Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.10.2010.

Kž1 5543/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 5543/10
Dana 19.10.2010. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Sonje Manojlović, predsednika veća, Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, članova veća, sa višim sudijskim pomoćnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv optuženog AA i dr., zbog krivičnog dela primanje mita iz čl. 367 st. 1 KZ i dr., odlučujući o žalbama optuženog BB i njegovog branioca, adv. BA i žalbi branioca optuženog AA, adv. AB, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Zaječaru K.br.128/08 od 19.06.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 19. oktobra 2010. godine, doneo je


P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca optuženog AA i presuda Okružnog suda u Zaječaru K.br.128/08 od 19.06.2009. godine u odnosu na optuženog AA POTVRĐUJE.

II Uvažavaju se žalbe optuženog BB i njegovog branioca, UKIDA SE presuda Okružnog suda u Zaječaru K.br.128/08 od 19.06.2009. godine u odnosu na optuženog BB i predmet u ovom delu VRAĆA SE Višem sudu u Zaječaru, kao prvostepenom, na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Okružnog suda u Zaječaru K.br.128/08 od 19.06.2009. godine, optuženi AA oglašen je krivim da je počinio krivično delo primanje mita iz čl. 367 st. 1 KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 /šest/ meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.02. do 11.03.2008. godine, dok je optuženi BB oglašen krivim da je počinio krivično delo davanje mita iz čl. 368 st. 1 KZ, za koje je oslobođen od kazne. Tom presudom primenom čl. 367 st. 7 KZ od optuženog AA oduzimaju se tri novčanice u apoenima od po 1.000,00 dinara, serijskih brojeva AD8360566, AD6772068 i AA0197218. Istom presudom optuženi su obavezani da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plate iznos od po 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv te presude žalbe su izjavili:

-BB, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac optuženog BB, adv. BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede krivičnog zakona i zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da istu preinači tako što će optuženog BB osloboditi od optužbe, uz zahtev da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

-branilac optuženog AA, adv. AB, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu u podnesku Ktž.br.3854/10 od 16.09.2010. godine, predložio je da se žalba okrivljenog BB i njegovog branioca, adv. BA uvaži, i presuda Okružnog suda u Zaječaru K.br.128/08 od 19.06.2009. godine u delu opisanim pod II kojom se okrivljeni BB oglašava krivim zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz čl. 368 st. 1 KZ i oslobađa od kazne, ukine, a da se žalba branioca okrivljenog AA, adv. AB, kao neosnovana odbije.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, a o kojoj nije obaveštavao branioca optuženog BB, adv. BA, jer nije našao da bi njegovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga i stava Apelacionog javnog tužioca datog u napred navedenom pismenom podnesku, našao:

-da je žalba branioca optuženog AA neosnovana, a da su žalbe optuženog BB i njegovog branioca osnovane.

Pobijana presuda u delu u kome je optuženi AA oglašen krivim da je počinio krivično delo primanje mita iz čl. 367 st. 1 KZ, ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti u smislu odredbe čl. 380 st. 1 tačka 1 i tačka 2 ZKP-a, pa tako ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 1 ZKP-a, na koju se neosnovano žalbom branioca optuženog AA ukazuje.

Naime, po oceni Apelacionog suda, prilikom suđenja optuženom AA Okružni sud u Zaječaru u veću sastavljenom od sudije Jove Krtinića, kao predsednika veća i sudija porotnika Radeta Momčilovića i Siniše Vučića, kao članova veća, bio je propisno sastavljen i u izricanju pobijane presude učestvovale su upravo ove sudije koje su sudelovale na glavnom pretresu.

Stoga Apelacioni sud u Beogradu neosnovanim ocenjuje žalbeni navod branioca optuženog AA da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 1 ZKP-a.

Osim toga, po oceni Apelacionog suda, bez osnova je isticanje žalbom branioca optuženog AA da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 2 ZKP-a, jer je sudija Višeg suda u Zaječaru Irena Krstić-Milosavljević, na osnovu odredbe čl. 124 Sudskog poslovnika i odluke Višeg suda u Zaječaru br. I-Su.1/10-17 od 16.02.2010. godine, bila ovlašćena da pismeno izradi presudu koja je javno objavljena na glavnom pretresu pred Okružnim sudom u Zaječaru od 19.06.2009. godine u veću sastavljenom od sudije Jove Krtinića, predsednika veća i sudija porotnika Radeta Momčilovića i Siniše Vučića, članova veća, i da pismeno izrađenu presudu potpiše.

Stoga Apelacioni sud u Beogradu neosnovanim ocenjuje žalbeni navod branioca optuženog AA da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 2 ZKP-a.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na utvrđeno činjenično stanje, a čija se potpunost i pravilnost žalbom branioca optuženog AA osporava, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na osnovu dokaza koje je izveo i pravilno ocenio, a pre svega na osnovu odbrane optuženog BB, nesumnjivo utvrdio činjenično stanje opisano pod tačkom 1 izreke ožalbene presude. Odbranu optuženog BB, koju je ovaj, detaljno opisujući čitav tok ovog krivično-pravnog događaja naveo da ga je kritičnim prilikom zaustavila patrola policije, te da mu je optuženi AA tražio vozačku dozvolu, te da mu je on rekao da ima slovenačku vozačku dozvolu, nakon čega mu je optuženi AA rekao da se ista ne priznaje na teritoriji Republike Srbije, a potom mu je tražio da mu da broj svog mobilnog telefona, kako ga ne bi kaznio, što je on i učinio, pa ga istog dana zvao optuženi AA i zahtevao od njega da mu plati zbog toga što nije protiv njega napisao prekršajnu prijavu, a on je odmah nakon prvog poziva optuženog AA prijavio unutrašnjoj kontroli MUP-a i po njihovom nalogu je optuženom AA najpre dao iznos od 4.000,00 dinara u sportskom centru u Boru, a kasnije istog dana iznos od 1.000,00 dinara u naselju Petra Kočić, da bi dana 13.02.2008. godine, nakon obeležavanja novčanica u prostorijama Okružnog javnog tužilaštva u Zaječaru optuženom AA predao još 3.000,00 dinara, prvostepeni sud je, pravilno, kao istinitu prihvatio, budući da je odbrana optuženog BB potkrepljena i pismenim dokazima i to zapisnikom o prijemu krivične prijave – sektoru unutrašnje kontrole od 12.02.2008. godine, zapisnikom o pretresanju lica i potvrdom o privremeno oduzetim predmetima od 13.02.2008. godine, iz kojih je vidljivo da su kod optuženog AA pronađene i oduzete tri novčanice u apoenima od po 1.000,00 dinara, koje su istog dana, oko 08.50 časova fotografisane u prostorijama Okružnog javnog tužilaštva u Zaječaru, kao i na osnovu uvida u listing dolaznih i odlaznih poziva sa telefonskih brojeva optuženog AA i optuženog BB i uvidom u foto-elaborat, iz kojih je vidljivo da je optuženi AA dana 11.02.2008. godine u 21.30 časova, poslao sa svog mobilnog telefona SMS poruku optuženom BB sledeće sadržine: “BB, hvala ti puno! AA”. Takođe, iz rešenja PU Bor od 31.07.2006. godine prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je optuženi AA sa danom 01.07.2006. godine raspoređen na radnom mestu saobraćajnog policajca, dok je iz dnevnog rasporeda PU Bor i naloga za izvršenje službenog zadatka od 08.02.2008. godine utvrdio da su optuženi AA i svedok SS na saobraćajnom sektoru van grada R-105 i 1066 obavljali službeni zadatak – patrolnu delatnost u trećoj smeni, od 22.00 časa, 10.02.2008. godine do 06.00 časova dana 11.02.2008. godine.

I po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud naveo da je ovim dokazima obesnažena odbrana optuženog AA koji ne priznaje da je kritičnom prilikom od optuženog BB tražio iznos od 8.000,00 dinara, kako protiv njega ne bi podneo prekršajnu krivičnu prijavu.

O tome se prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude detaljno izjasnio, interpretirajući, analizirajući i dajući ocenu izvedenih dokaza, i o tome je dao jasne, iscrpne i uverljive razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni.

Stoga se, po oceni Apelacionog suda, suprotni žalbeni navodi branioca optuženog AA koji se svode na osporavanje utvrđenja prvostepenog suda da je ovaj optuženi preduzeo inkriminisane krivično-pravne radnje, na način predstavljen pod tačkom 1 izreke ožalbene presude, pokazuju neosnovanim.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je optuženi AA, krivično-pravne radnje u pitanju, preduzeo sa direktnim umišljajem, za koju svoju ocenu je u obrazloženju pobijane presude dao dovoljne i argumentovane razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, pa se suprotni žalbeni navodi branioca optuženog AA kojima se osporava utvrđeni oblik krivice, pokazuju neosnovanim.

Apelacioni sud u Beogradu je cenio i ostale žalbene navode branioca optuženog AA kojima se činjenično stanje u odnosu na ovog optuženog osporava kao potpuno i pravilno utvrđeno, kao i one kojima se polemiše sa ocenom dokaza od strane prvostepenog suda, pa nalazi da su isti bez osnova i bez uticaja na drugačiji ishod krivičnog postupka u odnosu na optuženog AA.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio krivični zakon, kada je protivpravnu delatnost optuženog AA, opisanu u izreci u odgovarajućim delovima obrazloženja ožalbene presude kvalifikovao kao krivično delo primanje mita iz čl. 367 st. 1 KZ i o objektivnim i subjektivnim elementima tog krivičnog dela je u obrazloženju pobijane presude dao dovoljne i pravilne razloge, koje u svemu prihvata i Apelacioni sud, pa se suprotni žalbeni navodi branioca optuženog AA, kojima se prvostepena presuda pobija zbog povrede krivičnog zakona, pokazuju neosnovanim.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o izrečenoj kazni optuženom AA, koja se žalbom njegovog branioca pobija kao stroga, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pre svega potpuno i pravilno utvrdio sve okolnosti koje u smislu odredbe čl. 54 KZ utiču da kazna bude manja ili veća. S tim u vezi, pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti na strani optuženog AA cenio da do sada nije osuđivan, da je otac dvoje dece, i da je relativno mlad, kojim okolnostima je dao karakter naročitih, koje opravdavaju primenu instituta ublažavanja kazne, i pravilno ga je, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 /šest/ meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, a kako je to dato u izreci ožalbene presude.

I po nalaženju Apelacionog suda, ovako izrečena i maksimalno ublažena kazna optuženom AA srazmerna je težini izvršenog krivičnog dela i stepenu njegove krivice i nužna da izrazi društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljna za ostvarenje u čl. 42 Krivičnog Zakonika propisane svrhe kažnjavanja. Stoga je žalba branioca optuženog AA u delu odluke prvostepenog suda o izrečenoj kazni ovom optuženom, ocenjena kao neosnovana.

Kako se žalbom branioca optuženog AA odluka o troškovima krivičnog postupka ističe samo kao žalbeni osnov, bez obrazloženja istoga, to se Apelacioni sud, u smislu odredbe čl. 380 st. 2 ZKP-a, ograničio na ispitivanje povrede iz čl. 380 st. 1 tačka 1 i tačka 2 ZKP-a, kao i na ispitivanje odluke o kazni.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe čl. 388 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci pod I ove presude.

Međutim, po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbom optuženog BB i njegovog branioca ukazuje da činjenično stanje u delu u kome je optuženi BB oglašen krivim da je počinio krivično delo davanje mita iz čl. 368 st. 1 KZ, nije potpuno i pravilno utvrđeno.

To se pre svega odnosi na sadržaj krivice optuženog BB.

Naime, krivično delo davanje mita iz čl. 368 st. 1 KZ može se izvršiti isključivo sa direktnim umišljajem.

Kako iz zapisnika o prijemu krivične prijave – sektor unutrašnje kontrole policije MUP-a Srbije proizilazi da je optuženi BB podneo krivičnu prijavu protiv optuženog AA zbog toga što mu je isti tražio 100 eura, kako ne bi sankcionisao teži saobraćajni prekršaj koji je on počinio, dok iz zapisnika o pretresanju lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima i foto-elaborata od 13.02.2008. godine proizilazi da su kod optuženog AA pronađene i oduzete tri novčanice u apoenima od po 1.000,00 dinara, koje su istog dana fotografisane u prostorijama Okružnog javnog tužilaštva u Zaječaru, to se, po oceni ovoga suda, a imajući posebno u vidu i odbranu optuženog BB koji je u ovoj naveo da je optuženom AA novac predao upravo po nalogu radnika unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, ne može se kao pravilno prihvatiti utvrđenje prvostepenog suda da je optuženi BB radnju davanja mita preduzeo sa direktnim umišljajem, a na šta se osnovano žalbom optuženog BB i njegovog branioca ukazuje.

Zbog toga je Apelacioni sud uvažio žalbe optuženog BB i njegovog branioca, ukinuo prvostepenu presudu u delu u kome je optuženi BB oglašen krivim da je počinio krivično delo davanja mita i predmet u ovom delu vratio Višem sudu u Zaječaru, kao prvostepenom, na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ovim rešenjem ukazano, tako što će pre svega u svojstvu svedoka saslušati radnika unutrašnje kontrole Republike Srbije na okolnost da li je optuženi BB po nalogu unutrašnje kontrole optuženom AA predao novčanice čije je obeležavanje izvršeno u prostorijama Okružnog javnog tužilaštva u Zaječaru, pa će, brižljivom ocenom svih izvedenih dokaza, kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj vezi, zajedno sa odbranom optuženog BB, biti u mogućnosti da izvede pravilan zaključak o tome da li je optuženi BB u odnosu na preduzetu radnju postupao sa direktnim umišljajem ili ne, a od koje činjenice zavisi i pravilna pravna ocena radnji optuženog BB.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe čl. 389 st. 1 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci pod II ove presude.

Zapisničar, PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Jelena Petković-Milojković, s.r. Sonja Manojlović, s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)