Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.11.2011.

Kž1 3525/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 3525/11
Dana 03.11.2011. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa sudijskim saradnikom Vukašinom Sarajlićem, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotrebe znaka za pomoć i znaka za opasnost iz člana 351 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 15290/10 od 11.05.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 03.11.2011. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, pa se presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 15290/10 od 11.05.2011. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom okrivljeni AA, na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 ZKP, oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotrebe znaka za pomoć i znaka za opasnost iz člana 351 stav 1 Krivičnog zakonika i isti je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala za koje je određeno da padaju na teret budžetskih sredstava.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da istu preinači tako što će okrivljenog oglasiti krivim i osuditi na kaznu po zakonu zbog krivičnog dela iz člana 351 stav 1 Krivičnog zakonika.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktž. br. 3401/2011 od 15.07.2011. godine, predložio da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da istu preinači tako što će okrivljenog oglasiti krivim i osuditi na kaznu po zakonu zbog krivičnog dela iz člana 351 stav 1 Krivičnog zakonika.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja nadležnog javnog tužioca, datog u navedenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Pobijanom presudom kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je njome povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, povodom žalbe u smislu člana 380 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Apelacioni sud u Beogradu nalazi da se neosnovano žalbom javnog tužioca prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, navodima da je izreka pobijane presude protivrečna razlozima navedenim u obrazloženju iste iz kojih se, prema mišljenju javnog tužioca, ne može utvrditi da li je okrivljeni oslobođen jer je opravdano pozivao dežurnu službu 92 ili to što je okrivljeni učinio ne predstavlja krivično delo. Ovo s toga što je izreka pobijane presude i prema oceni ovoga suda jasna, razumljiva i neprotivrečna datim razlozima o odlučnim činjenicama iz kojih nedvosmisleno proizlazi da postupanje koje je okrivljenom stavljeno na teret po zakonu nije krivično delo, iako je nesporno da je isti čak 18 puta pozivao policiju i prijavljivao da su nad njim izvršena određena krivična dela iako je znao da to nije istina, upućivao pitanja: „Kako ste, šta radite“ i pominjao ime Ivice Dačića.

Uvidom u spise je takođe utvrđeno da se izjavljenom žalbom prvostepena presuda neosnovano pobija i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio kako opisano postupanje okrivljenog ne predstavlja zloupotrebu znaka za pomoć u smislu odredbe člana 351 Krivičnog zakonika. Ovo s toga što je prvostepeni sud pravilno našao da delo za koje je okrivljeni optužen po zakonu nije krivično delo, s obzirom da činjenični opis dela koje je okrivljenom stavljeno na teret ne sadrži sve bitne elemente predmetnog krivičnog dela, imajući u vidu da i prema oceni ovoga suda znaci za pomoć ili opasnost predstavljaju zvučne ili optičke signale (sirena i dr.) koji moraju biti navedeni i opisani u izreci prvostepene presude, a da sam poziv policiji ne može predstavljati znak u smislu člana 351 Krivičnog zakonika.

Prema tome, nasuprot navodima iz žalbe javnog tužioca, činjenično stanje je pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog na osnovu odredbe člana 355 stav 1 ZKP oslobodio od optužbe da je na opisani način izvršio krivično delo iz člana 351 stav 1 Krivičnog zakonika.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

ZAPISNIČAR    PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Vukašin Sarajlić, s.r.           mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)