Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.11.2011.

Kž1 5273/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 5273/11
Dana 01.11.2011. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Siniše Važića kao predsednika veća, Nadežde Mijatović i Omera Hadžiomerovića kao članova veća, sa zapisničarem-sudijskim saradnikom Oliverom Memarović, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela utaje iz člana 207 stav 3 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi punomoćnika oštećenog kao tužioca „ss” DOO iz Beograda, advokata BA, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu K.br.1730/10 od 09.09.2011.godine, na sednici veća održanoj dana 01.novembra 2011.godine doneo je:

R E Š E Nj E


Uvažavanjem žalbe punomoćnika oštećenog kao tužioca „aa” DOO iz Beograda, advokata BA, UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.1730/10 od 09.09.2011.godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e


Presudom Osnovnog suda u Valjevu K.br.1730/10 od 09.09.2011.godine okrivljeni AA je na osnovu člana 355 stav 1 tačka 2 ZKP-a oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo utaje iz člana 207 stav 3 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika. Oštećeni kao tužilac Privredno društvo „aa” DOO iz Beograda upućeno je na građansku parnicu radi ostvarenja imovinsko-pravnog zahteva. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio punomoćnik oštećenog kao tužioca „aa” DOO iz Beograda, advokat BA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao i u smislu odredbe člana 380 ZKP-a, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenoj žalbi doneo odluku kao u dispozitivu rešenja.

Po nalaženju drugostepenog suda u pobijanoj presudi prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a budući da su nejasni razlozi koje o odlučnim činjenicama daje prvostepeni sud, a kako se to osnovano žalbom punomoćnika oštećenog kao tužioca ukazuje.

Naime, dajući razloge za svoju odluku o oslobođenju okrivljenog AA od optužbe na osnovu člana 355 stav 1 tačka 2 ZKP-a prvostepeni sud ukazuje da oštećeni kao tužilac tvrdi u optužnom predlogu da je okrivljeni otuđio traktor prodajom, međutim imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja navedena tvrdnja nije dokazana, niti pisanim dokazom u vidu ugovora, niti iskazom svedoka koji bi potvrdio navedeno u optužnom predlogu. Prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude dalje ukazuje da krivično delo utaje iz člana 207 stav 3 Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena, s tim što je vrednost stvari stavom 3 kvalifikovana iznosom preko 450.000,00 dinara, a Krivičnim zakonikom koji je stupio na snagu 01.junara 2006.godine i koji je važio u vreme kada se okrivljenom stavlja na teret predmetno krivično delo, krivično delo utaje je definisano kao takvo i njegova obeležja se nisu menjala Zakonom o izmenama i dopunama krivičnog zakonika iz septembra 2009.godine. Prvostepeni sud dalje ukazuje da se u predmetnoj krivično-pravnoj stvari postavlja pitanje da li se okrivljeni ponašao prema predmetu lizinga kao prema svojoj stvari na taj način prisvajajući je, ako je istu dao na popravku, te prvostepeni sud nalazi da u navedenom nema manifestacije volje okrivljenog da se prema stvari ponaša kao prema svojoj, već se radi o održavanju, odnosno popravci stvari, što je obavezi okrivljenog prema ugovoru o lizingu, u kojem je navedeno da mora da se brine o predmetu lizinga da isti ostane u funkcionalnom stanju, obavljajući tehničke preglede, servisiranje i održavanje prema članu 6, a sve navedeno u svetlu činjenice da se traktor nalazi i dalje u državini okrivljenog prema utvrđenom činjeničnom stanju, kao i da taj oblik prisvajanja oštećeni kao tužilac nije opisao kao način izvršenja dela u optužnom predlogu.

Po nalaženju drugostepenog suda radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret sastoji se u prisvajanju tuđe pokretne stvari koja je izvršiocu poverena, a stvar je poverena nekom licu onda kada se nalazi u njegovom pritežanju po nekom pravnom osnovu, a prisvajanje postoji onda kada izvršilac počne da se prema stvari ponaša kao vlasnik, pri čemu za utvrđivanje postojanja prisvajanja odnosno za utvrđivanje okolnosti da li se okrivljeni prema poverenoj stvari ponaša kao vlasnik, nije od odlučujuće važnosti okolnost da li je predmet koji je okrivljenom poveren isti otuđio budući da se prisvajanje stvari, odnosno opohođenje prema istoj kao da je sopstvenik može manifestovati na različite načine. Nesumnjivo je da održavanje odnosno popravka stvari nije ovlašćenje koje je isključivo vezano za titulara prava svojine, već iste radnje može preduzimati i lice kome je stvar data po osnovu ugovora o zakupu ili ugovora o lizingu, ali imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, a naime činjenicu da je predmetni ugovor o lizingu zaključen dana 27.03.2006.godine, da je okrivljeni predmet lizinga preuzeo dana 27.06.2006.godine, da je okrivljeni plaćao nekoliko lizing rata po ugovoru uredno, a zatim je prestao sa isplatom istih, te kako je oštećeni kao tužilac pokrenuo izvršni postupak pred Osnovnim sudom u Valjevu, da je po pravnosnažnom rešenju pomenutog suda I.br.207/07 od 13.03.2008.godine dozvoljeno traženo izvršenje protiv okrivljenog popisom i predajom predmeta lizinga, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Valjevu Gž.br.647/08 od 07.05.2008.godine, da je na dan 18.06.2008.godine sudski izvršitelj je išao u domaćinstvo okrivljenog gde je popisan predmet lizinga, ali isti nije i predat oštećenom kao tužiocu, a radi predaje popisanih stvari sudski izvršitelj je išao u domaćinstvo okrivljenog gde nije zatečen predmet lizinga sa objašnjenjima okrivljenog da se isti nalazio na popravci i to na dan 30.06.2008.godine, na dan 14.11.2008.godine kao i na dan 06.07.2010.godine, te u situaciji kada okrivljeni ignoriše svoje materijalne obaveze koje ima prema ugovoru o lizingu prema oštećenom kao tužiocu, a koristi samo ovlašćenja po predmetnom ugovoru, posebno imajući u vidu vremenski period u toku koga postoji takvo stanje, onda je nejasan stav prvostepenog suda da na strani okrivljenog nema manifestacije volje da se prema stvari ponaša kao prema svojoj, odnosno da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo utaje iz člana 207 stav 3 Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu navedeno, u daljem toku postupka prvostepeni sud će na nesumnjiv način utvrditi da li se ponašanje okrivljenog prema predmetnom traktoru može tretirati kao prisvajanjem istog, te će za svoju odluku dati jasne i argumentovane razloge nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud u Beogradu odlučio je kao u dispozitivu rešenja, a na osnovu člana 389 stav 1 ZKP-a.


Zapisničar       Presednik veća-sudija
Olivera Memarović s.r.           Siniša Važić s.r.

jt
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)