude, dok se u ostalom delu žalba Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, odbija kao neosnovana i u nepreinačenom delu se prvostepena presuda POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.368/10 od 05.10.2010. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 st. 4 u vezi sa čl. 289 st. 3 u vezi sa st. 1 Krivičnog Zakonika i na osnovu odredbe čl. 58 st. 2 Krivičnog Zakonika oslobođen je od kazne. Na osnovu odredbe čl. 196 st. 4 ZKP-a okrivljeni je oslobođen i dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu, zbog povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.368/10 od 05.10.2010. godine, tako što će okrivljenom AA za počinjeno krivično delo izreći meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom iz čl. 86 Krivičnog Zakonika.

Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo je podnesak Ktž.br.99/11 od 11.01.2011. godine, u kom je predložilo da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, izjavljenu protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.368/10 od 23.09.2010. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, žalbom i predlogom Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu i ispitujući presudu po službenoj dužnosti u smislu čl. 380 ZKP-a, našao:

Žalba je delimično osnovana.

Naime, kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud pravilno našao da u konkretnom slučaju ima mesta primeni čl. 58 st. 2 KZ kojim je propisano da sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata kad posledice dela teško pogađaju učinioca da izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja. Naime, izricanje kazne u ovom slučaju po nalaženju i ovog suda ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja imajući u vidu da je pok. oštećena BB bila supruga okrivljenog te da je posledica ovog krivičnog dela učinjenog iz nehata teško pogodila okrivljenog koji je gubitak supruge i majke svoje dece teško podneo, pri čemu je prvostepeni sud pravilno imao u vidu i činjenicu da je okrivljeni otac troje dece, da živi u zajednici sa najmlađom ćerkom koja je student i za čiji je razvoj u narednom periodu potrebno prisustvo roditelja, ovde okrivljenog AA, za šta je prvostepeni sud dao jasne i dovoljne razloge u obrazloženju prvostepene presude koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Međutim kada se radi o odluci suda koja s odnosi na meru bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom, prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude navodi da je imao u vidu obavezu određenu čl. 297 st. 5 Krivičnog Zakonika kojom je propisano da će se u slučajevima iz stava 1 do 4 ovog člana obavezno izreći mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, ali s obzirom na odredbu čl. 10 Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima kojom se u tački 27 definiše pojam motornog vozila, našao je da traktor ne predstavlja motorno vozilo već spada u grupu vozila na motorni pogon koja nisu prvenstveno namenjena za prevoz lica i stvari, te da kao takav ne potpada pod primenu navedenog člana Krivičnog Zakonika, i našao da u konkretnom slučaju nije indikovano izricanje mere bezbednosti predviđeno čl. 297 st. 5 Krivičnog Zakonika.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu ovakav stav prvostepenog je suda neprihvatljiv te se osnovano u žalbi Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu izjavljenu u pogledu odluke o meri bezbednosti ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe Krivičnog Zakonika na koji se pozvao.

Naime, u konkretnom slučaju okr. AA, je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 stav 4 u vezi čl 289 stav 3 u vezi sa stavom 1 KZ te je primenom čl. 58 stav 2 KZ oslobođen od kazne.

Odredbom čl. 297 stav 5 KZ je propisano da je obavezno izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom učiniocu krivičnog dela iz čl. 297 st. 1 do 4 KZ, dakle i za krivično delo za koje je okr. AA oglašen krivim.

Član 7 tač. 33 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ( raniji čl. 10 tač. 27 Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima) propisuje da je motorno vozilo svako vozilo svako vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora koje je po konstrukciji uređajima sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuču priključnog vozila, osim šinskog vozila, a tačkom 48 (ranije 36) istog člana propisano je da je traktor motorno vozilo, pa kako je prema odredbi čl. 112 stav 25 Krivičnog Zakonika definisano da se motornim vozilom smatra svako saobraćajno sredstvo na motorni pogon u suvozenom, vodenom i vazdušnom saobraćaju to je po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu prvostepeni sud pogrešno zaključio da traktor ne predstavlja motorno vozilo zbog čega okrivljenom nije izrekao meru bezbednosti u smislu odredbe čl. 297 st 5 KZ koja je uz to imperativne prirode.

Imajući to u vidu uz pravilnu primenu zakona Apelacioni sud je kao drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o meri bezbednosti te je okrivljenom izrekao meru bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od tri meseca pri čemu je ovaj sud imao u vidu i odredbu čl. 195 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (raniji čl. 172 Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima) koja propisuje da se vozačka dozvola B kategorije izdaje za upravljanje motornim vozilima u koja vozila spada i traktor.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci presude, a na osnovu čl. 391 st. 1 u vezi sa čl. 388 ZKP-a.

Zapisničar, PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Aleksandar Bagaš Sonja Manojlović

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)